Uve Jonzon

Uve Joznon (1934–1984) odrastao je u gradiću Anklam u nemačkoj pokrajini Meklenburg-Pomeranija. Pri kraju Drugog svetskog rata njegov otac, koji se priključio Nacističkoj partiji 1940, nestao je u sovjetskom logoru: zvanično je proglašen mrtvim 1948. Jonzon je ostao u Istočnoj Nemačkoj sve dok njegova majka nije 1956. prešla na Zapad, posle čega nije mogao da dobije zaposlenje. Iste godine, ubrzo po objavljivanju prvog romana Nagađanja o Jakovu u Zapadnoj Nemačkoj, Jonzon zauvek napušta Istok i prelazi u Zapadni Berlin. Ubrzo će mu biti objavljeni romani Treća knjiga o Ahimu, Odsustvo i Dva shvatanja. Postao je i član čuvene Grupe 47. Od 1966. do 1968. živeo je sa ženom i ćerkom u Njujorku, gde je priredio antologiju posleratne nemačke književnosti za srednjoškolce. U utorak, 18. aprila 1967. u 17.30, kao što je kasnije zabeležio, video je Gezinu Krespal, svog književnog lika iz ranijih dela, kako hoda južnom stranom Četrdeset druge ulice od Četvrte do Šeste avenije pokraj parka Brajant; pitao ju je šta radi u Njujorku i ubedio ju je da mu dopusti da sledeći roman posveti godini dana u njenom životu. Svaki dan u godini objavljen je u četiri knjige, i to 1970, 1971, 1974. i 1983. godine, i odmah je bio priznat kao jedan od velikih romana stoleća. Jonzon je 1974. napustio Nemačku i izolovao se u engleskom gradiću Širnesu na moru, gde se borio da završi svoj magnum opus uprkos zdravstvenim i privatnim problemima. Ubrzo po objavljivanju 4. dela, krajem februara 1984. umro je u 49 godini u svojoj kući. Njegovo telo pronađeno je tek nedeljama kasnije.