U ovom razgovoru sa britanskom autorkom Sofi Kinselom saznaćete kako je došla na ideju da piše o ovoj temi i junacima, o humoru u njenim romanima i stvaralačkoj rutini.
Počeli ste da pišete kada ste bili vrlo mladi, kako ste otkrili tu svoju strast prema pričanju priča?
Mama je imala naviku da meni i mojim sestrama priča priče za laku noć. Nije ih čitala, samo ih je izmišljala. Bile su neverovatno inventivne i smešne i od tada volim ideju pričanja priča.
Glavni likovi iz „Iznenadi me“ imaju dug zajednički život pred sobom i to ih plaši, kako ste došli na ideju za ovu temu?
Početna inspiracija mi se javila kada se moj muž vratio sa ručka, pričajući o godinama. Susreo se sa doktorom koji mu je rekao da prosečna starost čoveka raste velikom brzinom. Momentalno sam pomislila: „A naše veze? Ljubav? Kako učiniti da to traje?!“
Zamislila sam par koji paniči zato što će njihov brak biti beskrajan i razmišlja šta može uraditi u vezi sa tim. U tome sam videla komični potencijal – kako njihov trud da održe brak „svežim“ može poći naopako na mnogo načina – ali i dramatične mogućnosti. Svidela mi se ideja da „savršeni“ par ima duboki jaz u vezi o kojem nikada nisu vodili računa – i da niz nevinih iznenađenja može pokazati njihovu slabu tačku.
Koji je najinteresantniji deo u istraživanju braka?
Uvek se pitamo kakve su veze drugih ljudi. Vidite par u restoranu, pa pomislite: „Kako se slažu? Da li su srodne duše? Ili su pred raskidom?“ Kada počnem da stvaram likove i zaplet, pokušavam da se nađem na njihovom mestu – šta ona misli o ovoj situaciji, a šta on? I kada jednom krenete to da radite, shvatate da parovi mogu poznavati jedno drugo neverovatno dobro, a opet da posmatraju svoju vezu na potpuno drugačiji način.
Imate odličan smisao za humor, kako pristupate pisanju duhovite priče, da li to dolazi prirodno ili imate neki plan?
Stvarno mi je drago kad je moja knjiga smešna ljudima. Imam naviku da vidim smešnu stranu svake situacije, a volim i apsurd. Beskrajnu inspiraciju pronalazim u ljudskim manama, koje uveliko doprinose mom humoru.
Što se tiče pisanja komedije: mnogo je teže nego što izgleda! Zamisliti smešnu scenu je jedna stvar, ali je nešto sasvim drugo napisati takvu scenu. Danima brusim svaku, menjam mesto rečenica kako bih pronašla savršeni spoj. Takođe volim da čitam na turnejama, da vidim da li će se publika kao što sam se nadala. Neverovatan je osećaj kada pogodite i oni se smeju. Govorili su mi: „Vaše knjige uopšte nisu naporne“, i to je najveći kompliment koji mogu da dobijem.
Imate veliku porodicu, kako uklapate porodični život sa pisanjem knjiga?
Ha! Još uvek radim na tome, pretpostavljam da je tako za svaku zaposlenu mamu. Rekla bih da je svaka nedelja za mene drugačija. Ponekad pišem, ponekad sam na putu i promovišem knjigu. Imam sreće da mogu da radim od kuće, ali ponekad i to stvara svoje probleme: možete da budete sa svojom decom, ali i da vam oni odvlače pažnju. Kada se mučim oko knjige, znam da se zadubim i pišem satima, ali moj briljantni muž tu uskače i preuzima upravljanje porodičnim životom. Kada završim sa knjigom, pokušavam da se iskupim, i provodim vreme sa porodicom.
Imate dosta dobrih saveta za druge pisce, koji je najbolji koji ste vi dobili i šta to novi pisac nikada ne sme da zaboravi?
Kada sam pisala „Bogomdanu domaćicu“, čitala sam dosta knjiga o usporavanju i pokušavala sam da poslušam taj savet. Ne brzajte. Uživajte u trenutku. Imam naviku da živim u vrtlogu i uvek mislim unapred. Ponekad je dobro da razmišljate samo o onome što trenutno radite.
Ako ste novi pisac, onda najpre napišite knjigu koja će vas zadovoljiti i uzbuditi. Budite sigurni da je vaša ideja uzbudljiva da ćete se osećati motivisani i kad stignete do poglavlja 11. Završite! I iznad svega, uživajte u sebi.
Pišete i serijale i samostalne romane, šta je najbolje u jednom a šta u drugom?
Uvek volim da se vratim Beki Blumvud, glavnoj junakinji romana o Kupoholičarki. Postala mi je vrlo blizak prijatelj tokom godina! Volim taj njen smešan pogled na život i pokušavam da usvojim njen optimizam u svom životu.
Ali uživam i u istraživanju novih junakinja. Volim da stvaram potpuno novog junaka i pozornicu, i da razmišljam o potpuno novim problemima i vezama. Moja početna tačka sa zapletom je uvek pitanje „šta ako...?“ i uvek je uzbudljiv osećaj kada mi dođe ideja za novu priču.
Vaši glavni likovi su uvek divno originalni, odakle vam dolaze njihove ličnosti?
Sigurna sam da koristim aspekte stvarnih ljudi kada pišem. Međutim, pokušavam da ne uzimam ljude i „bacam“ ih u knjigu! Naravno da se deo mene preslikava u svakoj junakinji – uglavnom neku od mojih mana, poput opsesivne nesigurnosti ili mog verovanja da ako kupim džemper po 50% jeftinijoj ceni definitvno štedim novac...
Volim da čitam o liku sa kojim mogu da se povežem i to je ono što pokušavam da postignem u svojim knjigama. Trudim se da ih prikažem u najiskrenijem mogućem svetlu, i da njihovi problemi budu verodostojni.
Dobili ste Gudrids (Goodreads) nagradu prošle godine, kakav je osećaj kada toliko ljudi glasa za vašu knjigu?
Uvek me dirne kada ljudi kažu da vole moje knjige. Iskreno sam počastvovana i još uvek posebno ushićena kada vidim nekoga ko čita moju knjigu. Vrlo sam zahvalna čitaocima sa Gudridsa!
Kakvi su vam planovi za budućnost?
Trenutno radim na novom samostalnom romanu, u kom veoma uživam. Nedavno je izašla i moja knjiga za decu po imenu „Fairy Mom and Me“. Svidele su mi se neverovatne ilustracije i uživala sam dok sam pisala.
Izvor: withloveforbooks.com
Prevod: Miloš Vulikić