Šta se dešava u mozgu dok čitamo?

Istraživanja su pokazala da se prilikom čitanja aktivira nekoliko različitih zona u mozgu, poput slepoočnog režnja, angularne i supramarginalne vijuge i čeonog režnja. Neuronski odgovori koji nastaju tom prilikom omogućavaju nam da razumemo, vizuelizujemo i izgovorimo reči. Paralelno sa njima, naš limbički sistem aktivira emocije.

Tokom čitanja se povećava aktivnost leve hemisfere mozga, što nam pomaže da dešifrujemo zvuke, kontrolišemo produkciju govora i koristimo i razumemo gramatiku.

Nekoliko studija je pokazalo i da svest o procesima koji se odvijaju u mozgu prilikom čitanja omogućava pojedincu da svoju čitalačku veštinu podigne na viši nivo. Ispostavilo se da nam ova vrsta znanja pomaže da brže čitamo i lakše pamtimo informacije.

DELOVI MOZGA KOJI UČESTVUJU U ČITANJU

Za čitanje, dakle, nije zadužen jedan konkretan deo mozga, već se prilikom obavljanja te radnje preko različitih procesa aktivira više različitih regija. Zahvaljujući savremenim metodama skeniranja danas je moguće napraviti snimke anatomije i funkcionisanja mozga za vreme čitanja. Te slike nam otkrivaju koji delovi mozga učestvuju u čitanju.

Iskusan čitalac će aktivirati sledeće delove leve hemisfere mozga:

Slepoočni režanj velikog mozga

Slepoočni režanj dešifruje zvuke i formira fonološku svest (sposobnost prepoznavanja strukture slogova, individualnih fonema i reči). Delovi slepoočnog režnja odgovorni za čitanje su potiljačno-slepoočna i temeno-slepoočna regija. Potiljačno-slepoočna regija omogućava tečno čitanje, jer se u njoj skladište vizuelne predstave i značenje reči. Ta zona nam pomaže da, bez izgovaranja, brzo identifikujemo slova, reči i jezike. Temeno-slepoočna regija rastavlja reči na glasove.

Angularna i supramarginalna vijuga

Angularna i supramarginalna vijuga povezivanjem različitih delova mozga omogućavaju obavljanje čitalačke aktivnosti. One povezuju pojedinačna slova u reči i pomažu nam da ih pročitamo naglas.

Čeoni režanj velikog mozga

Čeoni režanj je odgovoran za stvaranje zvuka prilikom govora i pomaže nam da izgovorimo napisane reči. On kontroliše različite aspekte govora: tečnost govora, razumevanje i korišćenje gramatike i produkciju govora.

PROCESI KOJI SE ODVIJAJU U MOZGU PRILIKOM ČITANJA

Čitanje je složen proces koji u mozgu aktivira čitav niz neuronskih odgovora. Evo kako izgleda put koji vodi naš mozak od pojedinačnih reči do značenja:

1. Prepoznavanje oblika

Levi čeoni režanj aktivira funkciju prepoznavanja oblika kako bismo prepoznali slova koja sačinjavaju neku reč. Tu je, zatim, i funkcija sintaksnog prepoznavanja, zahvaljujući kojoj znamo da li je neka reč imenica ili glagol, u kom je padežu ili vremenu i slično. Naš mozak registruje veze između određenih reči, što mu je od koristi u svakom sledećem prepoznavanju.

Proces razumevanja slova od kojih nastaju reči aktivira vizuelni korteks (deo moždane kore koji obrađuje vizuelne informacije) i šalje reč u angularnu vijugu. Tu dobijamo fonetsku reprezentaciju reči, koja dalje putuje u vretenastu vijugu, zaduženu za viši nivo obrade vizuelnih informacija.

Dalje prepoznavanje reči se odvija u slepoočnoj i čeonoj zoni, gde se značenje i prepoznati oblik sjedinjuju u prednjoj donjoj čeonoj vijugi.

2. Razumevanje teksta

Kada mozgu pođe za rukom da razume reči, sledeći korak je ispitivanje njihovih sintaksnih i semantičkih veza i razumevanje teksta. Drugim rečima, mozak tada analizira tok reči, njihove oblike i slično.
Levi čeoni i prednji slepoočni režnjevi su odgovorni za sintaksnu obradu. Moždana aktivnost zatim skreće levo i naniže u zonu u kojoj se odvija sintaksna i tematska obrada i gde postajemo svesni kako intereaguju imenice i glagoli. Osim toga, tu se procenjuje i značenje cele rečenice.

Posledično, donji čeoni korteks postaje veoma aktivan kada vidimo fraze koje nisu u skladu sa ostatkom teksta. Aktivnost donjeg čeonog korteksa se smanjuje kada čitamo nešto smisleno.

Drugi delovi slepoočne regije će se aktivirati kada čitamo tekstove koji govore o ljudima. To nam omogućava pristup širem spektru značenja, jer je čitanje povezano sa memorijom.

3. Emocionalna i kognitivna obrada

Moždani procesi koji se odvijaju u limbičkom sistemu aktiviraju emocije. Aktiviranje emocija iz memorije i učenje predstavljaju delotvoran način da se usvoje nove informacije. Emocije prilikom čitanja povoljno utiču na našu koncentraciju.

