Laguna - Bukmarker - 10 manje poznatih knjiga za decu koje su napisali poznati pisci - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

10 manje poznatih knjiga za decu koje su napisali poznati pisci

Uključujući najmanje dve najbolje knjige ikada napisane.



Nedavno je Duke University Press ponovo objavio dečju knjigu Džejmsa Boldvina – Little Man, Little Man. Ako do sada niste imali predstavu da je Džejms Boldvin napisao knjigu za decu, niste jedini. Zapravo, mnogi slavni pisci su se oprobali u pisanju književnosti namenjene deci. Većina nas je upoznata sa ponekim piscima koji su napisali knjige za decu, poput Ijana Fleminga (Chitty Chitty Bang Bang), Salmana Ruždija („Harun i More priča“), T. S. Eliota („Knjiga starog mačka: o mačkama svakodnevnim“), Toni Morison (The Book of Mean People i druge), pa i sa čuvenim Markom Tvenom (Advice to Little Girls). Ali ima ih još, što nije toliko poznato, te smo u čast ponovonog objavljivanja Boldvinove knjige za decu izdvojili nekoliko poznatih autora koji su pisali za decu, ali se se proslavili pišući za odrasle.

Umberto Eko, I tre cosmonauti (Tri kosmonauta), 1966.

Eko i ilustrator Euđenio Karmi su zajedno objavili ukupno tri knjige za decu; ova knjiga je objavljena druga po redu, kao srednje dete. U knjizi su tri kosmonauta iz različitih zemalja (SAD, Rusije i Kine) poslati na Mars. Teme kojima se knjiga bavi: Istraživanje svemira! Mir u svetu! Vanzemaljci! Tolerancija! Ljubav prema mami! Prosto izvrsno.

Silvija Plat, The Bed Book (Knjiga o krevetima), 1976.

U književnom svetu, Silvija Plat je naširoko voljena. O njoj se često vode razgovori. Opsednuti smo njenim propalim brakom. Vode se rasprave o tome u čemu bi trebalo da je obučena na fotografijama za njene knjige. Ostavlja snažan utisak na nas. Njen život, karakter i osobine i dalje su predmet istraživanja. Mada, koliko god da smo fokusirani na tragediju koja ju je zadesila, na njeno razočaranje, samoubistvo i na njenu, budimo iskreni, neverovatno dobru poeziju, veoma retko se pominje činjenica da je takođe napisala i dve knjige za decu: „Cakum-pakum odelo“ (1966) i posthumno objavljenu knjigu The Bed Book (1976), kao i pripovetku Mrs. Cherry’s Kitchen, koja je kasnije objavljena u sklopu zbirke, zajedno sa prethodne dve knjige. Iako je objavljena kasnije, The Bed Book je nastala prva. Kako Arijel S. Vinter objašnjava na svom blogu, Silvija Plat je pisala o nastanku knjige u svom dnevniku 3. maja 1959. godine:

„Juče sam napisala knjigu. Možda ću sledećeg meseca dodati zabelešku kako sam je i prodala. Tako je, nakon pola godine prokrastinacije, lošeg predosećaja i paralize, juče sam se bacila na pisanje, jer su mi rečenice navirale tu i tamo, a likovi su bili toliko živi, i eto! Izabrala sam deset kreveta sa podugačkog spiska elegantnih, genijalnih i apstraktnih kreveta, i jednom kad sam počela, nisam mogla da se zaustavim dok je nisam celu otkucala na pisaćoj mašini (i to svega 8 stranica sa duplim proredom!) koje sam potom poslala poštom Atlantik Presu. Knjiga o krevetima od autorke Slivije Plat. Smešno je koliko me je pisanje te knjige rasteretilo. Nije davala mira mojoj savesti... Ideja koja je u začetku bila dobra i koju ni moja urednica nije mogla da izbaci iz glave, kako mi je pisala.“

U pitanju je bila Emili Meklaod, urednica časopisa Atlantic Monthly Press, koju je knjiga oduševila, ali nije uspela da ubedi izdavače. Knjiga neće biti objavljena sve do 1976. godine, u Americi sa ilustracijama Emili Arnold Mekali, a u Engleskoj sa ilustracijama Kventina Blejka.

Patriša Hajsmit, Miranda the Panda is on the Veranda (Panda Miranda i njena veranda), 1958.

Ovo je još jedan zaista dobar naslov autorke za koju takođe nisam znala da je objavljivala knjige za decu. Zapravo, radi se o samo jednoj knjizi, koju je napisala 1958. godine, zajedno sa Doris Senders, lektorkom sa kojom je bila u ljubavnoj vezi. A kao veliki preokret (makar u kontekstu ovog članka), Sendersova je ta koja je napisala tekst – niz bleskastih stihova u stilu kao i sam naslov – dok je Patriša Hajsmit uradila ilustracije.

Vilijam Fokner, The Wishing Tree (Drvo želja), 1927.

