Sto mu tekstova! Rajke obeležavaju jubilej intervjuom sa osnivačem Lagune

Želimo da obeležimo ovaj mali jubilej, tako da smo vam ovog petka pripremile ekskluzivni intervju sa direktorom i osnivačem izdavačke kuće Laguna, gospodinom Dejanom Papićem, koji je ujedno bio i prvi Lagunin rights manager.



Poznato je da je Laguna svoje temelje izgradila na prevodnoj književnosti, i da ste baš vi bili prvi Lagunin rights manager. Koji je najuzbudljivi aspekt ovog posla, i kako se razlikuje sada u odnosu na ranije?

Za onog ko voli knjige i čitanje, mislim da bolji posao ne postoji. Da budeš plaćen da čitaš preporučene knjige?! Zato i razmišljam o novom modelu, gde bi Rajke plaćale Laguni za to uživanje. Dobro, hajde, šalim se, naravno. Najveće unapređenje sadašnje tri Rajke su donele time što su se pretvorile u jednu pravu mašinu za mlevenje novih rukopisa, gde se oni kompjuterskom brzinom i preciznošću čitaju i analiziraju. Impozantan broj novih knjiga dolazi na razmatranje i čita se u Laguni. Tako da svaki naslov koji odaberemo za objavljivanje jeste prošao ozbiljan proces selekcije i svakako zaslužuje da bude objavljen. Takve širine i temeljnosti u poslu nije bilo ranije i to se vidi.

Koje su bile prepreke sa kojima ste se susretali kada je u pitanju kupovina prava za objavljivanje knjiga, komunikacija sa agentima, strani sajmovi? Koliko je ta mreža bila razvijena pre dvadeset godina?

Imao sam sreću da je internet upravo počinjao da ulazi u sve širu primenu upravo kada sam počinjao da razmišljam o bavljenju izdavaštvom. Druga sreća je bila ta i da je Teri Pračet imao svoj sajt sa imejl-adresom preko koje sam stupio u kontakt s njim i s njegovim agentom. Malo sam tada znao o tom poslu, ali sam učio i od drugih i na sopstvenim greškama. Zna se da se u izdavaštvu ponude daju u odnosu na planirani tiraž i cenu, pa i teritoriju za koju se planira izdavanje. To se zna, ali ja to tada nisam znao pa sam za jednu od prvih nepračetovskih knjiga došao u situaciju da pitam koliko bi koštala prava za Srbiju, a da me tamošnji agent pita a koliko ja nudim. Mislio sam da nije pri sebi i tražio od njega da mi saopšti neku cenu i uslove. Polako smo ušli u komediju zabune nakon koje sam ponešto naučio o kupovini prava za knjige. I naravno, ostao bez traženog naslova… Na prvi sajam knjiga u Londonu sam otišao koliko zbog sajma toliko i zbog Londona. Nisam zakazao nijedan sastanak, jer nisam znao kako se to radi, ali sam obilazio i Sajam i londonske knjižare i vratio se sa gomilom zanimljivih ideja. Začudo, mnoge od knjiga koje su mi privukle pažnju bile su slobodne za Srbiju. Tada je konkurencija bila mnogo manja i nikome se nije žurilo sa kupovinom aktuelnih naslova. Moglo bi se reći da je upravo Laguna pokrenula taj trend ažurnog praćenja svetske književne scene.

Da li je sama struktura Lagune, između ostalog i zaseban Foreign Rights Department, nastala po uzoru na neku veliku svetsku izdavačku kuću?

Da, naravno. Laguna jeste proizvod pažljivog posmatranja i implementiranja najboljih ideja u izdavaštvu. Ali, sa ovako obimnom produkcijom drugačije ne bi ni moglo.

U kojoj meri se oslanjate na intuiciju pri odabiru novih naslova?

Muškarci nisu poznati po razvijenoj intuiciji, zato i biram devojke u Rights Departmentu da bi je koristile. Meni najviše znače informacije o knjizi koje dobijamo od agenata i sa stranih tržišta i, svakako, mišljenje naših Rajki nakon čitanja. Tome dodajem i nešto iskustva koje se steklo nakon više od 4000 objavljenih naslova i tako dolazimo do solidnih izbora kojima se Laguna može podičiti.

Kog pisca najviše žalite što niste baš vi objavili?

Ima ih više, naravno. Ali, recimo, Stiven King, jer bi u potpunosti odgovarao izdavačkoj politici Lagune, Gabrijel Garsija Markes, jer bi u Laguni dobio tretman kakav su dobili Vargas Ljosa i Saramago.

Za koju knjigu niste očekivali da će postati bestseler?

Odmah mi pada na pamet Ruska zima Dafni Kalotaj. Ako knjigu pod takvim naslovom objavite u junu, biće da ste pogrešili već u samom startu. Ali desilo se čudo i knjiga je počela da se kupuje i zatim preporučuje i da postaje pravi bestseler. Na kraju godine to je bila jedna od naših najprodavanijih knjiga.

Koja je priča iza najprodavanije Lagunine knjige? Kako je Lovac na zmajeve došao u vaše ruke?