Čitanje reči nabijenih emocijama (bilo pozitivnim, bilo negativnim) produžava vreme čitanja. Stoga emotivne priče aktiviraju centre za pažnju i motivaciju u našem mozgu.

Prilikom čitanja se aktiviraju i dorzalni prednji cingularni i dorzolateralni korteks, zahvaljujući čemu počinjemo da obraćamo pažnju, planiramo, povezujemo i pratimo informacije. I na samom kraju, prečeoni korteks će se aktivirati da poveže sve informacije, dok prednji cingularni obraća pažnju na ono što čitamo.

Može li se poboljšati moždana aktivnost onih koji imaju poteškoća sa čitanjem?

Oni koji imaju poteškoća sa čitanjem mogu unaprediti ovu sposobnost uz pomoć odgovarajućih instrukcija, jer njihov mozak prilikom snimanja pokazuje povećanu aktivnost u slepoočnom režnju.

Jedna studija američkog Nacionalnog instituta za zdravlje iz 2004. godine pokazuje da se smetnje u čitanju mogu prevazići.

Efikasan čitalac čita brzo i pamti pročitane informacije, ali postoje i oni čitaoci koji, na primer, brzo čitaju ali nisu u stanju da zapamte pročitano. Oni se mogu obratiti stručnom licu koje će ih upoznati sa raznim praktičnim tehnikama za poboljšanje sposobnosti pamćenja. To može zahtevati vreme i trud, ali rezultati će s vremenom postati primetni.

Šta se prilikom čitanja dešava u mozgu osobe koja pati od disleksije?

Disleksija je poremećaj u učenju i čitanju koji ne može da se izleči, ali čiji simptomi mogu da se ublaže odgovarajućim tretmanom. Mozak osoba koje pate od disleksije razvio se na specifičan način, što njihovom potiljačnom i slepoočnom korteksu otežava povezivanje i razumevanje reči. Mozgovi disleksičnih čitalaca pokazuju smanjenu aktivnost u zonama odgovornim za razumevanje.

Leva hemisfera osobe koja pati od disleksije ne reaguje prilikom čitanja. Umesto nje se aktiviraju neki delovi desne hemisfere, naročito čeonog režnja, i zbog toga se javljaju smetnje u čitanju i razumevanju teksta.

Evo kako funkcioniše mozak osobe sa disleksijom:

– Aktivnost slepoočno-temenog korteksa je smanjena, zbog čega deca sa disleksijom otežano razumeju zvučnu strukturu reči.

– Smanjena je aktivnost u levom donjem čeonom korteksu.

– U potiljačno-slepoočnom korteksu, oblasti u kojoj se čuvaju vizuelne predstave i informacije o značenju reči, aktivnost je takođe smanjena, što disleksičarima otežava prepoznavanje napisanih reči.

KAKO ČITANJE UTIČE NA MOZAK

Kada pogledamo neki tekst, u našem mozgu se aktivira više različitih procesa: analiza reči, razumevanje značenja, vizuelizacija, vokalizacija. Čitanje utiče na mozak na sledeće načine:

– Čitanje povećava aktivnost u centralnoj brazdi mozga. Centralna brazda je odgovorna za motornu i senzornu aktivnost. Dok čitamo, neuroni u ovoj zoni se aktiviraju da bi nam dali osećaj da doživljavamo ono što je u tekstu opisano. Ako lik u knjizi koju čitamo trči, aktiviraju se neuroni zaduženi za trčanje.

– Čitanje na različite načine menja moždano tkivo. Ono omogućava stvaranje novih veza u mozgu i povećava belu masu, što komunikaciju unutar mozga čini efikasnijom.

– Čitanje je odlična vežba za mozak jer predstavlja neurobiološki izazov. Ono povećava sposobnost pamćenja, jer aktivira mnoštvo različitih funkcija (sposobnost razumevanja, vizuelni i auditivni procesi, fonemska i fonološka svesnost, itd.). Stručnjaci preporučuju da, ukoliko želimo da poboljšamo pamćenje, čitanje pretvorimo u svakodnevnu aktivnost. Za razliku od posmatranja i slušanja, čitanje omogućava mozgu da zastane, analizira i obradi primljene podatke. Moždana aktivnost se povećava zahvaljujući analizi i obradi slova, reči i rečenica, kao i njihovom povezivanju u smislene celine; a intenzivna moždana aktivnost povoljno utiče na pamćenje.

– Čitanje poboljšava koncentraciju. Moždana aktivnost podstaknuta čitanjem omogućava nam da pažnju usredsredimo na priču i pratimo je od početka do kraja. Kada je u pitanju internet, naš mozak usmerava pažnju na više strana, bavi se većim brojem zadataka, što pospešuje kratkoročno pamćenje.
 
Čitanje je složen proces koji zahteva saradnju različitih delova mozga. Levi čeoni režanj omogućava razumevanje slova i reči, prednji slepoočni režanj analizira tok reči i rečenice, a limbički sistem aktivira emocije, zahvaljujući čemu lakše prihvatamo i pamtimo informacije.

Ukoliko vas smetnje u čitanju i razumevanju pročitanog sprečavaju da uživate u književnosti, konsultujte stručnjake. Život je suviše kratak da bismo se lišavali takvih zadovoljstava.

Autor: Lorea Lastiri
Izvor: irisreading.com
Prevod: Jelena Tanasković