Sofi Kinsela: U svaku svoju junakinju ugradim deo sebe

Sofi Kinselu, autorku svetskih bestselera, nije potrebno posebno predstavljati. Autorka bestselera Njujork tajmsa, najpoznatija po serijalu romana o Kupoholičarki, objavila je dvadeset i osmu knjigu „Zabava tek počinje“. Kao što i sam naslov nagoveštava, ovo je zabavna i ljupka priča koja nas upoznaje sa porodicom razvedenih roditelja, smeštena u kontekst izvanredne žurke.

U ekskluzivnom intervjuu Sofi Kinsela govori o novom romanu, procesu pisanja koji je iznenađujuće sličan onome Sude Murti, vraćanju omiljenom serijalu Kupoholičarka, novim preporukama za čitanje i još mnogo čemu.

Šta Vas je inspirisalo da napišete novi roman „Zabava tek počinje“?

Dok sam pisala ovaj roman, bili smo usred pandemije i lokdauna. Pisanje ove priče predstavljalo je svojevrsni beg od stvarnosti. Želela sam da pišem eskapističku fikciju i činilo se utoliko važnijim da to učinim kako bih ljudima pružila delić života koji ih udaljava od očajanja koje nas je okruživalo. Zato sam napisala roman o velikoj zabavi. Pomislila sam: „Da li stvarno radnja romana mora da se odigrava tokom pandemije, tokom koje ljudi nose maske?“ Konačno, rekla sam sebi: „Ne! Bez maski!“ Umesto toga, smestiću radnju u paralelni univerzum... Ali, dok sam pisala, nisam shvatila da pišem vrlo napetu knjigu o disfunkcionalnoj porodici u kojoj su ljudi zaključani u kuću sa mnoštvom porodičnih tajni. Tako sam, na neki način, ipak pisala o lokdaunu! Smatram da je „Zabava tek počinje“ i jedno i drugo – beg od lokdauna, ali i priča o tome šta su mnogi od nas preživeli sa svojim porodicama tokom ovog perioda. Čim sam došla na ideju da pišem o zabavi, dopala mi se i zamisao nekoga ko je voajer – nekoga ko je na žurki, ali ne učestvuje u njoj. Tako se rodila ideja o junakinji koja je krišom na porodičnoj zabavi. Zatim mi je palo na pamet da bi to mogla biti porodica razvedenih roditelja. Pozabavila sam se problemima sa kojima se odrasli suočavaju kada se njihovi roditelji razvedu. A onda sam zamislila šta sve smešno može da se dogodi (na zabavi). Volim da pišem komediju, a ova je knjiga potpuno posvećena temi sakrivanja na zabavi i jako sam se dobro zabavila pišući je.

Koliko Vam je teško palo da pišete komediju tokom pandemije, kada je situacija tako depresivna?

Uvek uživam u svojevrsnom dvostrukom životu dok pišem... Oko mene je pravi svet i istovremeno svet mašte. I taj svet mašte moram prilično žustro da branim, inače biva jednostavno protraćen. Tako da sam navikla da podižem zidove oko sebe kada pišem. A usred pandemije sam imala sreće da imam gde da pobegnem.

Recite nam nešto o svom procesu pisanja, posebno u uslovima pandemije.

Pisati tokom pandemije predstavljalo je svojevrsni izazov, posebno pošto sam navikla da izlazim napolje u toku tog procesa. Ne mogu samo da sedim pred ekranom i čekam inspiraciju, to kod mene ne uspeva. Odlazim u kafiće ili barove, a to nisam mogla da radim tokom pandemije. Tako da bih jednostavno prešla u drugu prostoriju, pustila muziku i pokušala da se distanciram od situacije u kući. Svih petoro dece je bilo tu, školovali su se kod kuće, trebalo je obaviti i druge poslove – situacija je bila krajnje kompleksna! I tako sam birala kutke u potrazi sa privatnošću. Na kraju sam pisala i završila knjigu u spavaćoj sobi, zato što su sve ostale prostorije bile zauzete. Bio je to proces daleko od savršenog, ali je bilo moje utočište! Ono osnovno se, međutim, nije promenilo – napisala sam zaplet priče. Kada pišem, pišem hiljadu reči svakog dana. Počnem ujutru i onda jednostavno pišem. Prosta matematika kaže da, ukoliko pišete hiljadu reči svakoga dana i to radite dovoljno dana, na kraju dobijete roman. To je moja teorija.



U jednom intervjuu popularna indijska autorka Suda Murti podelila je sa čitaocima da, kada piše, mora da dozvoli mislima da se krčkaju, kao lonac mleka na blagoj vatri... Recite nam nešto o načinu na koji Vi pišete? Da li unapred osmislite zaplet ili se razvija dok pišete?

Nešto slično njoj. Mleko koje se krčka. Planiram sve dok priča prosto ne iskipi iz mene. Zapisujem dijaloge za koje smatram da bi ih moji likovi vodili, pokušavam svoje misli da ispunim onime što bi oni osećali i osmišljavam zaplet. Provodim čitavu večnost planirajući. Za mene je pisanje sve – od prvobitne ideje do one nasumične misli koja vam dođe dok ste u kadi, pa sve do trenutka u kom počnete da pišete – sve je to deo istog procesa. Ne volim da žurim sa planiranjem, jer sam poprilično nestrpljiva kada jednom počnem da pišem. Ponekad me priča zaista odvede u neočekivanom smeru i to uklopim u proces pisanja. Ali volim da imam orijentir.

Sa kojim se likom iz romana „Zabava tek počinje“ najviše poistovećujete?

U mojoj porodici ja sam Bin, najstarija sestra, i prilično sam dobar pregovarač. Poistovećujem se, međutim, i sa Efi, protagonistkinjom, zato što je tvrdoglava. Umem da budem jako tvrdoglava kada mislim da sam u pravu.

„Božić kod kupoholičarke“, poslednja knjiga u serijalu Kupoholičarka, objavljena je 2019. godine i od tada ste napisali dva samostalna romana. Da li planirate da napišete još neki roman u ovom serijalu?

Želela bih da se u neposrednoj budućnosti bavim drugim pričama. Ali nisam sigurna da bih ikada mogla da se oprostim od Beki. Mislim da ću joj se vratiti, samo nisam sigurna kada. Napisala sam i dnevnike o pandemiji iz njene perspektive, što je bilo vrlo zabavno! Međutim, želim da sačekam da se sve malo slegne, da vidim gde ćemo svi biti posle svega, jer će mi i pisanje ići mnogo lakše.

Koje su najbolje knjige koje ste pročitali tokom pandemije?

The beloved Girls Harijete Evans je sjajna knjiga, čija se radnja odigrava u sadašnjosti. Isto važi i za knjige Dženi Kolgan. Nedavno sam pročitala i sjajnu knjigu Sorrow and Bliss Meg Mejson. Duhovita je i bolna, upravo knjiga kakve volim da čitam. Radi se o ženi sa mentalnom bolešću. Zvuči mračno, ali je u stvari jako duhovito i od srca bih je preporučila.

Autor: Surabi Ravat
Izvor: timesofindia.indiatimes.com
Prevod: Milan Radovanović