Laguna - Bukmarker - „Mort“ i „Erik“ ponovo među Srbima - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Mort“ i „Erik“ ponovo među Srbima

Izdavačka kuća Laguna osnovana je aprila 1998. godine. Prvi i jedini naslov objavljen te godine bila je „Boja magije“ Terija Pračeta. Dvadeset godina kasnije mnogi koji su u međuvremenu postali ljubitelji dela ovog autora više nigde nisu mogli da nađu prva izdanja ovih knjiga. Zbog njih, kao i zbog onih koji bi tek trebalo da načine prve književne korake na Disksvetu, Laguna je, u godini jubileja, odlučila da objavi drugo izdanje „Boje magije“. Budući da je potez dočekan sa oduševljenjem doneta je odluka da se ovakva praksa nastavi i u godina koja nije jubilarna. Druga i treća knjiga Terija Pračeta koje je Laguna odlučila da reprintuje jesu „Erik“ i „Mort“. Hajde, da se podsetimo o čemu se tu, beše, radi.

Mort

Smrt dolazi po svakog. U jednom trenutku je posetila i Terija Pračeta, slavnog pisca još slavnijeg serijala knjiga o Disksvetu (ovaj događaj smo mogli uživo da pratimo na Pračetovom Tviter profilu). A upravo na tom svetu ravnom kao ploča, postavljenom na leđima četiri slona koji stoje na jednoj kornjači, Smrt je došla po Morta. Mort je tinejdžer koga bogovi nisu baš obdarili dobrim osobinama za nasleđivanje porodičnog biznisa. Zato ga otac odvodi na lokalnu berzu rada ne toliko sa nadom da će sin pronaći prigodnu karijeru, već da ga, jednostavno skine sa grbače. Mort baš nema sreće. Taman kada je pomislio da ga niko neće za učenika prilazi mu Smrt. Znate već – crna odora, manekenska, da ne kažemo anoreksična, građa, do zuba naoružan kosom i cinizmom… Ne možete da ga ne prepoznate kada ga ugledate. Smrt je u napadu krize srednjih godina (događa se i najboljima od nas) odlučio da sebi pribavi jednog šegrta. Evo, Morta, na primer. Nakon što ga Smrt ubedi da nije neophodno da za potrebe šegrtovanja bude mrtav Mort prihvata ponudu i odlazi na imanje svog novog učitelja. Tamo upoznaje Isabelu, ćerku novog gospodara, kao i Alberta, moćnog čarobnjaka koji je u određenom trenutku života poželeo da prevari Smrt i koji je trenutno zaposlen kao Kosačev kuvar.

A onda je počelo šegrtovanje.

Smrt nikada nije bila smešna i zabavna kao u romanima Terija Pračeta. „Mort“ je četvrti Pračetov roman o Disksvetu, a prvi u kome je, uslovno govoreći, Smrt u prvom planu. Pračet je nekoliko puta izjavio kako je „Mort“ njegova omiljena knjiga u serijalu, na izboru BBC-a ova knjiga je našla mesto među prvih sto najomiljenijih knjiga i kao omiljena Pračetova knjiga. Doživela je adaptaciju za strip, radio, pozorište i mjuzikl. Kompanija Dizni je nakon završetka filma „Princeza i žabac“ imala ideju da adaptira i knjigu „Mort“. Od ove ideje se odustalo, a Dizni je umesto toga uradio animirani film „Moana“. Izdavačka kuća Laguna je odmah nakon „Boje magije“ i „Erika“ odlučila da baš „Mort“ bude treći reprint ovog autora kako bi oni koji su prvi put propustili, kao i oni koji su u međuvremenu postali Pračetovi poklonici, mogli da uživaju u ovom romanu.

Erik

Erik je jedini haker demonologije na Disksvetu. Nije baš savršen u tome, ali radi najbolje što može sa ciljem da mu se ostvare tri želje. Znate, već kako to ide – da bude besmrtan, da vlada svetom i da se najlepša žena na svetu do ludila zaljubi u njega. Možda nije zgoreg napomenuti da Erik ima trinaest (i slovima 13) godina. Iz Utamničenih Dimenzija, umesto nekog običnog i uobičajenog demona svetske ili prve klase, priziva Rinsvinda, verovatno najnesposobnijeg čarobnjaka na Disksvetu i njegov Prtljag. A sa Rinsvindom ništa ne ide kao što je očekivano. Naprotiv. I u tome je najveća zabava.

„Erik“ je deveti roman iz Pračetovog serijala o Disksvetu. U pitanju je neka vrsta nastavka (spinofa, dodatka) knjige „Čudotvorac“. „Erik“ je originalno objavljen kao ilustrovana knjiga (zato neilustrovano izdanje ima tako mali broj stranica). Nažalost, srpski izdavač, koji je u međuvremenu od strane nezavisnog žirija proglašen za Preduzetnika godine, reprintovao je ovu knjigu bez ilustracija. Istina, sa promenjenom ilustracijom na naslovnici.

Kao jasna aluzija na „Fausta“ ovaj roman je prava mala poslastica za sve ljubitelje Pračeta. Na malom, i sasvim dovoljnom, broju stranica Teri Pračet nas vodi od samog nastanka multiverzuma, pa do samog njegovog kraja imajući dovoljno prostora da nas provede kroz svoju verziju Trojanskog rata i administrativni deo Pakla. Saznaćemo odakle smo potekli i kuda idemo, a to nije malo od ove male knjige.

Teri Pračet kaže da je pisanje najveća zabava koju čovek sebi može da priušti. Čitanje njegovih dela može da bude druga najveća zabava po redu. Proverite zašto.

Piše: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
radno vreme knjižara delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika laguna knjige Radno vreme knjižara Delfi i korisničkog centra tokom novogodišnjih i božićnih praznika
25.12.2024.
Obaveštavamo Vas da su 1, 2. i 7. januar neradni dani pa nećemo vršiti obradu i slanje porudžbina u tom periodu, već prvog sledećeg radnog dana. Porudžbine napravljene nakon 8. januara će biti ...
više
nova izdanja domaćih autora laguna knjige Nova izdanja domaćih autora
25.12.2024.
Uskoro će se na knjižarskim policama naći treće izdanje romana „Zmajeva žena“ Ane Atanasković, romansirana biografija Jelene Gatiluzio, supruge despota Stefana Lazarevića. Nakon Angorske bitke 1402. g...
više
strastveni i očaravajući ljubavni triler moć žene nataše turkalj u prodaji od 26 decembra laguna knjige Strastveni i očaravajući ljubavni triler: „Moć žene“ Nataše Turkalj u prodaji od 26. decembra
25.12.2024.
Ko izlazi kao pobednik u sukobu osećanja i obaveza? Saznaćete čitajući „Moć žene“ Nataše Turkalj, zanimljivu, erotsku i tajnovitu ljubavnu priču, prepunu strasti. Helena je uspešna policijska inspe...
više
koje knjige je čitala slavna merlinka  laguna knjige Koje knjige je čitala slavna Merlinka?
24.12.2024.
Merilin Monro, slavna glumica koja je decenijama sinonim za glamur, šarm i kontroverzu, od skora je i glavna junakinja romana „Platinasta prašina“ Tatjane de Rone. Njeno lice krasi brojne postere, a n...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.