Tamara Lujak: Priče i legende o mitskim bićima i slovenskom panteonu

Aždaja, ala, bauk, drekavac, karakondžula, vampiri, vilenjaci, čarobnjak, zmaj, div... Sve su to mitska bića o kojima smo slušali još u detinjstvu i saznavali kroz priče, bajke i legende. I oni su uz Svaroga, Peruna, Velesa, Striboga, Dažboga, Triglava i mnoge druge bogove deo slovenske mitologije o kojoj se ne zna toliko koliko o grčkoj, rimskoj ili egipatskoj.

Ipak, verovanja svih naroda sveta su gotovo ista, jer su im i strahovi isti.

„Mitovi i mitologije širom sveta nastali su u čovekovoj borbi da sebi objasni i približi svet u kojem je rođen. Kako u praistorijsko doba, u kojem su prvi mitovi nastajali, čovek nije imao ni teleskop ni osnovna znanja iz fizike, hemije, biologije i matematike, tako je sve to nadoknađivao maštom: kiša i poplave, suša i grad, požari i potresi – svi oni nastaju zbog ljutitih bogova koje treba odobrovoljiti kako se ne bi ponovili; sunce nestaje sa neba, jer mu je, baš kao i čoveku, potreban odmor i san; cveće ne cveta, drveće ne raste i ne daje plodove zimi, jer su boginje koje ih štite zarobljene u podzemnom svetu i tako dalje…“, kaže za Euronews Srbija Tamara Lujak, autorka „Rečnika slovenske mitologije“.

Vreme nastanka slovenskih mitova ne samo da je daleko već je i u dobroj meri nepoznato. Stoga ne čudi što slovenski Olimp ili panteon ne prestaje da intrigira i okupira pažnju zainteresovanih da istražuju i saznaju više o božanstvima i mitskim bićima svojih predaka.

Poput drugih mitologija, i u slovenskoj je svet prikazan kao sveto drvo ili drvo života na čijem je čelu vrhovni bog, a u krošnji drveta borave drugi bogovi, dok je u korenu Veles koji vlada podzemljem.

I bez obzira na to kog vrhovnog boga istoričari religije navode da je bio na čelu slovenskog panteona – Svaroga, Peruna, Svetovida, Svarožića ili Triglava, saglasni su da nema sumnje da je postojalo jedno opšte slovensko božanstvo i panteon kao takav.

Čak je u 12. veku Helmond ostavio zapis o tome da Sloveni veruju u jednog nebeskog boga, od kog svi drugi proizlaze – on je jedinstveni otac, bog kome su potčinjeni svi ostali i koji se ne meša u zbivanja ovog sveta već je odabrao svoje izaslanike koji brinu za zemlju.

NAJVAŽNIJA SLOVENSKA BOŽANSTVA:

Belobog – Bog svetlosti

Veles – Bog stoke i divljih životinja, polja i šuma

Vesna (Devana) – Boginja proleća i plodnosti

Vida – Boginja braka i ljubavnih veza

Vodan (Vodna) – Bog voda, reka i mora

Dajbog (Dabog, Dažbog) – Bog Sunca i kiše, i podzemnog sveta, najstariji sin Svaroga

Živa – Boginja života i plodnosti

Jarilo (Jaro, Jarovid) – Bog proljeća, srdžbe i rata

Lada – Boginja leta i ljubavi

Mokoša – Zaštitnica žena i ženskih poslova, ali i zla boginja – označava muke i nevolje

Morana – Boginja zime i smrti

Perun – Bog neba i groma, zaštitnik pravde

Svarog – Vrhovni bog, prastvoritelj

Svarožić – Bog svetlosti, sunca i topline

Svetovid – Bog rata i plodnosti, bog sa četiri glave, onaj koji vidi svet

Stribog (Podaga, Pogoda, Podzvižd) – Bog svih reka i vetrova

Triglav – Bog rata

Hors – Bog Sunca

Crnobog (Černobog) – Bog tame, zla i nesreće, vladar sveta mrtvih.

„Veze koje vladaju između slovenskih bogova nisu pouzdane, a ne može se potpuno osloniti ni na izvore iz kojih crpimo svoja znanja, i zato je ‘Rečnik slovenske mitologije’ dat u vidu priča, predanja i legendi koje govore o nastanku određenih mesta, pojava i bića“, kaže Tamara Lujak.

U ovaj drevni svet, kako decu tako i ljubitelje mitova i poštovaoce bajkovite proze, svojim ilustracijama uvodi Marica Kicušić, a autorka „Rečnika slovenske mitologije“ objašnjava da se za slovensku mitologiju zainteresovala 1999. godine.

„U vreme kada je naša zemlja bombardovana, zadesila sam se sa previše slobodnog vremena u rukama. Kako ga prekratiti, nego knjigama. Tako sam pročitala veliki broj prelepih književnih ostvarenja, između ostalog, šaka su mi dopali Tolkinov ‘Hobit’ i ‘Gospodar prstenova’. Kada sam njega pročitala, vratila mi se stara opčinjenost grčko-rimskim mitovima, na kojima sam odrasla, pa sam pomislila kako bi bilo lepo da upoznam i domaće legende, ne samo strane. Imala sam sreće, pa sam godinu dana kasnije na Sajmu knjiga kupila ceo komplet Čajkanovića i od tada pa do danas drugujem sa srpskom i slovenskom mitologijom“, kaže Lujakova.

