Format: 13x20 cm
Broj strana: 160
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Godina izdanja:
6. novembar 2021.
6. novembar 2021.
ISBN: 978-86-521-4264-4
Prevodilac: Goran Skrobonja
Cena:
Srbija i ostale države
Cena: 699.00 din
Sa članskim popustom i do:
503.28 din
Za porudžbine iz Srbije dostava je besplatna za iznose preko 3000 dinara
Crna Gora
Cena: 5.90 €
Sa članskim popustom i do:
4.25 €
Za porudžbine iz Srbije dostava je besplatna za iznose preko 3000 dinara
Bosna i Hercegovina
Cena: 12.70 KM
Sa članskim popustom i do:
9.14 KM
Za porudžbine iz Srbije dostava je besplatna za iznose preko 3000 dinara
Pored svakog artikla nalazi se dugme „Dodaj u korpu“ – kliknite na njega i artikal će automatski biti dodat u Vašu korpu.
Artikle u korpu možete na isti način dodati i sa svoje liste želja. U svakom trenutku pogledom na korpu u gornjem desnom uglu ekrana možete da vidite koliko artikala imate u korpi.
Kada ste odabrali sve artikle koje želite da kupite, kliknite na korpu u gornjem desnom uglu ekrana i otvoriće vam se obrazac za kupovinu.
Odabrane knjige možete platiti karticom, pouzećem ili uplatom na račun.
Troškovi dostave su 220 dinara za plaćanje karticom i uplatom na račun, i 220 dinara za pouzeća.
Troškovi isporuke za inostranstvo su 2990 dinara – pakete isporučuje DHL.
Mesto na Beletristika Top-listi:
19
Kultna knjiga XX veka.
„Slabi ili jaki, pametni ili priprosti, svi smo mi braća. Nijedna životinja nikad ne sme ubiti neku drugu. Sve životinje su jednake.
A sada, drugovi, ispričaću vam šta sam prošle noći sanjao. Ne mogu vam opisati taj san. Bio je to san o tome kako će zemlja izgledati pošto Čovek sa nje iščezne. Ali podsetio me je na nešto što sam odavno već zaboravio.“
Povod za nastanak Životinjske farme nalazio se u Orvelovoj analizi posledica Ruske revolucije koja je prerasla u totalitarni režim i diktaturu stvorenu oko kulta ličnosti, kao i u njegovom iskustvu stečenom tokom Španskog građanskog rata. Iako je javnost često insistirala na momentu kritike sovjetske vlasti, Orvel je uvek naglašavao da se Životinjska farma iako prvenstveno satira o Ruskoj revoluciji, odnosi na svaku nasilnu revoluciju koju predvode nemarni ljudi gladni vlasti. „Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljšanje samo kada su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebe“, isticao je Orvel razočaran što je čitaocima možda promakao ovaj ključni momenat teksta.
I pored piščeve bojazni, ova alegorijska antiutopija odmah je privukla veliku pažnju. Danas se smatra jednim od najboljih romana XX veka, postala je neizostavna lektira svakog savremenog čitaoca, a 1996. godine dobila je nagradu Hugo. Danas je možda više nego ikad pre potrebno da ovo delo čitamo i razumemo.
„Sve životinje su jednake,
ali neke životinje su jednakije
od drugih.“
„Slabi ili jaki, pametni ili priprosti, svi smo mi braća. Nijedna životinja nikad ne sme ubiti neku drugu. Sve životinje su jednake.
A sada, drugovi, ispričaću vam šta sam prošle noći sanjao. Ne mogu vam opisati taj san. Bio je to san o tome kako će zemlja izgledati pošto Čovek sa nje iščezne. Ali podsetio me je na nešto što sam odavno već zaboravio.“
Povod za nastanak Životinjske farme nalazio se u Orvelovoj analizi posledica Ruske revolucije koja je prerasla u totalitarni režim i diktaturu stvorenu oko kulta ličnosti, kao i u njegovom iskustvu stečenom tokom Španskog građanskog rata. Iako je javnost često insistirala na momentu kritike sovjetske vlasti, Orvel je uvek naglašavao da se Životinjska farma iako prvenstveno satira o Ruskoj revoluciji, odnosi na svaku nasilnu revoluciju koju predvode nemarni ljudi gladni vlasti. „Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljšanje samo kada su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebe“, isticao je Orvel razočaran što je čitaocima možda promakao ovaj ključni momenat teksta.
