Paulo Koeljo: „Treba da budemo ono što smo oduvek želeli da budemo“

Jedna od tema kojih se često dotičem u svojim knjigama jeste važnost plaćanja cene u svrhu dostizanja svojih snova. Ali do kojih granica se može upravljati snovima? Poslednjih decenija živimo u kulturi u kojoj se preimućstvo daje slavi, novcu, moći – i mnogim ljudima nametnuto je ubeđenje da su to istinske vrednosti kojima treba težiti.
 
Svi mi treba da budemo „pobednici“. Ne u smislu da pojedinac napokon ostvari ciljeve koji su bitni za njegov život. Niti u smislu da je dostizanje sreće najvredniji dar na zemlji – sreća se može dostići ovde i sada kada rad na njenom ostvarivanju ispunjava vaše srce. Treba da budemo pobednici u tom smislu reči u kojem se poistovećujemo sa predstavama uspešne osobe koju nam opšteprihvaćeni sistem vrednosti pruža: slava, uticaj, fotografije u časopisima, ponašanje kao da smo gospodari celog univerzuma.
 
Možda ostvarite cilj za koji vas je društvo ubedilo da je vaš cilj – ali da li ćete biti zadovoljni? Da li ćete se osećati kompletno? Da li ćete živeti u miru? Ovo ciklično stremljenje ka sticanju slave i moći nikad se ne okončava – jer u trenutku kada pomislite da ste ostvarili svoj cilj, neka druga želja će iskrsnuti. I kako možete pronaći mir kada je traganje ono što vas pokreće?
 
Dok su ljudi povezani – zahvaljujući svojim mobilnim telefonima i GPS-om – upotrebljavaju iste reči, bore se za identične ciljeve, žude za istim stvarima. Kako može biti drugačije? Moda postoji upravo zato što se može upravljati željama široke populacije – jer kako bi se drugačije mogla torba ili haljina nametnuti kao neophodan proizvod?
 
U svetu nevidljivih i nepojmljivih „diktata“, u kojem nekoliko lutkara povlači konce ulivajući masi želju za bezvrednim i površnim stvarima, čini se da preovladava osećaj tihe beznadežnosti koji polako postaje očigledan.
Pohlepa za posedovanjem, žudnja za pažnjom, želja za dominacijom, čak i želja za ubistvom, ukoliko smatrate da je motivisano ispravnim razlogom – zbog ljubavi, na primer.

Ono što ne znamo je to da, iza kulisa, pravi manipulatori ostaju neotkriveni. Oni znaju da je najrazornija ona moć koju niko ne može primetiti – dok ne bude isuviše kasno, a vi ste namamljeni u klopku. U ovoj knjizi govori se upravo o toj klopci.
 
Ubrzo nakon što sam završio sa pisanjem romana „Pobednik je sam“, dogodila se Svetska ekonomska kriza. Da li će nas ona dovesti do istinskih vrednosti? Zaista nemam odgovor na to pitanje. Ono što pouzdano znam jeste da ne smemo više dopuštati manipulaciju našim snovima, kao što se je slučaj kod tri od četiri glavna junaka u knjizi:
 
Igor, ruski milioner, koji veruje da je svako ubistvo opravdano ukoliko postoji dobar razlog za to – kao što je skraćivanje patnje ili borba za ponovnu naklonost žene koju voli.

Hamid, modni magnat, koji je počeo imajući dobre namere, dok se nije upleo u mrežu koju mu je nemilosrdni sistem ispleo.

Gabrijela, glumica koja je − kao većina ljudi iz sadašnjice – ubeđena da je slava esencija života, najveća nagrada i dostignuće koje ovaj svet može pružiti.
 
U trenutku kada ispisujem poslednje redove ove knjige, u svetu vlada nekoliko diktatora. Jedna svetska supersila izvršila je invaziju na jednu državu na Bliskom istoku. Teroristički formacije postaju sve mnogoljudnije. Broj hrišćanskih fundamentalista je sve veći, pa su predsednici država iz njihovih redova. Duhovno traganje podvrgnuto je manipulativnom delovanju sekti koje tvrde da imaju uvid u „apsolutno znanje“. Bes prirode nemilosrdno briše čitave gradove sa karte.

Prema istraživanju renomiranog američkog intelektualca, svetom upravlja šest hiljada moćnika.

Postoji na hiljade zatvorenika svesti na svakom kontinentu. Mučenje se opet doživljava kao prihvatljiv način isleđivanja. Bogate države zatvaraju svoje granice. Siromašne države se suočavaju sa nezapamćenim egzodusom stanovništva koje se otisnulo na put za Eldorado. Vrši se genocid u najmanje dve afričke države. Ekonomski sistem pokazuje znakove pucanja, i velika bogatstva počinju da presušuju. Deca koja rade kao robovi postala su svakodnevni prizor. Stotine miliona ljudi živi ispod granice siromaštva. Povećana zastupljenost nuklearne energije smatra se normalnom. Pojavljuju se nove bolesti. Bolesti koje postoje još uvek nisu iskorenjene.

Ali da li je ovo slika sveta u kome živim?

Naravno da nije. Kada sam odlučio da napravim sliku svoga vremena, napisao sam ovu knjigu.

Molim vas, pridružite mi se na putovanju u svet kome se bliži kraj. Videćete sjaj, glamur i krv – ali ova knjiga nije triler: ona je grubo prikazana slika stanja u kome se trenutno nalazimo. Mi smo deo rešenja, ukoliko se okrenemo istinskim životnim vrednostima i počnemo da sledimo svoje snove – što je najvažnije od svega. Ne snove superzvezda, naših roditelja ili životnih saputnika. Treba da budemo ono što smo oduvek želeli da budemo.

http://paulocoelhoblog.com