Doktor Elizabet Blekbern je dobila Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 2009. godine zajedno sa još dvoje kolega, zahvaljujući njihovom otkriću telomeraze i uticaja telomera na proces starenja. Trenutno je predsednik Instituta Salk. Postavljena je za predsednika Američkog udruženja za borbu protiv raka. Dobitnica je nagrade Albert Lasker za osnovna medicinska istraživanja i mnogih drugih. Godine 2007. proglašena je jednom od sto najuticajnijih ljudi po magazinu Tajm.
Osvojili ste Nobelovu nagradu za medicinu za vaše otkriće telomera. Šta su telomere i šta se dešava sa njima kako starimo?
Ako bismo hromozome (koji nose naš genetski materijal) zamislili kao pertle, telomere bi bile njihovi krajevi obloženi plastikom radi zaštite. Telomere nastaju ponavljanjem kratkih nizova DNK obloženih specijalnim proteinima.
Kako starimo, telomere se troše i kada više ne mogu da zaštite hromozome, ćelije ne mogu da se oporave i ne rade kako treba da rade. To izaziva fiziološke promene u telu, koje onda izazivaju povećani rizik od bolesti tipičnih za starenje: kardiovaskularne bolesti, dijabetes, rak, oslabljen imuni sistem, itd. Ali taj proces je donekle reverzibilan. Odvija se kod svih nas određenom brzinom, ali se brzina može promeniti. Enzim koji se zove telomeraza se može dodati krajevima DNK kako bi se bi proces skraćivanja hromozoma usporio, sprečio ili delimično preokrenuo.
Možemo li usporiti ili preokrenuti starenje ako brinemo o našim telomerama?
Svi mi imamo period zdravlja – broj godina u kojima smo zdravi i aktivni. Skraćenje telomera doprinosi starenju i tome da iz perioda zdravlja pređemo u period bolesti. Ali možemo uticati na naše telomere i usporiti taj prelazak, možemo biti zdraviji i izbeći neke od bolesti povezanih sa starenjem. To, naravno, nije drastično produženje životnog veka, ali što smo zdraviji, stope mortaliteta će biti niže.
U knjizi tvrdite da kako bismo produžili naše telomere, ili barem sprečili njihovo skraćivanje, treba da živimo zdravije, da se manje izlažemo hroničnom stresu, da vežbamo, da se bolje hranimo i da dovoljno spavamo. Većinu ovih stvari već znamo – šta je tu novo?
Ljudi do sada nisu razumeli kako zdrav način života može sprečiti bolesti na ćelijskom nivou. Zdrav život nam, pre svega, pomaže da očuvamo svoje telomere. U knjizi su predstavljena nova istraživanja – genetska, epidemološka i društvenih nauka – kojih ima sve više i koja se nagomilavaju. Takođe, knjiga sadrži novu, biološku, osnovu povezanosti uma i tela. Niko nije znao da će stvari poput meditacije, koju ljudi koriste da smanje nivo stresa i poboljšaju zdravstveno stanje, imati korisne i dobro dokumentovane efekte delom zahvaljujući telomerama. Knjiga nas podseća na to koliko možemo imati kontrole nad sobom. Male promene u pristupu stresu, na primer, mogu stvoriti dugoročnu naviku koje će nas učiniti zdravijim na duže staze.
Jedna od kritika knjige je da je pojednostavljena. Starenje je previše komplikovano da bismo ga sveli na krajičke hromozoma…
Mi i kažemo da je ovo samo jedan od mnogih procesa koji su deo starenja. Naš fokus je na ovom mehanizmu starenja jer je tek nedavno otkriven kod ljudi, a njega do neke mere možemo da kontrolišemo.
Koje vežbe mogu doprineti očuvanju telomera?
