Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Brod za Isu“: Drevna istorija ostrva Vis - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Brod za Isu“: Drevna istorija ostrva Vis

Internacionalno cenjen i priznat, s knjigama do sada prevedenim na više od deset jezika, hrvatski pisac i scenarista Robert Perišić u svom nas romanu „Brod za Isu“ vodi na ostrvo Vis, u vreme kada je u antičkom dobu bilo kolonizovano, inspirisan drevnom pločom pronađenom tokom arheoloških iskopavanja. Tadašnja Isa naseljena je onima koji su bili višak u Sirakuzi: demokratama, isluženim vojnicima, porodicama prokuženih izdajnika i onima koje nisu mogli kupiti, pa su ih prodali. Nepriznati grčki sinovi i ’ćeri. Stranci od stranaca na stranoj zemlji.

Čarlijajući po svom otoku, u priču nas uvodi dve hiljade godina stari vetar koji je doživeo sve što se doživeti može i koji nas upoznaje s dečakom Kalijom što odrasta kao rob u kući bogatog Sabasa zajedno s njegovim razmaženim sinom Pigrasom u grčkom polisu Sirakuzi. Društvo mu prave magarac Mikro i mačka Miu kada zbog Pigrasovog zlostavljanja beži od kuće. Ne znajući kud, ukrcava se na brod koji je pošao u daleko Jadransko more da tamo podignu novi grad i novi svet u kom Kalija više ne mora da bude rob. U Liburniji, tj. Iliriji, možda i on i njegove životinje pronađu slobodu.

U drugom delu knjige „vršak brda što svetluca u odbljesku valova“ nagoveštava nam da je Kalijina „Nojeva barka“ pristigla na svoje odredište posle duge plovidbe, savladavši bure, oluje i virove. Za razliku od prvog dela, u kom Perišić opisuje mračne aspekte i beznađe ropstva, drugi deo donosi nadu u izgradnju novog sveta i novog života, a sa njime i novog identiteta za Kaliju.

Poglavlja koja prate glavnu priču ispreplitana su s poglavljima sa vetrom zvanim Vetropir, koji prati naše junake i iznosi filozofske meditacije o ljudima, politici, prirodi, promenljivosti vremena, ali i kratke osvrte na istoriju koju dobro pamti jer duva i postoji već hiljadama leta.

Kako Kalija polako raste i sazreva, tako raste i niče i njihov novi polis na Isi, kao pokazatelj večne ljudske želje da ukroti prirodu, da stvara i gradi. Njegovog magarca Mikra, koji se satire od rada vukući kamen za novi grad, Perišić koristi kao neku vrstu metafore za čoveka koji kao član društva zapravo nikada nije slobodan, jer rinta od jutra do sutra, primoran da radi kako bi se prehranio i izvršio obaveze prema zajednici čiji je deo, čime zapravo postaje dužnik onoga što je sam izgradio. Nešto što se od drevnih vremena pa sve do danas i nije mnogo promenilo. S druge strane, Kalijini pokušaji da oslobodi Mikra i pobegne metafora su za večitu ljudsku želju za slobodom i za duh pobune protiv ropstva.

Godine prolaze, pa i decenije. Grad raste, Kalija odrasta i dobija sopstvenu porodicu s jednom Liburnijkom. Čini se da je pronašao mir i izgradio sebi neki život. No kad se posle mnogo godina u luci pojave grčki brodovi, hoće li to biti kraj njegovog teško izgrađenog sveta? Hoće li to poremetiti njegov mukotrpno uspostavljeni mir?

Autor: Miroslav Bašić Palković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
šta čitaju mali superheroji preporuke povodom dečjih dana kulture laguna knjige Šta čitaju mali superheroji?: Preporuke povodom Dečjih dana kulture
03.04.2025.
Pitate se kako da se vaš mališan zaljubi u knjige ili produbi ljubav prema njima? Tokom Dečjih dana kulture bićete u prilici da sa svojim malim superherojima upecate sjajna izdanja Male Lagune po neve...
više
prikaz romana crno srce apel za humanije društvo laguna knjige Prikaz romana „Crno srce“: Apel za humanije društvo
03.04.2025.
U središtu romana „Crno srce“ mlađe italijanske autorke Silvije Avalone (1984) nalaze se Emilija i Bruno: dvoje istraumiranih, usamljenih ljudi koji se sreću u zabačenom i slabo naseljenom planinskom ...
više
prikaz romana narod što po snegu seje dirljiva pripovest o čežnji za korenima i očuvanju nasleđa laguna knjige Prikaz romana „Narod što po snegu seje“: Dirljiva pripovest o čežnji za korenima i očuvanju nasleđa
03.04.2025.
Jedinstvenom toplinom pripovedanja, dobroćudnim humorom i mestimičnim lirskim tonovima, kao i narativnim tokovima i vremenskim planovima koje čvrsto i vešto prepliće, baš kao žene iz drevnih vremena p...
više
dečji dani kulture od 4 do 6 aprila hoću knjigu, hoću igru  laguna knjige Dečji dani kulture od 4. do 6. aprila – Hoću knjigu, hoću igru!
03.04.2025.
I ovog aprila Laguna i Delfi knjižare organizuju Dečje dane kulture, manifestaciju inspirisanu najmlađim čitaocima, posvećenu promociji knjiga i čitanja kroz igru i zabavu. Dečji dani kulture 2...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.