Tim Spektor o mitovima o hrani na koje svi „padamo“

Ako verujete da je doručak najvažniji obrok, onda ste žrtva jednog od brojnih mitova o hrani kojima se zaluđuje savremeno čovečanstvo, kaže profesor Tim Spektor.

Poznati stručnjak za ishranu i profesor genetske epidemiologije na Kings koledžu u Londonu nedavno je u intervjuu za televizijsku kuću Aj-Ti-Vi razotkrio čitav niz zabluda koje se tiču čovekove ishrane.

Spektor je sa gledaocima podelio ono što on naziva „temeljnim istinama koje se kriju iza mitova o hrani“, objašnjavajući zašto ograničavanje unosa kalorija ne postiže željene rezultate, zašto vežbanje nije ključno za gubljenje težine i kako nedostatak „kulture ishrane“ negativno utiče na obim našeg struka.

Zašto postoji toliko dezinformacija?

Govoreći o svojoj najnovijoj knjizi „Na kašiku: Zašto je gotovo sve čemu su nas učili o ishrani pogrešno“, Spektor je rekao: „Većina zabluda o ishrani postoji jako dugo, a neke od njih učimo i kao lekari i studenti medicine.

„Jedan od ključnih razloga jeste to što u većini zemalja sveta ne postoji kultura ishrane. Mi u Velikoj Britaniji, recimo, nemamo bake koje bi nas učile šta i kako da jedemo, kao što je to slučaj u Italiji, Španiji ili Francuskoj. Kod nas se jede više ultraprerađene hrane nego u bilo kojoj državi u Evropi, a brza hrana i grickalice su postale sastavni deo naše kulture.“

Spektor smatra da su veliki proizvođači hrane odgovorni za manipulisanje rezultatima studija u vezi sa ishranom, a britansku vladu krivi za manjak ulaganja u istraživanja u ovoj oblasti.

„Kompanije koje se bave proizvodnjom hrane postale su toliko velike i uticajne da bez ikakvog straha od posledica naručuju rezultate istraživanja koji im idu u prilog. Sa druge strane, vlada ne izdvaja dovoljno sredstava za nezavisne istraživače, koji bi javnosti otkrili istinu.“

Zašto doručak NIJE najvažniji obrok?

„Obožavam doručak, ali to je obrok koji kod mnogih izaziva gojenje. Istraživanja pokazuju da bi skoro polovina populacije imala koristi od preskakanja doručka“, ističe ovaj naučnik.

„Većina nas još u detinjstvu nauči da je doručak obrok koji se ne sme preskakati. To je mit koji se u kulturu uvukao pre stotinak godina i za čije širenje su odgovorni proizvođači namirnica koje konzumiramo za doručak. Rečenica doručak je najvažniji obrok je najobičnija laž. Studije su pokazale da ćete, ako istu količinu hrane podelite na dva obroka umesto na tri, biti zdraviji i otarasiti se izvesnog broja kilograma.“

On dodaje i da organima za varenje u toku dana treba dati priliku da se odmore, što doprinosi poboljšanju zdravlja creva ali i ukupnog zdravlja i kvaliteta života.

„Ovu praksu možete primenjivati svakodnevno ili čak samo jednom nedeljno. Dovoljno je da napravite pauzu od 14 sati, tokom koje nećete unositi hranu, čime ćete crevima i crevnim mikrobima omogućiti da predahnu. Ideja da postoji deo dana tokom koga nećete ništa jesti nimalo se ne dopada proizvođačima hrane – oni žele da jedemo sve vreme. Istraživanja, međutim, pokazuju da period u danu tokom koga unosimo hranu treba maksimalno skratiti tako što ćemo počinjati kasnije i završavati ranije.“



Zašto brojanje kalorija ne daje rezultate?

Podaci na ambalaži namirnica i količine kalorija navedene u jelovnicima nekih restorana nikada nisu tačni. Spektor kaže da je otkriveno da margina greške u slučaju nalepnica na ambalaži iznosi 20 procenata, a da u restoranima postoji velika šansa da ćete dobiti obrok u kome je broj kalorija i do 50 procenata manji ili veći od onog koji je naveden u jelovniku.

