Snaga reči jača snagu mozga

Evo jednostavnog pitanja (iskreno odgovorite na njega jer bi odgovor mogao da vam popravi svakodnevno raspoloženje, uspori demenciju, čak i da vam pomogne da živite duže): koliko ste sati proveli čitajući knjigu prošle nedelje?



Ovo pitanje je, počev od 1992. godine, svake druge godine, postavljeno hiljadama Amerikanaca, kao deo studije o zdravlju penzionera koju je sprovodila grupa sa Univerziteta u Mičigenu. Anketirano je preko 20.000 penzionera, a kako je to bila veoma opširna anketa koja se ticala cerebralne vitalnosti kod penzionera, ovo pitanje je zapostavljeno. Međutim, kada se 2016. godine grupa istraživača sa Jejl univerziteta pozabavila rezultatima ovog dvanaestogodišnjeg istraživanja, uočili su šablon koji uliva nadu. Na uzorku od preko 3600 muškaraca i žena, starosti preko 50 godina, primetili su sledeće: ljudi koji su čitali knjige (bila to poezija ili proza) makar i 30 minuta dnevno, u periodu od nekoliko godina, živeli su prosečno 2 godine duže od onih koji to nisu radili. Još je čudnija činjenica da su oni, koji su čitali minimum 3 sata nedeljno, imali 23% manju šansu da umru u periodu izmđu 2001. i 2012. godine u odnosu na one koji su čitali novine i časopise.

Ukoliko čitate ovaj tekst, slobodno možemo da pretpostavimo da nije potrebno ubeđivati vas u dobrobiti pisane reči. Možda su vam poznata i nedavno stečena saznanja koja sugerišu da će deca od samo 6 meseci starosti, kojoj roditelji čitaju knjige, mnogo bolje savladati čitanje i pisanje četiri godine kasnije, da postižu bolje rezultate na testovima inteligencije i dobijaju bolje poslove u odnosu na onu decu kojima nisu čitali u tako ranom uzrastu. Istraživanja takođe govore da je čitanje podjednako važno i kod odraslih. Ukoliko se upražnjava tokom celog života, čitanje i sve vrste jezičkih veština mogu u velikoj meri pozitivno da utiču na moždane funkcije. Jednostavno rečeno: snaga reči jača snagu mozga.

Kako bismo dobro razumeli kako najbolje možemo upotrebiti snagu reči u svoju korist, moramo sebi postaviti isto pitanje koje je postavio i tim stručnjaka Jejl univerziteta: zašto čitanje novina i časopisa ne jača naš mozak isto kao i čitanje knjiga? Na prvom mestu, tvrde stručnjaci, knjige koje se sastoje iz više poglavlja podstiču „duboko čitanje“. Za razliku od letimičnog pregledanja naslova u novinama, čitanje knjige (bilo kog žanra) podstiče mozak na kritičko razmišljanje i stvaranje veza između poglavlja međusobno, kao i sa stvarnim svetom. Kada vi stvarate veze, to isto radi i vaš mozak, stvarajući nove putanje između različitih regija na sva četiri režnja obe hemisfere. Tokom vremena, nervne veze koje su stvorene ovim putem mogu učiniti da brže razmišljate i mogu da pruže veću zaštitu od kognitivnog propadanja.



Na drugom mestu, pokazalo se da čitanje knjiga, a posebno fikcije, povećava empatiju i emocionalnu inteligenciju. Studija iz 2013. godine je pokazala da je kod onih koji su pročitali prvi deo ili poglavlje knjige došlo do povećanja empatije nakon nedelju dana. Empatija je snmanjena kod onih koji su čitali vesti. Ovi rezultati se mogu učiniti nevažnim, ali oni to nisu; razvijanje društvenih veština kao što su empatija i emotivna inteligencija mogu dovesti do povećane (i pozitivnije) interakcije sa ljudima, što zauzvrat može dovesti do smanjenja stresa. I jedno i drugo, dokazano, čine život srećnijim i zdravijim.

