Zašto su joj sjaj i tama slave toliko inspirativni i kako ih je prikazala u romanima, u ekskluzivnom intervjuu za Bukmarker otkriva autorka hit knjiga „
Dejzi Džouns i Šestorka“ i „
Sedam muževa Evelin Hjugo“
Tejlor Dženkins Rid.
Američku autorku Tejlor Dženkins Rid od malih nogu je zanimalo kako se stvaraju mitovi oko sveta bogatih i slavnih. To ju je u odraslom dobu dovelo do Kalifornije, gde je iz prve ruke videla i osetila uspone i padove koje život u Holivudu nosi sa sobom. Iako ima diplomu iz filmske umetnosti, što joj nesumnjivo pomaže u pisanju priča o poznatima, shvatila je da je ipak književnost njena ljubav i u potpunosti se okrenula pisanju.
Nakon nekoliko ljubavnih romana koje je publika solidno prihvatila, promenila je žanr i dramama „Sedam muževa Evelin Hjugo“ i „Dejzi Džouns i
Šestorka“ postigla svetsku slavu. U razgovoru sa Tejlor otkrili smo kako izgleda proces stvaranja njenih bestseler romana.
Da krenemo od romana preko koga su se čitaoci u Srbiji upoznali sa Vašim radom. Da li ste imali inspiraciju iz stvarnog života za „Dejzi Džouns i Šestorku“? Kako ste na stranicama knjige oživeli junake za koje su mnogi mislili da su stvarni, pa su nakon čitanja guglali da saznaju više o članovima benda?
Inspirisalo me je mnogo bendova sa muzičke scene iz Lorel kanjona 1960-ih. Džoni Mičel,
Crosby, Stills, Nash & Young, The Mamas & the Papas, Eagles… Ali tek kad sam shvatila da umem da oponašam dinamiku sličnu
Fleetwood Macu, priča je odmakla od početka.
Fasciniralo me je što ste „Dejzi Džouns“ napisali kao svojevrsno usmeno pripovedanje, što može biti izuzetno zahtevno za pisanje, ali Vi ste to veoma uspešno izveli. Kako i zašto ste se odlučili za ovakav potez?
Obožavam da čitam ovakve priče. Bukvalno ih proždirem, pogotovo one o značajnim događajima iz pop kulture. Kada sam pomislila da napišem priču o bendu, format usmenog pripovedanja nametnuo se kao najbolji način da ispričam priču. Dozvolio mi je da se pretvaram da ova izmišljena priča nije izmišljena, i delovalo mi je kao prilično osvežavajuća ideja. Takođe mi je omogućilo da „izbrusim“ određene veštine. Volela bih da napišem još jednu knjigu tim stilom. Nadam se da ću jednog dana to i uraditi.
Nedavno je u Laguni izašla i Vaša knjiga „Sedam muževa Evelin Hjugo“. Zašto Vaša urednica u to vreme nije bila „zagrejana“ za tu knjigu?
Nije da nije bila zagrejana, pružala mi je podršku od samog početka. Ali želela sam da zadržim ideju za sebe i da je ne pokažem nikome dok je sasvim ne završim. To je bila takva promena za mene, u smislu žanra u kojem sam pisala do tada. Delovalo je kao veći rizik. Tako da sam je zadržala za sebe dok nisam bila spremna da je pokažem urednici. Ali ruku na srce, ona me je podržala sto posto.
U „Dejzi Džouns“, „Sedam muževa“ i najnovijoj knjizi Malibu Rising vidimo koliko slava može biti prevrtljiva, uz sve očigledne prednosti i mnogo iskušenja. Šta Vas toliko intrigira u svetu bogatih i slavnih?
Pisanje o slavi mi dozvoljava da pišem o mitu. U šta konkretno verujemo? Bez obzira na to da li ste glumica, muzičar, model – vi publici prodajete priču o sebi. Zašto je ta priča laž? To želim da znam. I o tome stalno pišem. Koju priču nam prodaju i zašto nastavljamo da verujemo u nju, iako znamo da nije istinita?
Gde tražite inspiraciju za pisanje knjige?
Tražim je svuda. Uvek sam otvorena za sve što me intrigira. Naučila sam da budem u dosluhu sa malom antenom koja se upali kad god nađem parčence sveta koje me zanima. Zapitam se: „Šta me ovde intrigira? Da li je to mesto na koje želim da odem u svom umu? Da li je to osoba koju želim da izmislim?“ Postala sam prilično dobra u hvatanju niti svojih interesovanja koja me odvode negde potpuno neočekivano.
Koliko „ruku“ jedne knjige obično pišete pre nego što budete sasvim zadovoljni?
Zavisi od knjige. Svaka knjiga prođe kroz najmanje četiri ruke pre nego što stigne mojoj urednici. Ali ih onda može biti još četiri! Svaka knjiga je drugačija, svaka je nova avantura. I zahvalna sam na tome. To me drži pribranom.
Kako izgledaju Vaši idealni uslovi za pisanje? Šta Vas smešta u pravo raspoloženje?
Samo mi je potrebna tišina. Što je teško danas naći! Ali dokle god imam svoj ledeni čaj i čujem sopstvene misli, spremna sam za polazak.
Pisanje je prilično samotan posao. Da li uživate kad se otisnete u svet i promovišete knjigu?
Najvećim delom sam izabrala pisanje jer veoma dobro umem da budem sama. Živim u svojoj glavi. Ali koliko god bila introvertna, treba da izađem iz kuće i otisnem se u svet. Da upoznam ljude koji uživaju u mojim pričama, koji vole da pričaju o stvarima koje i ja volim, to je tako neočekivan i divan deo moje karijere.
Čijim knjigama se uvek vraćate?
U poslednje vreme vraćam se Džoan Didion. Ali sam i velika obožavateljka mnogih današnjih spisateljica: Sali Runi,
Selest Ing, Talije Hibert, Emili Henri…
Na čemu trenutno radite?
Spremam se da objavim osmi roman –
Carrie Soto is Back. Jedva čekam da ga podelim sa ljudima.
Autor: Iva Burazor
Izvor: časopis Bukmarker, br. 21
Foto:
Michael Buckner / taylorjenkinsreid.com