Dobra vest je da ne morate da provedete tri sata dnevno u teretani ili da trčite maraton svake nedelje. Trčanje maratona neće produžiti telomere više nego umerena aerobina aktivnost. Izgleda da kombinovanje različtih vežbi pomaže. Jedna studija pokazuje da što više različitih vežbi praktikujete, vaše telomere će biti duže. Mnoge studije pokazuju da je kod ljudi pod hroničnim stresom skraćenost telomera u srazmeri sa težinom stresa kojem su izloženi. To je posebno izraženo kod ljudi koji se malo kreću. Prema jednom istraživanju, samo 10-15 minuta lagane vežbe svakog dana je dovoljno za povećanje efekta telomera.
Osim uravnotežene ishrane, bogate povrćem, voćem i žitaricama, da li bi trebalo da uzimamo i dodatke ishrani da bismo produžili naše telomere?
Čini se da dovoljne količine omega-3 masnih kiselina zaista pospešuju očuvanje telomera, a najjednostavniji način da ih dovoljno unesete je dodatak ishrani, ali i ishrana bogata masnom ribom i lanenim semenom. Postoje podaci da je za telomere dobar i vitamin D, ali te studije su nedovršene. U svakom slučaju, neosporno je da balansirana ishrana bogata zdravim namirnicama ima dobar učinak na telomere. Isto tako, poznat nam je loš uticaj ishrane koja se bazira na prerađenoj hrani, crvenom mesu, napicima punim šećera i prerađenim belim hlebom – kao što već znamo, to su sve namirnice loše po naše zdravlje.
Da li su brak i deca dobri za telomere?
Uočeno je da ljudi u vezi ili braku imaju duže telomere. Izuzetak su žene koje su bile u vezama u kojima su bile žrtve porodičnog nasilja. Njihove telomere su bile kraće, a skraćenje je kvantitativno odgovaralo broju godina koje su provele u takvoj vezi. To je verovatno posledica izloženosti stresu u situaciji gde su svakodnevno bile ugrožene. Jedno preliminarno istraživanje nagoveštava da i deca mogu pomoći zdravlju telomera, ali tu studiju još nisu potvrdila ponovljena i nezavisna istraživanja, tako da je rano donositi zaključke.
Koliko vremena treba telomerama da promene dužinu?
Promene se mogu primetiti već kroz nekoliko meseci. Ali samo dugotrajne promene, između jedne i deset godina, mogu obezbediti duži period zdravlja.
U prodaji postoje testovi za proveru dužine telomera. Cene tih testova u SAD-u su između 100 i 500 dolara. Da li svi treba da proverimo dužinu naših telomera?
Ne. Test ne škodi, ali vam ni neće previše značiti. Telomere mogu biti duge ove godine i kratke sledeće godine. Mnogobrojna istraživanja su nas naučila šta možemo i šta treba da radimo za naše telomere i to treba da nastavimo da radimo bez obzira na rezultate testa.
Da li ste ikad testirali svoje telomere?
Jesam, zato što sam učestvovala u jednom istraživanju. Pokazalo se da imam duge telomere. Ali to se može promeniti i zato mi ti rezultati neće ubediti da tek tako zaboravim na lekcije koje sam naučila iz ovih istraživanja. Trudim se da primenjujem te lekcije u svakodnevnom životu. Vežbam, ali „ne živim“ u teretani. Zdravo se hranim, ali se ne opterećujem preterano time. Trudim se da budem manje izložena stresu. Praktikujem i meditaciju i mislim da i to pomaže.
Postoje pilule za koje njihovi tvorci tvrde da produžavaju telomere i barem jedna američka kompanija radi na razvijanju terapije gena telomerazama u cilju usporavanja procesa starenja. Da li je to dobra ideja?
Cilj tih terapija su aktivnije telomeraze, ali su neproverene, a studije o njima su radili samo oni koji te terapije sponzorišu. Takođe, treba biti oprezan jer iako telomeraze produžuju telomere, povišene vrednosti telomeraza su povezane sa većim rizikom od tumora mozga, melanoma i nepušačkog raka pluća. Za razliku od toga, vežba, smanjenje stresa i zdrava ishrana ne povećavaju rizik od raka, već ga samo snižavaju.
Izvor: theguardian.com