Lovac na zmajeve je u tom trenutku bio bestseler u SAD, ali su SAD ratovale u Avganistanu pa je jasno da bi knjiga sa avganistanskom pričom mogla biti nešto što se može svideti samo čitaocima na tom tržištu. Na prvi pogled. A onda je neko iz redakcije pročitao knjigu i toplo je preporučio. Ali i dalje nije bilo lako ubediti Nikolu Pajvančića, jednog od naših najboljih prevodilaca, da uzme knjigu u rad. I on je pretpostavljao da je reč o dnevnopolitičkoj knjizi. Ali, naravno, sve se promenilo nakon čitanja. Slično je bilo sa publikom i to ne samo u Srbiji. Ta knjiga je više-manje u svim zemljama imala jednak razvoj prodaje – od skromnih početaka do faze u kojoj počinje da se preporučuje od uva do uva, i kada dolazi do eksponencijalnog skoka prodaje. To samo svedoči o kvalitetu i knjige i pisca, a o tome u ovom slučaju ne treba ni trošiti reči.

Da li je nepredvidljivost ovog posla i rizik koji nosi jedan od vaših „poroka“?

Da, nepredvidljivost je stalni pratilac ovog posla. Jednostavno, ukus i interesovanja naših čitalaca nisu isti kao na drugim teritorijama, pa čak ni kao u zemljama našeg okruženja. Tako da prepisivanje tuđih iskustava i top-lista ne pomaže. Da li bih voleo da nemamo rizik u poslovanju – svakako. Tako da u tome baš i ne uživam previše, ako je to bio smisao pitanja. Ali, prihvatam kao neminovnost i ne plašim se.

Koji autor bi bio savršen gost Beogradskog sajma knjiga a da nije više među živima?

Teri Pračet. Ako ništa, zato što je od njega sve krenulo kada je Laguna u pitanju.

Kada biste mogli da organizujete večeru sa pet pisaca koji više nisu među živima, koja imena bi se našla na tom spisku?

Ni sa jednim. Zašto? Morala bi to da budu velika i najveća imena, klasici. Oni koje doživljavamo gotovo kao polubožanstva. A u kontaktu sa piscima vi upoznajete i sve njihove slabosti i mane. Tako da ne bih da narušavam savršeno mišljenje koje imam o nekim književnim klasicima.

Kada biste mogli samo jednu knjigu da spasite iz požara, koja bi to knjiga bila?

Pada mi na pamet Kradljivica knjiga, upravo zato što spasavanje jedne knjige iz plamena i jeste centralna scena knjige. Ali, kad malo bolje razmislim, to bi bio moj prvi primerak Boje magije. Ta prva odštampana Lagunina knjiga za mene ima veliku sentimentalnu vrednost.

Koja vam je omiljena muzička biografija/autobiografija, i čiju biste voleli da čitate a da nije objavljena na srpskom jeziku?

Objavili smo mnogo zanimljivih biografija, a jedna od najboljih je Život Kita Ričardsa. Uživao sam čitajući je onoliko koliko sam uvek uživao slušajući Stounse. Lu Rid je jedan od mojih omiljenih muzičara. A njegova priča je i veoma zanimljiva. Da, o njemu bih voleo da čitam.

Ekranizacije Laguninih knjiga su veoma aktuelne, da li ste odgledali neku i koja je vaš favorit?

Da li se računa Igra prestola? I da li već nije kliše spomenuti taj serijal kao izuzetan? Ali mogao bih i o Čik me uhvati. Mada u malo drugačijem kontekstu. Taj film, koji je inače režirao jedan od mojih omiljenih režisera, Stiven Spilberg, i u kome izuzetno glumi Leonardo di Kaprio pravi je primer hvaljenog filma koji uprkos tome ne može dočarati sve ono o čemu govori knjiga. Tako da ekranizacija ne zamenjuje čitanje knjige, već oni treba da idu rame uz rame.

Šta je po vašem mišljenju budućnost izdavaštva?

Svakako ne samo elektronske knjige, jer se to nekako očekuje kao odgovor na ovakvo pitanje. Čudni su svetski trendovi. Upravo danas sam pročitao vest da su u ovoj godini prvi put još od osamdesetih vinilske ploče bile prodavanije od CD-ova. Pre desetak godina za takvo predviđanje bi vas poslali na razgovor sa psihijatrom. Ali to govori da je uživanje u umetnosti više od puke razmene i prenosa informacija. To je pre svega slučaj sa čitanjem, jer tradicionalna knjiga komunicira upravo sa svim našim čulima, osim možda ukusa (mada ima i onih koji tvrde da su sažvakali ili progutali određenu knjigu). Tu sveobuhvatnost ne pružaju elektronski čitači, ali naravno da i ovaj vid čitanja ima i svoju svrhu i svoju publiku. Takođe, audio-knjige su sve prisutnije zahvaljujući novim medijima preko kojih mogu da se slušaju.

I za kraj, šta trenutno čitate?

Uvek čitam više od jedne knjige istovremeno. Trenutno, Telo Bila Brajsona i I grob i rob Vuka Draškovića. I iskreno uživam u svakoj od njih na drugačiji način.

Autorke teksta: Tri Rajke