I pored piščeve bojazni, ova alegorijska antiutopija odmah je privukla veliku pažnju. Danas se smatra jednim od najboljih romana XX veka, postala je neizostavna lektira svakog savremenog čitaoca, a 1996. godine dobila je nagradu Hugo. Danas je možda više nego ikad pre potrebno da ovo delo čitamo i razumemo.
„Sve životinje su jednake,
ali neke životinje su jednakije
od drugih.“
Post scriptum
Orvel je za prvo izdanje napisao predgovor pod naslovom Sloboda štampe. Izdavač je odbio da ga štampa. Tekst je bio gotovo zaboravljen do 1972. godine, kada je objavljen u Književnom dodatku Timesa. Sada se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku.
Orvel je za prvo izdanje napisao predgovor pod naslovom Sloboda štampe. Izdavač je odbio da ga štampa. Tekst je bio gotovo zaboravljen do 1972. godine, kada je objavljen u Književnom dodatku Timesa. Sada se prvi put pojavljuje na srpskom jeziku.
30.05.2023.
Životinjska farma
Nikola
Orvel je svojim knjigama želeo da nam predoči političke nepravde i pri tome je često posezao za formom satire.“Životinjska farma” je neka vrsta primenjenog Komunističkog manifesta, poteklog pre svega iz Orvelovog revolta protiv Staljinove diktature u Sovjetskom Savezu, jer se Orvel, tada zakleti levičar i idealista,borio u Španskom građanskom ratu, gde su mu se, kako je sam navodio, otvorile oči.Ovo klasično delo političke literature, jezgrovita je basna koja lucidnim i metaforičnim jezikom osvetljava katastrofalne posledice diktature kao takve, bilo koje i sa bilo čije strane. Ono zapravo promišlja okolnosti i događaje koji su doveli do Oktobarske revolucije u Rusiji 1917. god, a odatle u eru staljinizma. Zajedno sa “1984”,ova novela je Orvelu donela status modernog klasika, čije mračne ali genijalne vizije ne gube na aktuelnosti ni posle tolikih decenija, štaviše dobijaju na oštrini, jer “Sve životinje su jednake, samo su neke jednakije od drugih”. Ogromna preporuka i obavezno štivo
09.02.2023.
Životinjska farma
Aleksandra
Orvel u svojoj knjizi, svojevrsnoj basni-romanu, opisuje kako se jedan posve revolucionarni pokušaj promene sistema na čovečniji i bolji pretvara u nešto sasvim suprotno tome. Likovi koji su predstavljeni u knjizi jesu zapravo društvo u malom, pa tako svinje ukazuju na vladajuću klasu, Napoleon predstavlja tiranina, Bokser biva alegorija radničke klase, psi policija... Ove životinje nisu želele biti kao ljudi niti su želele patiti zbog njih pa su preuzele život u svoje ruke. Iako su sebe smatrale superiornijim u odnosu na ljude, ipak je ispalo da neke životinje i nisu ništa bolje od ljudi. Ili obrnuto rečeno. Svakako se prihvata kao aksiom. Na kraju, sve se svodi na jedno: koliko god se društvo trudilo održavati jednakost među ljudima (bilo da je reč o prošlom ili sadašnjem vremenu), u tome baš i ne uspeva. To će ostati jedan nedostižan ideal jer će uvek postojati privilegovani ljudi. I biće kao u Farmi da su sve životinje jednake, ali su neke ipak jednakije od drugih.
08.12.2022.
Životinjska farma
Анастасија Антић
Поред изванредне, већини познате, идеје овог култног романа - политичке сцене пресвучене у алегоричну форму басне, парадокс револуције и све што иде уз тo, за мене је очаравајући и освежавајући било и сам Орвелов стил. Како је ту идеју речима изразио у 100 страна, а без збрзгања, дозирајући све, од увода преко перипетије и кулминације, остајући доследан у изражвању од почетка до краја, без икавих осцилација у квалитету које би читалац осетио, тако да се чита у даху.