„Ograničavanje unosa kalorija je jedna od najvećih prevara u istoriji. Nijedna dijeta te vrste nije imala pozitivne dugoročne efekte. A osim toga, kalorije je nemoguće precizno izbrojati. Unos i potrošnja kalorija se ne mogu ujednačiti, a uticaj onoga što pojedete zavisi od toga kako ste namirnicu termički obradili, kako ste je pripremili i kada ste je uneli, tako da poređenja ne može biti.“

Zašto onda ljudi koji unose manje kalorija gube na težini? Profesor Spektor odgovara: „Porazumeva se da onaj ko gladuje ne unosi kalorije i stoga gubi na težini, ali pogrešno je ubeđivati ljude da su kalorije nešto što se može tačno izbrojati i da svakog dana mogu da se otarase zacrtanog broja kalorija. Broj kalorija je veoma teško izračunati, a ne treba zaboraviti ni to da svako od nas ima različite dnevne potrebe.“

Spektor smatra da limitiranje dnevnog unosa kalorija za žene i muškarce predstavlja pogrešan pristup i dodaje: „Ideja da je svim ženama dnevno potrebno 2.000 kalorija je budalaština, jer su najnovija istraživanja pokazala da se svi mi razlikujemo. Kada su u pitanju dnevne potrebe za kalorijama i njihova potrošnja, svako od nas predstavlja jedinstven slučaj. Tako da su sve one tabele sa univerzalnim vrednostima i preporukama takođe obična glupost. Da – u čipsu ima više kalorija nego u spanaću, ali potpuno je besmisleno birati hranu na osnovu broja kalorija a ne na osnovu kvaliteta i sastojaka. Ljudi su opsednuti proveravanjem podataka na ambalaži, potragom za hranom sa minimalnim količinama kalorija, masti i šećera, ali sve to bi trebalo zaboraviti i koncentrisati se na pravilnu ishranu. Unošenje kvalitetnih namirnica prema rasporedu prilagođenom našim ličnim potrebama omogućiće nam da živimo zdravije i izgubimo neželjene kilograme.“

Zašto smo danas gojazniji nego ikada pre?

Na pitanje novinara zašto smo posle 70-ih svi počeli da se gojimo, Spektor je odgovorio da bi inspiraciju trebalo potražiti u Južnoj Evropi.

„Mislim da ste u pravu kada kažete da su posle te decenije stvari krenule nizbrdo. U vreme kada sam ja pohađao školu, gojazne dece nije bilo. Danas je svako treće dete gojazno. Za to su u najvećoj meri odgovorne grickalice i naša veštački stvorena potreba da tokom dana neprestano jedemo. Većina ljudi u Južnoj Evropi zna da treba sačekati redovne obroke i tada uneti potrebne količine hrane, a ne žvakati po ceo dan. Nama je pre nekoliko decenija rečeno da je zdravije više puta dnevno unositi manje količine hrane, a onda se ispostavilo da su te preporuke, zasnovane na iskustvu nekoliko ljudi, a ne na ispravno sprovedenom naučnom istraživanju, najobičnija izmišljotina.“

U kojoj meri vežbanje zaista doprinosi mršavljenju?

Profesor Spektor ima razočaravajuće vesti i za one koji veruju da vežbanje igra ključnu ulogu u gubljenju kilograma: „Vežbanje je, generalno govoreći, dobro za naše zdravlje i smanjuje rizik od mnogih bolesti, ali važno je znati da ono kod 90 procenata ljudi ne dovodi do smanjenja telesne težine. Vežbanje samo usporava naš metabolizam. Istina je da vežbanje sagoreva izvestan broj kalorija, ali problem je u tome što se naše telo posle vežbanja resetuje, a metabolizam se usporava do te mere da je dovoljno da pojedete jedan biskvit uz čaj i time praktično poništite efekte vežbanja.“

Na pitanje zašto većina novinskih članaka i priručnika za mršavljenje tvrdi da vežbanje ubrzava metabolizam i da čak doprinosi sagorevanju masti kada smo u stanju mirovanja, Spektor odgovara da je reč o još jednoj zabludi.

„Satovi koji vam govore koliko ste kalorija sagoreli i kada je vreme da se počastite krofnom ne pokazuju stvarne podatke“, kaže on. „Mi još uvek nismo u stanju da precizno izmerimo količinu potrošenih kalorija. Različiti ljudi sagorevaju kalorije različitim tempom. Ne tvrdim da ne postoje oni kojima vežbanje može pomoći da oslabe, samo kažem da verovanje uopštenim preporukama i tabelama sa ’prosečnim vrednostima’ većini neće biti ni od kakve koristi. Jedini način da uspešno regulišete telesnu težinu jeste da se usredsredite na odgovarajuću hranu i vreme kada je unosite u organizam. Vežbanje jeste zdravo, ali u ovom slučaju vam neće mnogo pomoći.“

Autor: Mili Vinsent
Izvor: dailymail.co.uk
Prevod: Jelena Tanasković