Hari Vitaker: Atlas će otkriti sve tajne

Malo pre objavljivanja „Izgubljene sestre“, sedme knjige serijala Sedam sestara, 2021. godine, spisateljica Lusinda Rajli (1965–2021) je najavila osmu i poslednju knjigu, obećavši da će odgovoriti na pitanje koje je okosnica priče: ko je Tata Solt? Lusinda je napisala nekoliko važnih delova, uz detaljne beleške o priči. Rajlijeva je izrazila želju da njen najstariji sin Hari Vitaker završi serijal ukoliko ona ne bude u mogućnosti. Tako je i bilo. Nakon Lusindine smrti Hari je objavio da će završiti serijal Sedam sestara u ime svoje majke, pod naslovom „Atlas – priča Tate Solta“. Taj trenutak je konačno došao, pred čitaocima je velika završnica širom sveta popularnog i voljenog serijala.



Kako se osećate sada kada je knjiga među čitaocima, da li imate osećaj kao da Vam je pao teret sa ramena?

U jednu ruku, da – apsolutno! Morao sam toliko tajni da čuvam tako dugo, i sad konačno mogu da pričam o njima sa celim svetom. Sa druge strane, međutim, pomalo sam tužan. Pisanje „Atlasa“ je značilo da smo mama i ja ostali veoma bliski (u mojim mislima) i nakon što je preminula. Sada kada je roman objavljen, izgubio sam nešto od te veze. Nedostaje mi.

Recite nam nešto više o tome kako ste sarađivali sa svojom majkom Lusindom Rajli na ovoj knizi? Kako je izgledao proces pisanja i kako ste podelili posao?

Mama i ja smo vodili dug razgovor za Božić 2018. o tome šta može da se dogodi ako umre pre nego što završi serijal. Zamolila me je da preuzmem njenu ulogu ako se dogodi najgore. Pristao sam, i nismo više o tome razgovarali – jer ništa više nije bilo potrebno. Oboje smo znali da će se posao obaviti i ako ona ne bude ovde, ali smo čvrsto verovali da taj plan neće biti potreban.

Što se tiče saradnje, Lusindi su tražili da osmisli kraj serijala još 2016, kada je bila u pregovorima sa jednom holivudskom produkcijskom kompanijom. Taj kraj je imao formu scenarija, dijaloga na trideset strana između dva lika, i poslužio mi je kao zvezda vodilja koju sam pratio – znao sam gde ćemo stići. To je značilo  – zajedno sa činjenicom da se Tata Solt pojavljuje u svakoj knjizi – da je već postojala struktura koju sam dalje razrađivao.

Da li Vam je bilo teško da završite knjigu, tačnije serijal koji je Vaša majka tako uspešno pisala?

Mnogo ljudi me je pitalo o pritisku koji je nosio ovaj zadatak. Na kraju, „Atlas“ obećava da će otkriti tajne koje su „mučile“ čitaoce čitavu deceniju. Međutim, oduvek sam posmatrao ceo ovaj proces kao omaž. Završio sam serijal za moju najbolju prijateljicu i mog heroja. Na taj način nije bilo uopšte pritiska, već je to bio rad iz ljubavi.

„Atlas – Priča Tate Solta“ je deo serijala Sedam sestara koji je napisala Vaša majka. Na koji način ste se postarali da Vaš rad na knjizi ostane veran Lusindinoj viziji?

Bez maminog dokumenta na trideset strana ne bih ni pokušavao da napišem ovaj roman. Da nisam imao njene upute, to bi bio besmislen zadatak. Mama je iznela svoju viziju pre mnogo godina, i naporno sam radio kako bih je ostvario.

Lusinda Rajli je bila poznata po izuzetnoj pažnji prema detaljima u pisanju. Na koji način ste zadržali isti nivo verodostojnosti u „Atlasu“?

To je bio najteži deo procesa pisanja. Serijal Sedam sestara je baziran na složenim dinastijama, a radio sam iz sedam romana (svaki preko sedamsto strana!) koje nisam napisao. Održati kontinuitet je bio veliki izazov, ali sam znao da je od ključnog značaja. Često bih proveravao i po dva puta sve „činjenice“. Prevodioci i urednici širom sveta su takođe bili od velike pomoći. Većina njih je radila celu deceniju na serijalu, i upoznati su sa likovima. Ako bi osetili da se bilo šta ne poklapa sa prethodnim romanima, rekli bi mi, a ja bih uneo izmene.

Serijal Sedam sestara je poznat po jakim ženskim likovima. Na koji način ste prišli pisanju glavnog muškog junaka Tate Solta i kako ste njegovu priču uklopili sa ostalim u serijalu?

„Atlas“ se vraća na svaki od sedam romana, u nekim slučajevima poprilično. Pošto se junak pojavljivao pomalo u svakoj knjizi, da nisam mogao da uklopim priču sa ostatkom serijala, nešto bi baš ispalo pogrešno! Roman je priča Tate Solta, i veći deo knjige ima formu njegovog dnevnika – tako da je napisana iz muškog ugla. Ipak, svih sedam sestara je veoma zastupljeno. Ti likovi postoje godinama, i Lusinda ih je tako lepo oblikovala da nisam ni na koji način brinuo kako ću ih pisati. Bila je privilegija dati glas njenim kreacijama u njihovom poslednjem izdanju.



Put Tatu Solta vodi kroz mnoge zemlje i kulture. Na koji način ste Vi i Lusinda istraživali informacije kako biste verno prikazali te lokacije i narode?

Jedan od razloga zašto je serijal Sedam sestara tako uspešan je Lusindina sposobnost da prenese čitaoce u sve delove planete. Njen stil je tako autentičan jer su joj istraživanja bila besprekorna. Uvek bi se postarala da poseti zemlje o kojima je želela da piše, i da uroni u lokalnu kulturu. Odvojila bi vreme da upozna lokalce i čuje njihove priče. Na taj način Lusinda je bila u mogućnosti da prenese lokacije na stranice. Voleo bih da sam otišao na turneju oko sveta i uradio isto – ali radnja u „Atlasu“ se odvija u preko deset zemalja, a ja sam imao strogi raspored! Ali pošto se većina mesta spominje ranije u serijalu, mamina izuzetna istraživanja su mi veoma olakšala posao.

Postoje li teme ili poruke koje biste želeli da čitaoci izvuku iz „Atlasa“ ili celog serijala?

Ceo serijal je pun nade. Da, ima tragičnih događaja, ali to je priča svih nas. Mama nas podseća da je život nepredvidiv, ali čaroban, i vredi uživati svake sekunde u njemu.

Kada možemo da očekujemo objavu u vezi sa ekranizacijom Sedam sestara?

Nadam se da ste već čuli! Ako niste... uskoro.

Postoje knjige koje je Lusinda napisala 90-ih kao Lusinda Edmonds. Koje će biti ponovo objavljene, šta možemo sledeće očekivati?

To je za sada tajna. Moram da Sedam sestara „pošaljem na spavanje“, kako kažemo u Engleskoj. Biće više vesti iduće godine.

Zajedno sa Lusindom ste napisali i serijal za decu Anđeli čuvari, da li postoji nešto novo na čemu trenutno radite, bilo za decu ili odrasle?

Treba da radim na svom nezavisnom romanu. Biće savremen, zabavan, verovatno prilično britanski... u stilu Nika Hornbija ili Dejvida Nikolsa. Komedija je za mene mnogo prirodniji glas, tako da se radujem pisanju.
 
Autor: Iva Burazor
Izvor: časopis Bukmarker, br. 32