Bez obzira na sve, nije ni čitanje časopisa, novina i internet članaka uzaludno. Čitanje bilo kog sadržaja koji će okupirati vaše misli i izložiti vas novim rečima, frazama i činjenicama deluje pozitivno na vaše mentalno zdravlje. Nova istraživanja ukazuju na to da bogat rečnik vodi do otpornijeg uma, uvećavajući ono što naučnici nazivaju kognitivnim rezervama. Jedan od načina na koji možemo da posmatramo ove rezerve je kao sposobnost mozga da se prilagodi oštećenjima. Kao što će se vaša krvna zrnca zgrušati da zaustave krvarenje na vašoj posekotini na kolenu, kognitivne rezerve će pomoći vašim moždanim ćelijama da nađu nove mentalne putanje kako bi premostile delove mozga pogođene šlogom, demencijom ili bilo koje vrste opadanja moždane funkcije. Ovo bi moglo da objasni zašto se, kod preminulih starijih osoba, na mozgu vide značajni tragovi Alchajmerove bolesti, iako ih oni za života nisu pokazivali. Naučnici smatraju da su kognitivne rezerve pomogle da se neprimetno premoste sva prikrivena oštećenja na mozgu.

Kako, onda, da povećamo tu kognitivnu rezervu? Eto još dobrih vesti za ljubitelje pisane reči. Fond reči je nepopravljivo otporan na starenje, a bogat fond reči, prema tvrdnjama naučnika sa španskog univerziteta Santjago de Kompostela, mogao bi značajno da uspori znake mentalnog starenja. Nakon izvršenog testiranja, kome je podvrgnuto više od 300 dobrovoljaca starijih od 50 godina, utvrđeno je da su oni sa svedenijim fondom reči bili u tri ili četiri puta većoj opasnosti od mentalnih oštećenja u odnosu na one koji su dobro uradili test.



Učenje stranih reči takođe predstavlja dobru hranu za mozak. Zapravo, istraživanja pokazuju da je učenje bilo čega novog, kao što su sviranje instrumenta ili stranog jezika, u bilo kojem starosnom dobu, nešto najbolje što možete učiniti za svoj mozak. Sečate li se one moćne mreže moždanih veza o koju dobijamo zahvaljujući čitanju? Uspešno savladavanje stranog jezika još bolje razvija ovu mrežu. Kao rezultat, poliglote su bolji u izvršavanju više istovremenih zadataka, imaju superiorno pamćenje, i bolje se fokusiraju na važne informacije od onih koji govore samo jedan jezik. Otkriveno je da se kod pacijenata koji govore dva ili više jezika demencija javlja 4,5 godine kasnije nego kod pacijenata koji govore samo jedan jezik. Uprkos tome što će mozak onoga ko je drugi jezik naučio u nešto mlađem uzrastu imati više prednosti nego neko ko je to uradio kasnije, nikada nije prekasno. Nije čak neophodno ni da tečno govorite taj drugi jezik. Prema mišljenju Dr. Tomasa Baka sa Univerziteta u Edinburgu i samo savladane osnove tog drugog jezika mogu da uspore demenciju.

Naravno, učenje drugog jezika nije lak i brz poduhvat. Srećom, čak i ono što savladate u toku jednog časa, može vam doneti brzo zadovoljstvo. Istraživači iz Nemačke i Španije su učesnicima svog istraživanja dali da pročitaju dve rečenice koje su sadržale istu nepoznatu reč: „Baka je svake nedelje išla na jedin.“ i „Čovek je sahranjen na jedin.“ Upitani za značenje nepoznate reči, oni koji su pogodili da ona znači groblje pokazali su reakcije u istom delu koji pokazuje zadovoljstvo prouzrokovano hranom, seksom, kockanjem ili bilo kojim zadovoljavajućim stimulansom.

U svakom slučaju, nadamo se da ćete imati inspiraciju da okrenete po koju stranicu knjige jer, kako nas nauka podseća, isplati se uvećati svoju snagu reči danas, sutra, do kraja života.
 
Autor: Brendon Spektor
Izvor: Reader’s Digest