Prikaz romana „Kao voda za čokoladu“: I priče se pletu

Priče su kao šareni pačvork. Autor plete li plete i dodaje parče po parče događaja da bi na kraju sklopio priču koja prekrije i ušuška čoveka. U slučaju čuvenog dela Laure Eskivel metafora joj je parčasto ćebe koje je „Tita počela da tka onog dana kada joj je Pedro pomenuo brak“. Poneke priče utople čovekovu dušu tekstom, poneke preko ekrana, poneke razočaraju i u jednom i u drugom obliku, poneke su odlične u jednom, a očajne u drugom, ali ova je izvrsna u oba.

Fraza „kao voda za čokoladu“ je uobičajeni izraz u mnogim državama u kojima se govori španski jezik i u prenesenom prevodu znači da su nečije emocije na ivici da „proključaju“. Fraza se takođe koristi i da označi da je nešto savršeno za nešto drugo. U nekim zemljama Latinske Amerike, kao što je Meksiko, topla čokolada se pravi sa vodom, ne sa mlekom, te otuda i paralela sa vrelom, ključalom vodom koja očekuje mlečnu čokoladu.

Roman u kome je opisana moć plamena jednog pogleda prati životnu priču Tite koja se zaljubljuje u Pedra, ali joj je zabranjeno da se uda za njega jer majka zahteva da se dok je živa brine o njoj. Tita je, naime, najmlađa ćerka u porodici (ima još dve sestre) i mora da se povinuje porodičnoj tradiciji. Preostaje joj kuvanje koje voli svim srcem. Hrana koju sprema prenosi njene emocije, od tuge (Pedro želi da joj bude blizu te se ženi njenom najstarijom sestrom Rosaurom) do strastvene uzavrelosti. Laura Eskivel koristi magični realizam da bi na najbolji način spojila natprirodne pojave sa događajima koji se ređaju u romanu.

Takođe, autorka ne ostavlja Titu samu – prošla je kroz mnoga iskušenja, ali joj je Laura dala snagu da se promeni i izađe iz sopstvene submisivnosti. Pritom, ne napušta strast ni u jednom trenutku – bilo da vodi aktere priče u pozitivna ili negativna osećanja, strast je vodilja i osnova – ona „sprema“ hranu, daje nagoveštaje otkrivanja tajni, navodi Gertrudis (srednju sestru) da naga trči u zagrljaj revolucionaru, nekontrolisano tera i na nasilje i na uživanje u obrocima. Telesna strast je sveprisutna, kao i voda za čokoladu koja je na ivici ključanja (po pravilu, mora doći do te granice nekoliko puta da bi bila podobna za spremanje toplog čokoladnog napitka).

Laura je spojila bajke meksičkog naroda, magijski realizam i ženski pogled na svet istovremeno pokazujući čitaocima veoma direktno i bez uvijanja koje su posledice strastvenosti na ljudski duh. Emotivne procese je opisala kroz recepte i kulinarski proces. A kako se drugačije emocija može ogledati i prikazati nego drugom emocijom? Um je u tom slučaju sasvim nemoćan. Može samo da tuguje, kao što, u dubini duše, kad se suoče sami sa sobom, tuguju ljudi koji razumom pokušavaju da opišu ovaj svet. U romanu se plače zbog seckanja crnog luka ali i zbog teških emotivnih rana, tekst je bukvalno smesa krvi i latica ruže, koja deluje kao eksplozija.

Čitalac se suočava sa toplinom i surovošću, žarom i slomom i razume kako telo titra kao želatin kada ga zagrli onaj ko se voli. Hrana je život, a život je hrana u ovom romanu koji opisuje uzdizanje, uzbuđenje, uzburkanost i slast.

Tita je nezaboravna, baš zbog majstorstva Laure Eskivel.

Alfonso Arau, prvi suprug Laure Eskivel, režirao je istoimeni film koji je premijeru u bioskopima imao 1992. godine. To je sigurno jedan od razloga zašto ekranizacija prilično prati roman. Postoje razlike, ali nisu drastične.

Scenario prati tok romana – recepte, događaje, pripreme, patnje, puteve. Bukvalno je knjiga pretočena u film. Pretočene su i boje, melanholija i atmosfera, energija Elene, Nače, Pedra dočarane su tako da gledalac ima osećaj da čita. Roman i film se dopunjuju i postaju celina. Priča je ljutkasta, kremasta, meka, začinjena, opojna. I topla i hladna. Sve je u njoj magija – smeh, suze, ljubav. Magijom smatramo ono što je naizgled čudesno, a u duhovnom svetu (koji je pravi) je normalna pojava. Uz meksičku muziku (na svadbi Rosaure i Pedra), žućkaste boje zemlje i haljina gledalac ima puni doživljaj knjige. Scena kada Tita dobija ruže od Pedra i prisloni ih na grudi takva je da i gledalac drhti. Boje ruža su u skladu sa krajolikom, haljinom i puderastom pričom.

I film i knjiga sadrže i alhemiju i hemiju.
 
Autor: Ana Atanasković
Izvor: infoprevodi.com