I nije joj bio problem da dođe do građe jer je, kako navodi, već imala veliki broj rečnika i leksikona u svojoj biblioteci – kompletnog Čajkanovića, „Srpski mitološki rečnik“, „Slovensku mitologiju“, „Srpsku mitologiju“ (Sreten Petrović), „Srpsku etnomitologiju“ (Slobodan Zečević), dela Vuka Karadžića i Sime Trojanovića, naše narodne bajke i pesme, knjige o narodnim običajima i mnogu drugu literaturu.



Od pomenute 1999. godine ona proučava svetske mitologije, jer smatra da se moraju poznavati strane, kako bi se sagledala i što bolje razumela domaća mitologija.

„Tako sam proučila i pročitala pozamašnu literaturu: od ‘Rečnika grčke i rimske mitologije’ (Dragoslav Srejović, Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović), ‘Leksikona religija i mitova drevne Evrope’ (Aleksandrina Crmanović, Dragoslav Srejović), ‘Enciklopedije mitova i mitologije’ (Feliks Giran, Žoel Šmit), zbornika radova sa konferencije ‘Razvoj astronoma kod Srba’, preko mnogih svetskih epova, mitova, legendi i predanja, svih bajki sveta (u izdanju Narodne knjige), do stručnih knjiga, zbornika i časopisa iz oblasti arheologije, etnologije, mitologije i psihologije...“, navodi sagovornica.

Njen rečnik je namenjen pre svega najmlađim čitaocima jer su, saglasna je i Lujakova, „opasno zahvalna“ čitalačka publika.

„Decu je najteže ‘prevariti’. Ako niste iskreni, ogoljeni i jednostavni, neće vas prihvatiti. Imajući to u vidu, nije mi bilo lako da se prihvatim predivnog zadatka pisanja mitoloških rečnika za decu. ‘Rečnik slovenske mitologije’ pisala sam i brisala nekoliko puta, tako da je ova objavljena verzija – treća ruka – prva kojom sam bila zadovoljna. Kako je nekoliko mojih prijatelja svojoj deci kupilo rečnik, tako sam iz prve ruke saznala da klinci imaju želju da ga sami čitaju – što je prava retkost u današnje vreme. Ono što prođe test kod dece, proći će i kod odraslih“, kaže Tamara Lujak.

Lepo kao vila, a kad „povileni“

Ono što je do danas „prošlo“ i što se iz slovenske mitologije „preselilo“ na neki način u svakodnevicu su mnoga bića i verovanja.

„Deca se, recimo, i dan-danas, kada su nevaljala, plaše vešticama – kako će ih te ružne i strašne, nakazne starice odneti i pojesti, ukoliko ne budu bila dobra. Jedna od ‘najstrašnijih’ pojava u verovanjima našeg naroda jeste promaja – i danas je se bojimo – da će nas udariti, ukočiti, prehladiti. Kada se neko, posebno žensko dete, rodi lepo, kaže se za njega da je ‘lepo kao vila’. Kada neko od starijih, pak, izgubi strpljenje, kaže se da je – povileneo“, podseća Lujakova.

Ako bi trebalo da odabere najomiljenija ili pak najinteresantnija bića i pojave iz srpske mitologije, to bi svakako u prvom redu bili:

Vampiri: Poznato je, naime, da vampiri prolaze kroz ključaonice, zidove i uopšte da imaju nezgodnu narav, da im ništa nije nemoguće i nedokučivo.

Vile – vile oblakinje: Vide u čudu kako joj na leđima izrastaju prelepa krila... Bila su bela, prozirna i tanana, baš onakva kakva je i sama bila.

Veštice – Baba Jaga: Jezik svih živih i neživih bića na ovom i donjem svetu bio joj je poznat. Mogla je da prostreli pogledom, mogla je da ubije i otruje.

Vatra: Vatre su jogunasta, ćudljiva bića – nikad im ne treba verovati – lako planu, još lakše se razbuktaju.

Voda: „Zahvaljujući meni, najlakše se izvode magijski rituali“, hvalila se voda s prerasta.

Todorci: Udarcima kopita usmrćujemo sve koji nam se nađu na putu, svetom lutamo…

Oblaci: Praiskonski oblaci bili su zastrašujuća pojava i za same bogove. Svojeglava, samorođena bića, bili su neprikosnoveni gospodari neba.

Belobog: Budući da je Prvorođen, Belobog je bio svetle, gotovo bele, prozirne puti, mlad i raskošan, poput najraskošnijeg dana u kojem je rođen.

Crnobog: Začet u dubokoj tami i još dubljoj tmini. Crnobog je bio teške naravi i crnog raspoloženja, baš kao i okruženje u kojem se rodio.

Vetar: Bio je strašan, bio je jarostan, nemilosrdan... Tresao je sve što je mogao da dohvati, sve mu je iz očiju sevalo od srdžbe i gneva.

Autor: Sonja Šulović
Izvor: euronews.rs