3 knjige koje možete pročitati za 1 dan

Početak proleća je idealno vreme da sebi date malo oduška i odlutate u svet knjige. Pred vama su predlozi knjiga koje možete pročitati za dan, a koje ćete zbog vrednosti dela, nositi u srcu zauvek.



Izgovor „nemam vremena“ počeo je da se koristi u svim segmentima. Tako „nemamo vremena“ za šetnju, za sport, za prijatelje, porodicu… ili nemamo dovoljno vremena. A koliko nam vremena treba za dobru knjigu. Mnoge dobre knjige imaju svega stotinak stranica i verovali ili ne, mogu se pročitati za jedno popodne.

Danas, baš danas je dan kada treba promeniti neke navike, a jedna od njih treba da bude i hrana za mozak, ali i dušu. A knjige su idealna hrana neophodna za kvalitetniji, smireniji, svrsishodniji život.

Bilo da birate ljubavni ili krimi roman, izgubite se nekoliko sati među stranice knjiga dok ne saznate kako se romansa završila, ili ko je ubica nekog trilera?

Kod čitanja nema onog „što je brzo, to je kuso“, već samo zadovoljstvo da smo uradili nešto za sebe. Kratki romani sa velikom vrednošću su ispred vas. Ovo su moji predlozi za 3 brza čitanja.

„Kuća sećanja i zaborava“ – Filip David

Filip David je temom stradanja Jevreja u Drugom svetskom ratu, ovim romanom, dotakao suštinu. Ova posebna priča nagrađena je prestižnom Ninovom nagradom za 2014. godinu i nagradom za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka u Srbiji za 2015. godinu.
 

Albert Vajs je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spase od sigurne smrti. Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je umalo usvojila.

Mnogo godina kasnije, na jednoj od konferencija o Drugom svetskom ratu na kojima učestvuje, Vajs lutajući noću njujorškim ulicama, nailazi na „Kuću sećanja i zaborava“. U jednoj od prostorija ovog neobičnog zdanja pohranjeno je nepregledno istorijsko pamćenje. Albert u jednom ekranu može da kao na filmu vidi scene stradanja svojih roditelja i Elijahovog nestanka za koji se oseća krivim, jer je mlađi brat bio poveren njemu na čuvanje. Ogroman bol koji je osetio jače no ikad pre može da nestane ako on u sledećoj prostoriji ove čudesne kuće izbriše sopstveno pamćenje ili, čak, iščezne poput svog rođaka, čuvenog iluzioniste Hudinija (Erika Vajsa). Hoće li Albert iskoristiti poslednju šansu da promeni svoj identitet u skladu sa rečima jednog svog prijatelja i sunarodnika „Pamćenje je strašnije od svakog zaborava“ ili će odlučiti da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire?

---

„Životinjska farma“ – Džordž Orvel 

Ljudska psiha i političke dileme umotane u priču koja je postala bezvremena, zato je ovo kultna knjiga 20. veka. „Životinjska farma“ je alegorijska novela Džordža Orvela, prvi put objavljena u Engleskoj 17. avgusta 1945. godine.
 

„Slabi ili jaki, pametni ili priprosti, svi smo mi braća. Nijedna životinja nikad ne sme ubiti neku drugu. Sve životinje su jednake.
 

Povod za nastanak „Životinjske farme“ nalazio se u Orvelovoj analizi posledica Ruske revolucije koja je prerasla u totalitarni režim i diktaturu stvorenu oko kulta ličnosti, kao i u njegovom iskustvu stečenom tokom Španskog građanskog rata. Iako je javnost često insistirala na momentu kritike sovjetske vlasti, Orvel je uvek naglašavao da se „Životinjska farma“, iako prvenstveno satira o Ruskoj revoluciji, odnosi na svaku nasilnu revoluciju koju predvode nemarni ljudi gladni vlasti. „Hteo sam da naravoučenije bude da revolucije donose radikalno poboljšanje samo kada su mase budne i znaju kako da zbace svoje vođe čim ovi obave svoj posao. Trebalo je da prekretnica u priči bude trenutak kada svinje zadrže mleko i jabuke za sebe“, isticao je Orvel razočaran što je čitaocima možda promakao ovaj ključni momenat teksta.

I pored piščeve bojazni, ova alegorijska antiutopija odmah je privukla veliku pažnju. Danas se smatra jednim od najboljih romana 20. veka, postala je neizostavna lektira svakog savremenog čitaoca, a 1996. godine dobila je nagradu Hugo. Danas je možda više nego ikad pre potrebno da ovo delo čitamo i razumemo.
 

SVE ŽIVOTINJE SU JEDNAKE,
ALI NEKE ŽIVOTINJE SU JEDNAKIJE
OD DRUGIH.

---

„Mali princ“ – Antoan de Sent Egziperi

Ova knjiga je imala toliko glasan prasak koji je i danas teško nadmašiti. Filosofski uvidi, insinuacije, piščeve konotacije idu u prilog tome da kada god uzmete ovo delo u ruke, knjigu ćete protumačiti na nov način.

Mašta i kreativnost daju nam lične uvide šta znači zmija, princ, pilot, asteroid…
 

…Kažete li im: „Dokaz da je mali princ postojao jeste to što je bio divan, što se smejao, što je želeo ovcu. Kad čovek želi ovcu, to je dokaz da postoji“, oni će slegnuti ramenima i smatraće vas detetom! Međutim, ukoliko im saopštite: „Planeta s koje je došao Mali princ jeste asteroid B612“, biće zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se zato na njih ljutiti. Deca moraju mnogo toga da praštaju odraslima.
 

U svom kratkom letu od asteroida B612 do čudne i njemu strane planete Zemlje, mali princ otkriva nekoliko drugih planeta i njihovih stanovnika. Svi su oni uobraženi i samoživi i bez ikakve ljubavi ili razumevanja obavljaju poslove koji Malom princu izgledaju kao da su potpuno besmisleni i beskorisni. Iz duhovne pustinje takvih svetova mali princ se spušta na Zemlju, gde naizgled slučajno pada u stvarnu pustinju — Saharu. Na toj Zemlji bez ljudi on malo-pomalo spoznaje da su rad, prijateljstvo i ljubav vrednosti bez kojih čovek ne može da živi.

Na kraju možemo da zaključimo da naizgled kratka dela daju mnogo više nego što izgledaju. Otvorite um za knjige. Promenite način razmišljanja, predrasude i budite objektivniji prema sopstvenim uverenjima. Kada jednom uđete u svet čitanja, i svet u kojem živite dobiće novu dimenziju.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Bookmate žurnal