Razgovor sa Kitom Jejtsom

Od svih pritužbi koje se mogu čuti na časovima matematike u osnovnim i srednjim školama širom sveta najpopularnija je verovatno ova: „Kada će mi ovo trebati u životu?“ Namera Kita Jejtsa je da nešto učini po tom pitanju. Pišući knjigu „Matematika života i smrti“ postavio je sebi zadatak da matematiku učini pristupačnom najširim masama i ukaže na njenu sveprisutnost u svakodnevnom životu. Jejts je ubeđen da ova nauka predstavlja ključ za razumevanje sveta u kome živimo: od izbora najkraćeg reda na kasi do predupređivanja širenja opasnih bolesti. Matematika, smatra on, može poboljšati kvalitet življenja i sačuvati milione ljudskih života.



Kada ste otkrili svoju strast prema matematici?

To se dogodilo u srednjoj školi. Imao sam sjajnog profesora koji me je inspirisao da studiram matematiku. Kada sam upisao studije, bio sam oduševljen šansom da uronim u svet matematike, ali istovremeno me je mučila pomisao da sam izabrao oblast koja nema široku praktičnu primenu. Ubrzo sam, međutim, shvatio da nije bilo nikakvog stvarnog razloga za brigu.

Slušao sam predavače koji su objašnjavali kako inženjeri koriste znanja iz matematike da bi sprečili podrhtavanje mostova ili njihovo rušenje pod naletima vetra, ili kako bi osmislili krila koja omogućavaju bezbedan let aviona. Čitao sam o tome kako matematiku koristimo u sportu da bismo poboljšali rezultate vrhunskih sportista i u filmovima da bismo stvorili kompjuterski generisane scene koje ne postoje u stvarnosti. Ukratko, shvatio sam da se matematikom može objasniti gotovo sve.

Upravo o tome govorim u svojoj knjizi. Želja mi je da čitaoce ubedim da je matematika mnogo više od ezoteričnog predmeta od koga se većina njih zauvek oprostila poslednjeg dana srednje škole. Matematika nam uliva nadu da ćemo jednog dana pronaći odgovore na najfundamentalnija pitanja u vezi sa tajnama kosmosa i misterijama naše vrste.

„Ako ste se ikad osetili da vam je uskraćeno pravo na bavljenje ma­tematikom jer vam je neko usadio osećaj da vam nije mesto u matematici ili da niste dovoljno dobri u bavljenju njom, onda ovu knjigu smatrajte emancipatorskom.“

Ovo je knjiga o matematici u kojoj nema matematičkih jednačina. Zašto ste želeli da napišete knjigu o matematici za nematematičare?

Veoma je važno odmah naglasiti da „Matematika života i smrti“ nije udžbenik iz matematike. Svrha knjige nije da vas podseti na školske lekcije od kojih ste odavno digli ruke. Naprotiv. Ako ste ikada pomislili da su vrata ove nauke za vas zauvek zatvorena, ako vas je neko ubedio da niste dovoljno bistri da biste je razumeli, mislim da će vas ova knjiga razuveriti.

Iskreno verujem da matematiku svako može da razume i da je svako od nas u stanju da prepozna lepotu matematike koja leži u temelju komplikovanih fenomena sa kojima se svakodnevno susrećemo. Matematika je, u svom najosnovnijem obliku, šablon. Kada uočite motiv u fraktalnom grananju drveta ili višestrukoj simetriji snežne pahulje, vi zapravo posmatrate matematiku. Kada lupkate stopalom u ritmu muzike ili kada vam glas odzvanja dok pevate pod tušem, vi tada čujete matematiku. Deo mog posla prilikom pisanja ove knjige bio je da ukažem na situacije u kojima se ljudi služe matematikom, a da to najčešće i ne primećuju.

Tvrdite da razumevanje matematičkih principa ponekad može biti pitanje života i smrti. Možete li da navedete neki primer?

Primera ima jako mnogo, od razumevanja rezultata laboratorijskih analiza do interpretiranja statistika o našem zdravlju u dnevnim novinama, ali ako bih baš morao da izaberem jedan primer, to bi bila epidemiologija. Kada govorimo o epidemijama smrtonosnih bolesti, metematika nam pruža ključne uvide i omogućava kreiranje strategija kojima ih možemo kontrolisati. Ona nam pomaže i da razumemo neuobičajena obeležja pojedinih bolesti, a matematički modeli epidemija pružaju nam šansu da otkrijemo kako će neka zaraza napredovati i da aktivno radimo na prevenciji, umesto što uvek samo reagujemo na bolest i pokušavamo da je sustignemo.

Kako će nam ova knjiga pomoći da efikasnije koristimo matematiku u svakodnevnom životu?

Umesto da samo ukažem na situacije u kojima će se matematika pojaviti, trudio sam se da čitaoca naoružam jednostavnim matematičkim pravilima i oruđima koja će mu pomoći u svakodnevnom životu: od toga kako da pronađe najbolje sedište u vozu do toga kako da ostane pribran kada mu lekar saopšti zabrinjavajuće rezultate analiza. Nudim mu praktične savete kako da, recimo, izbegne greške u računanju ili kako da protumači brojeve koje se kriju iza novinskih naslova.

Podrobno ga upoznajem sa matematikom koja se krije iza komercijalne genetike i objašnjavam mu ulogu matematike u preduzimanju koraka na sprečavanju širenja smrtonosnih bolesti.

„Matematiku doživljavam pre svega kao praktičnu alatku za razumevanje našeg složenog sveta.“
 
Možete li nam dati nekoliko saveta kako da poboljšamo svoje matematičke sposobnosti?

Iako postoji mnogo načina da se to učini – na pamet mi trenutno padaju video-tutorijali Akademije Kan – u svojoj knjizi se ne zalažem za to da se svi ponovo latimo udžbenika.

Veliku pobedu u borbi za matematičku pismenost ćete odneti već kada se usudite da dovedete u pitanje navodne autoritete. Moramo se postarati da oni koji mašu najšokantnijim statistikama ne budu uvek pobednici u raspravi, a to možemo postići tako što ćemo zahtevati da nam se objasni matematika koja stoji iza predstavljnih podataka. Ne smemo dopustiti da nas razni šarlatani spreče da na vreme potražimo pomoć lekara tako što će nam nuditi alternativne terapije čiji rezultati nisu ništa više od matematičke anomalije. Ne smemo dozvoliti da nas antivakseri ubede da posumnjamo u efikasnost vakcinacija kada matematika dokazuje da one spasavaju živote i iskorenjuju bolesti.

Nadam se da ću ovom knjigom uspeti da ubedim ljude da je vreme da uzmemo stvari u svoje ruke, jer matematika je ponekad zaista pitanje života i smrti.
 
Autor: Kejleb Gothard
Izvor: bookbub.com
Prevod: Jelena Tanasković