Stvarnost nije ljubav ali ljubav može da postane stvarnost.

Svima onima zbog kojih je vredelo plakati, kao i onima zbog kojih nije.

Razigrana u sumornim jutrima, setna i tužna u sunčanim danima, ironična i nasmejana i kada joj se plače, šašava i zaljubljena, cinična i opora, zagledana u špagete, bele pantalone, nečije oči, nebo, laž, istinu… Iva Štrljić piše o ljubavi sakupljajući posledice uragana osećanja i krhotine tuge, pokušavajući da sastavi sliku muškarca i žene koji nisu idealni – njihova najvažnija osobina jeste da razumeju drugog u sebi i sebe u drugom.

Nemaš pojma koliko te volim nije granica nerazumevanja ili neznanja, naprotiv. Ako piše o ljubavi, onda pisac piše o vazduhu – svuda ga oseća ali ga ne vidi. Ispunjava ga ali ga ne može materijalizovati, dodirnuti, rukom ili usnama, svejedno, a ovaj ga ipak svuda dodiruje, golica, pritiska... Oni koji to shvate ispunjavaju stranice uzrocima i posledicama malih ljubavi i velikih tuga, ili je možda obratno – veliko je pitanje na koje Iva Štrljić originalno i šarmantno, vrcavo i zanimljivo odgovara u ovoj knjizi.