А успео је да са тим опсегом текста изазове осећања код читаоца као један повећи роман, или више жанрова: од истинске дечије узбуђености и радости, навијачке подршке, аналитичности, контемплирарња, смеха до, опет истинског, страха, туге и језе.
Можда ниједно дело тако кратко, а тако обимно.
А успео је да са тим опсегом текста изазове осећања код читаоца као један повећи роман, или више жанрова: од истинске дечије узбуђености и радости, навијачке подршке, аналитичности, контемплирарња, смеха до, опет истинског, страха, туге и језе.
Можда ниједно дело тако кратко, а тако обимно.
16.11.2022.
„Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih.“
Igor
Orvel je knjigu pisao od novembra 1943. pa do februara 1944. godine u svojoj rodnoj Velikoj Britaniji. Vojni savez sa Sovjetskim Savezom u borbi protiv nacističke Nemačke, u to vreme, bio je na samom vrhuncu. Britanci su Staljina tada obožavali, a to je bila okolnost koju je Orvel mrzeo. U Velikoj Britaniji najpre nije mogao da nađe izdavača, jer, ono što je napisano kao bezazlena dečija priča, u stvarnosti je mračna satira i žestoka optužba na račun Staljinove diktature u Sovjetskom Savezu. „Životinjska farma" je 1945. godine napokon objavljena. Majstor društvene kritike tada nije ni slutio da će „Životinjska farma" postati klasično delo političke literature. Najzanimljivija spoznaja ovog dela je da su životinje na farmi izigrane i pretvorene u robove, a da su pritom bile uverene da žive slobodu i jednakost. Bez obzira na društveno uređenje država, kako kroz istoriju, tako i danas – spoznaja da sloboda može biti gora od ropstva ostavljena je na razmišljanje svim budućim generacijama!
05.09.2022.
Životinjska farma
Filip
Životnjska "gazdinska" farma remek delo je u kome pri svakom čitanju otkrivam promakle detalje. Umetnost je napisati ovako “naivno” delo, gde onaj koji u savremenim režimima ne vidi ništa sporno, ovde verovatno i vidi običnu basnu. Za onoga ko nije te sreće, delo je poražavajući dokaz sadašnjosti, odraza prošlosti, a verovatno slike i prilike budućnosti. Ko je kreator poredka stvari na Životinjskoj farmi, je li važno?Naivno sam pomišljao da je to moćna manjina, a sada se ne mogu odupreti misli da je to potlačena, gluva i slepa većina. Obični, pasivni ljudi ili životnje, na čijim leđima se grade imperije, na krilima čijeg nedelovanja, neko kreira uslove na koje nemo pristaju. Ubrajam se u većinu, ali se i poistovećujem sa Bendžaminom koji sve vidi, kome nije pravo, a kome je život i u obliku kakav jeste, draži nego da života uopšte nema. Koji se nada da će se pojaviti neki glas, koji će upaliti makar iskru, nagoveštaj buđenja iz kolektinog bunila i preuzimanja odgovrnosti za novo sutra.
Životinjska farma
03.09.2022.
Sladjana N.
Da li je strah od prošlog i novog nepoznatog odličan recept za vladavinu podjednako loših, ako ne i gorih. Mala po obimu, ova knjiga otvara velika pitanja. Da li smena vlasti dobrobit svih ili lična korist. Da li inicijator ima dobru nameru, pa se kasnije jednostavno ne odupre porivu moći za povlašćenim životom. Knjiga stara 80 godina, jasno oslikava današnjice ljudi širom sveta, ne dajući odgovor kako izaći iz mehanizma manipulacija, laži, zastrašivanja, čiji se zupčanici okreću bez prestanka. Nagoveštava ono što i sami znamo, sudbinu izdajnik, svesnog situacije koji ćuti, velikih podanika, onih koji veruju drgima više nego sopstvenim čulima.Pa može li poštena "životinja" ikada biti stvarno slobodna.Ja se nadam da može, jer ipak sami biramo, poznajući obe strane medalje i svesni rizika, mi smo dužni da odaberemo, ako ne zbog sebe, zbog novih naraštaja koji zaslužuju jednake šanse za sve kako i navodi Major na samom početku ove istinite, zastrašujuće i nimalo bezopasne životne lektire.