Vilijam Fokner je napisao jednu jedinu knjigu za decu – koju je Marija Popova nazvala „pomalo mračnom i bajkovitom pričom o moralu, nešto između ’Alise u zemlji čuda’, ’Don Kihota’ i ’Ubiti pticu rugalicu’, i govori o devojčici koja se upušta u čudnovatu avanturu na svoj rođendan, što će joj pomoći da uvidi koliko je važno da sa brigom i pažnjom bira želje“ – a bila je namenjena jednom detetu: Viktoriji Franklin, ćerci Foknerove ljubavi iz mladosti, Estele Oldhem. Estela je još uvek bila u braku sa Viktorijinim ocem, ali se Fokner nadao da će ga napustiti i udati se za njega, što je i uradila dve godine kasnije – možda delom zbog ove knjige, koju je Fokner s ljubavlju ilustrovao i uvezao. Na prvoj strani je napisao:

Za dragu prijateljicu

Viktoriju

za njen osmi rođendan

Bil je napravio

ovu knjigu

Svako bi poželeo ovakvog džentlmena za muža! S tim na umu, Popova naglašava da je Fokner napravio primerke za još najmanje troje dece. Možda to ne bi bio problem da Viktorija nije pokušala da objavi svoj primerak – što je naposletku uspela da izvede, i to za izdavačku kuću Random House 1964. godine.
Džejms Džojs, „Mačak i vrag“, 1964.

Knjiga „Mačak i vrag“ je nastala iz pisma koje je Džojs poslao svom unuku Stivenu Džojsu. „Pre nekoliko dana sam ti poslao malu mačku punu slatkiša“, napisao je Džojs, „ali možda ne znaš priču o mački iz Božansija.“ U pismu nastavlja o tome kako je vrag izgadio most preko Loare za ljude iz Božansija, pod uslovom da mu zauvek pripadne duša koja prva pređe most – i kako je gradonačelnik prevario mačku da upravo ona bude ta. Priča je prvi put objavljena 1957. godine, u sklopu zbirke Džojsovih pisama, a kasnije joj dodeljen naslov i objavljena je samostalno kao knjiga za decu 1964. godine, uz ilustracije Ričarda Erdaza. Usledila su još dva izdanja: prvo iz 1965. godine sa ilustracijama Džeralda Rouza, i drugo iz 1980. godine sa ilustracijama Rodžera Blešona. Iz muzeja James Joyce Centre naglašavaju sledeće:

„Vrag iz priče zvuči kao sam Džojs, uvek čita novine, priča svojim Bellsybabble jezikom, i takođe priča loš francuskim sa teškim dablinskim akcentom kada je ljut. Za lik gradonačelnika, Džojs je inspiraciju pronašao u tadašnjem gradonačelniku Dablina, Alfredu Birnu (1882-1956). Birn je bio izabran za gradonačelnika neverovatnih devet puta za redom, od 1930. do 1939. godine, a sam Džojs je tvrdio da svaki put kada bi otvorio novine Ajriš Tajms, u njima bi se nalazila fotografija Alfija Birna, okićenog zlatnom gradonačelničkom ogrlicom.“

Kakav užitak.

Autor: Emili Templ
Izvor: lithub.com
Prevod: Aleksandra Branković
 


Podelite na društvenim mrežama:

radno vreme delfi knjižara za vreme praznika 11 novembra 2024  laguna knjige Radno vreme Delfi knjižara za vreme praznika 11. novembra 2024.
08.11.2024.
Tokom državnog praznika – Dan primirja u Prvom svetskom ratu – Delfi knjižare rade po neizmenjenom radnom vremenu. Kada je reč o onlajn porudžbinama – kurirska služba u ponedeljak 11. novembra neće...
više
dragan velikić navika guši svaku pobunu laguna knjige Dragan Velikić: Navika guši svaku pobunu
08.11.2024.
„Pisac obično od fikcije stvara stvarnost. U ovom slučaju pisac od stvarnosti stvara fikciju“, rekao je na promociji nove knjige dvostrukog dobitnika Ninove nagrade Dragana Velikića istoričar ume...
više
ana atanasković trudim se da pamtim ono što je plemenito laguna knjige Ana Atanasković: Trudim se da pamtim ono što je plemenito
08.11.2024.
Ana Atanasković, spisateljica iza koje stoje romani koji se čitaju u dahu, ponosna Kruševljanka koja je zaljubljena u Beograd i u istoriju svog naroda, otkriva tajne svog najnovijeg romana „Zmajeva že...
više
uzbudljiv psihološki triler sve što nikad nismo izgovorili sloun harlou u prodaji od 12 novembra laguna knjige Uzbudljiv psihološki triler: „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou u prodaji od 12. novembra
08.11.2024.
Triler koji će vas držati u neizvesnosti sve do poslednje stranice, „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou, mračna je ljubavna priča s mnoštvom obrta i napetosti. Iako su prošli meseci ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.