Intervju sa Nedrom Glover Tavab

Setite se poslednje situacije u kojoj ste se osećali nervozno. Frustrirano. Nemoćno. Ljutito. A sada pokušajte da se setite razloga. Ne ide? Možda je vreme da razmislite o postavljanju zdravih granica.

Nedra Glover Tavab se sa ovim problemom često sreće u svojoj praksi. „Kada sam počela da radim kao terapeut, mislila sam da ću ljudima pomagati da se reše anksioznosti i prevaziđu probleme u vezama“, priča ona. „To sam i činila, ali s vremenom i shvatila da im moji saveti zapravo pomažu da steknu neophodno samopouzdanje i nauče da postavljaju granice.“

Kroz svoju praksu i putem izuzetno informativnog naloga na Instagramu, Tavabova svojim klijentima i svim zainteresovanima nudi bezbroj korisnih saveta i smernica koje će im pomoći da se „osećaju dobro u životu“. Njene preporuke su jednostavne, namenjene svakom i mogu vam promeniti život.

Zašto postavljanje granica predstavlja takav izazov? Šta nas u tome najviše ometa?

Najveća prepreka je što ne želimo nikoga da uvredimo. Mi obično osećamo krivicu zbog toga što se naše želje razlikuju od želja onih do kojih nam je stalo. U većini slučajeva drugi ljudi nameću svoje granice. Kada rade nešto što nije u našem interesu, mi se zbog toga osećamo uznemireno i frustrirano. U takvim situacijama se obično pitamo: Kako da im kažem šta zaista želim a da ih pritom ne uvredim? Kako da to učinim bez griže savesti?

Veoma je teško postaviti granicu kada ste usredsređeni da ne uvredite drugu osobu, ili kada ste usredsređeni na njena osećanja ili način na koji ćete njena osećanja uključiti u svoju granicu. Ne smemo to da radimo. Većina nas zna šta su granice, ali se ne usuđujemo da ih primenimo jer se plašimo reakcije.

Kakve su prednosti postavljanja zdravih granica?

Imamo više samopouzdanja. Osećamo se prijatnije u svakodnevnim interakcijama. Osećamo se bezbednije u svom mentalnom prostoru. Kada nema granica, mi nikada ne znamo na čemu smo sa drugima. Pitamo se: Kako da ovo kažem? Kako da im udovoljim? Kako da smirim situaciju? Postavljanjem granica mi se zauzimamo za sebe. Time postižemo unutrašnji mir. Nesposobnost da izrazimo neslaganje sa postupcima ljudi iz našeg okruženja u nama može izazvati ogorčenost, pasivnu agresivnost, frustraciju, anksioznost i gnev. To nam zaista nije potrebno. U sebi nosimo mnogo toga što se može izlečiti jednostavnim podešavanjem sopstvenih i tuđih očekivanja.

Možete li nam dati primer postavljanja zdravih granica?

Nedavno me je jedna žena pitala: „Šta da radim kada me ljudi pogrdno nazivaju ’mršavicom’?“ Ovo je sjajna prilika da drugima date do znanja dokle mogu da idu u komentarisanju vašeg izgleda. U takvoj situaciji možete reći: „Ne osećam se prijatno kada komentarišeš moj izgled. Ne sviđa mi se to što govoriš o mojoj težini. Povredio me je način na koji si to rekao. Molim te da to više ne radiš.“ To su granice.

Umesto da to uradimo, mi se obično iznerviramo i naljutimo na osobu koja nas je povredila svojim rečima, što može ugroziti naš odnos na duge staze – a sve samo zato što ne želimo, ili nam je neprijatno, da postavimo granice u vezi s tim kako nam se neko obraća.

Ponekad je teško prepoznati situaciju u kojoj su granice neophodne, pogotovo ako smo preopterećeni, umorni, istrošeni. Koji znaci nam ukazuju da je potrebno postaviti granice?

To što ste preopterećeni i pod konstantnim stresom je jasan znak da su vam granice potrebne. Osećate se istrošeno jer previše radite, preuzimate previše obaveza na sebe, ne umete da kažete „ne“. Kada uočite da sve to utiče na vaše mentalno i emocionalno zdravlje, vreme je da se okrenete sebi. Briga o sebi i sopstvenim potrebama nije znak da ste sebični i da ne brinete za druge – reč je, pre svega, o samoodržanju. Postavljanje granica je osnova brige o sebi. Da biste rekli „da“ sopstvenom fizičkom i mentalnom blagostanju, nečemu drugom morate reći „ne“.



Postoji li neko zgodno oruđe koje možemo upotrebiti prilikom postavljanja granica?

Kada postavljamo granice, mi to obično činimo sa drugima – moram reći toj osobi da uradi to – i često nismo svesni da bi nam u mnogim situacijama bilo korisnije da postavimo granice sebi samima. Ponekad nije dovoljno zapitati se: Kako da navedem ovu osobu da prestane?, potrebno je razmisliti i o sopstvenom ponašanju: koliko vremena im posvećujete, kako reagujete na njihove izjave i postupke?

Ako su nečije reči u vama izazvale osećanje neprijatnosti, recite nešto. Kada je moja ćerka imala dve godine, omiljena rečenica joj je bila: „To mi se ne sviđa.“ To je bio veoma moćan odgovor. Krajnje jednostavan. Nije nam dozvoljavao da povedemo razgovor u drugom smeru. Ona nam je na taj način davala do znanja da je tu kraj diskusije. To je nešto što možemo iskoristiti u svakodnevnoj komunikaciji.

Imate li još neki savet?

Postavljanje granica je teško i zato ne bi trebalo da ga komplikujete dugim i komplikovanim govorancijama. Možete jednostavno reći: „Pomozi mi da pripremim večeru“ ili „Bilo bi lepo da me ponekad pitaš kako sam.“ Sve što imate da kažete možete reći na jasan i koncizan način. Ne morate se uvek upuštati u dug i uvijen razgovor. To komplikuje stvari, a naročito ako ste početnik u postavljanju granica. Opustite se. Budite direktni. Govorite mirnim tonom. Nemojte vikati.

Ponedeljkom na Instagramu odgovaram na pitanja pratilaca. Neki od njih mi šalju divno upakovana pitanja poput ovog: „Prijatelj mi stalno traži pozajmice. Kako da mu kažem da ne želim da mu pozajmim novac?“ Obično odgovaram: Već znate koje reči da upotrebite. Upravo ste ih napisali: „Ne želim da mu pozajmim novac.“ Mi uvek mislimo da u takvim situacijama treba reći još nešto. Ne. Sve neophodne reči su već tu, potrebno je samo prikupiti hrabrost i izgovoriti ih.

Nije nimalo lako zauzeti se za sebe, jer smo naučeni da nije pristojno otvoreno govoriti o sopstvenim željama i potrebama. A upravo to moramo činiti kako bismo sačuvali zdravlje.

Autor: Stejsi Lindzi
Izvor: mariashriver.com
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: © Ariel Perry