Životinjska farma
12.02.2022.
Aleksandar Petkovic
Nepotrebno je ulaziti u diskusije o drustvenim doprinosu i knjizevnom stvaralastvu Dzordza Orvela, ovo je remek delo koje opisuje nasu surovu stvarnost, ono sto bih pohvalio jeste dizajn korica koji odgovara u potpunosti temi knjige, sve preporuke.
Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih
31.01.2022.
Evgenija Anđelković
Basna ili novela, na prvi pogled deluje kao naivna dečja priča. Ukratko, životinje su se pobunile protiv tiranije čoveka, pobedile i preuzele vlast na farmi. Koncept slobode, pravde, jednakosti i napretka je bio dobra zamisao, ali loše sprovedena. Vodstvo na farmi su preuzele svinje kao najpametnije među životinjama. Napoleon je postao Vođa, svi ga slušaju, slažu se s njim i onda kad se zapravo ne slažu. Vlast je slatka pa svinje manje rade, više se odmaraju i bolje se hrane. Ostale životinje moraju mnogo da rade, obroci su im sve tanji, smrzavaju se i imaju privid slobode u osećaju da rade za sebe, a u stvari im je gore nego ranije. Mali broj svinja eksploatiše sve ostale. Nema prave promene režima bez suštinskih promena društveno-političke strukture, tiranija čoveka je samo zamenjena tiranijom životinje prema životinji…Izuzetno delo, na malo strana je data satirična slika i kritika totalitarnog režima u Rusiji, ali i vanvremenska slika takvih režima bilo kad i bilo gde na svetu.
Životinjska farma
05.01.2022.
Viktor Jelačik
Moja omiljena knjiga, verujem da svako treba da je pročita barem jednom
sve preporuke
sve preporuke
Životinjska farma
25.11.2021.
Bora Dačić
Životinjska farma mnogima je omiljeno štivo jer slikovito, kroz životinjske likove, prikazuje stanje svesti jednog društva, pokazuje koliko smo podložni manipulacijama i oštro kritikuje društvene promene početkom XX veka. Orvel je ovim romanom želeo da prikaže svoju razočaranost društvom gde su svi prikazani kao jednaki.Obećavaju se promene na bolje, ali u suštini postaje i gore nego pre. Lik Napoleona temelji na Staljinu i njegovom nasilnom zauzimanju teritorije. Grudva je građen po liku Trockog, koji je proteran iz Komunističke partije, deportovan iz Rusije i ubijen po Staljinovoj naredbi.I ostali akteri istorijskog prevrata u Rusiji su provučeni vešto kroz ovu priču čija forma može da se uprosti tako da izgleda naivno, a suštinski je sjajno promišljen dijalog jednog vremena i jednog režima, a može se odnositi i na mnoge današnje političke strukture čiji je osnovni cilj da natera narod da slepo sledi bahato vođstvo. I ne samo to, već da tvrdi da je to ono što želi. Sjajna knjiga!
Delfi Kutak je pročitao: „Životinjska farma“
21.06.2023.
„Životinjska farma“ je roman alegorija, predstavlja kritiku Staljina i staljinizma, ali i svakog totalitarnog režima. Kako je nastao u periodu 1943-44, u vreme kada su odnosi Britanije i Sovjetskog Sa...
više
Delfi Kutak je pročitao: „Životinjska farma“
27.02.2023.
„Ono što je životinja postaje čovek, a ono što je ljudsko postaje životinja.“
– Marks
Marks je neretko upoređivao ljude sa životinjama, govoreći da je ljudsko biće u svom najbukvalnijem smislu pol...
više
Prikaz romana „Životinjska farma“
08.11.2021.
„Životinjska farma“ Džordža Orvela nesumnjivo je jedan od najboljih kratkih romana koji su ikada napisani na engleskom jeziku. To je obmanjujće jednostavna priča, koju mogu čitati i starija deca. Govo...
više
Od istog autora
Iz istog žanra
Kupci ove knjige kupili su i
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.