Pedro Bandeira
Autor ove priče, objavljene 1986. i nagrađene iste godine nagradom Žabuti, rodio se u Santosu 1942. godine, a od 1964. živi u Sao Paulu.
Još od malena, bajke su imale ogroman značaj za njegovu mašt, tako da je stvaranje Ružnice i istovremeno odavanje počasti svim veličanstvenim junakinjama kao što su Snežana, Pepeljuga i Zlatokosa, predstavljalo je za njega pravo uživanje i ogromnu čast. To je bio njegov način da im se oduži.
Pedro Bandeira oduvek sebe smatra dužnikom ne samo Monteira Lobata, Šarla Peroa, Jakoba i Vilhelma Grima, Hansa Kristijana Andersena, Ezopa i La Fontena, već pre svega starih pripovedača iz naroda. Žena čija imena istorija nije zapamtila, ali koje su se, iako nepismene i veoma siromašne, služile svojom maštom kako bi zagrejale srca dece u hladnim noćima dok napolju zavijaju vetar i vukovi, kada san, zbog gladi, siromaštva i siromaštva i surove zime, ne bi dolazio na oči.
Tako je nastala književnost za decu: iz ljubavi tih čudesnih žena, siromašnih i nepismenih, koje su izmislile ove predivne priče kao utehu za bol gladi, za očajanje siromaštva, za strah od zveri, za promrzli drhtaj, za uvek prisutan strah od smrti. Zbog toga je književnost za decu najnežnija umetnost: ona je uteha pred hladnoćom, glađu, bedom i smrću. Književnost za decu predstavlja Život i Nadu!
Još od malena, bajke su imale ogroman značaj za njegovu mašt, tako da je stvaranje Ružnice i istovremeno odavanje počasti svim veličanstvenim junakinjama kao što su Snežana, Pepeljuga i Zlatokosa, predstavljalo je za njega pravo uživanje i ogromnu čast. To je bio njegov način da im se oduži.
Pedro Bandeira oduvek sebe smatra dužnikom ne samo Monteira Lobata, Šarla Peroa, Jakoba i Vilhelma Grima, Hansa Kristijana Andersena, Ezopa i La Fontena, već pre svega starih pripovedača iz naroda. Žena čija imena istorija nije zapamtila, ali koje su se, iako nepismene i veoma siromašne, služile svojom maštom kako bi zagrejale srca dece u hladnim noćima dok napolju zavijaju vetar i vukovi, kada san, zbog gladi, siromaštva i siromaštva i surove zime, ne bi dolazio na oči.
Tako je nastala književnost za decu: iz ljubavi tih čudesnih žena, siromašnih i nepismenih, koje su izmislile ove predivne priče kao utehu za bol gladi, za očajanje siromaštva, za strah od zveri, za promrzli drhtaj, za uvek prisutan strah od smrti. Zbog toga je književnost za decu najnežnija umetnost: ona je uteha pred hladnoćom, glađu, bedom i smrću. Književnost za decu predstavlja Život i Nadu!
Mir je sve što nam treba – predstavljena knjiga „Povratak u mir“ Siniše Ubovića
20.09.2024.
Nije postojao bolji način da Siniša Ubović dođe na promociju svoje knjige „Povratak u mir“, na koju je zbog velike gužve u gradu (čitaj igrala je Crvena zvezda) kasnio 15 minuta, nego da na delu prove...
više
Ante Tomić: Volim da kod čitalaca stvorim ugodno osećanje
20.09.2024.
Govori se često da nas izbeglice ugrožavaju, da će uništiti naš način života i kulturu. Meni je bilo bitno da napišem da smo se mi na Mediteranu uvek mešali, da je ovo naš zajednički zavičaj, i hrišća...
više
Predstavljanje knjige „Put carstva: Vranama na radost“ 24. septembra
20.09.2024.
U utorak 24. septembra od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC biće predstavljena knjiga Mladena Nestorovića „Put carstva: Vranama na radost“.
O knjizi će, pored autora, govo...
više
.png)
Prikaz romana „Zmajeva žena“ Ane Atanasković:
20.09.2024.
Često se setim da je moja nastavnica srpskog jezika, koja mi je i dan-danas uzor, rekla da profesori književnosti ne moraju da znaju sadržaj svih književnih dela koja su pročitali nego treba da budu o...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.