Prikaz romana „Izgubljeno poglavlje“ Kerolajn Bišop

Tinejdžerka Alis je izbegla užasnu nesreću u kojoj je njena prijateljica Ela poginula – na njih je naleteo kamion, a Ela je na licu mesta ostala mrtva. Njena majka Karla je veoma zabrinuta – primetila je ogromnu promenu u ponašanju svoje ćerke, čak i pre same nesreće, ali nije sigurna kako da pokrene tu temu i motiviše je da nastavi sa svojim životom. Karla ne može da zna kako su se Elini roditelji pomirili sa tim da je više nema, ali dobro zna da bi se raspala u paramparčad da je ostala bez Alis. Sputane tugom i teskobom, majka i ćerka previše su uplašene da bi nastavile da žive punim plućima. Ali onda Alis počinje da vodi Floinog psa u šetnju. Flo ima osamdesetak godina i iskusila je mnoge životne lekcije na sopstvenoj koži. Žali što je provela mnoge godine u braku sa čovekom kojeg nije volela, iz straha da iskorači u nepoznato, sve dok godinama kasnije njegova afera nije okončala brak. Sama i slobodna da prvi put radi šta poželi, Flo počinje da se priseća svoje drugarice Lili sa kojom je išla u školu i odlučuje da više rizikuje u životu. Imala je periode ispunjene srećom, ali je doživela i velike padove. Sada živi sa svojim psom Ernijem i zarađuje za život tako što izrađuje grafike, u svom studiju u bašti, koje se prodaju u lokalnim prodavnicama. Ona može da oseti teskobu koja se nakupila u Alis i pokušava da je ubedi da se okuša u izradi grafika. Flo ubrzo uviđa da devojka treba da nauči da greške nisu bitne – da, zapravo, putem njih spoznajemo celu sliku. Ona ohrabruje Alis da se prijavi na umetnički koledž, ali kada taj plan bude odbačen zbog sigurnije opcije, Flo shvata da mora da provede neko vreme i sa majkom i sa ćerkom. Zato poziva Alis i Karlu da otputuju sa njom u Francusku i pronađu njenu prijateljicu Lili. One se nisu videle šezdeset godina i pitanje je da li će prepoznati jedna drugu i da li će njihovo prijateljstvo moći da se nastavi nakon onoga šta je Flo uradila.

Flo je poželela da pronađe svoju prijateljicu zbog knjige koju je Lili napisala inspirisana njihovom zajedničkom prošlošću. Kroz svako poglavlje autorka nas vraća u vreme kada su devojke bile cimerke u strogoj ženskoj školi u ​​Lionu. Njihove porodice su pripadale sličnoj klasi i očekivale su samo jedno od svojih ćerki – da se dobro udaju i budu spremne da vode domaćinstvo. Koliko god se na prvu loptu razlikovale, Flo i Lili su prezirale detalje oko postavljanja stola (tri viljuške sa leve strane tanjira ne smeju biti udaljene više od dva i po centimetra od ivice stola), aranžiranje cveća i planiranje zabava. Međutim, samo jedna od njih imala je hrabrosti da izazove gnev svoje porodice zarad slobode i avanture. Kada Lili upozna mladića po imenu Hjugo, očigledno je da među njima ima varnica, ali zbog pravila škole ona ne može da se nalazi sa njim. Ona traži od brata da napiše pismo sa odobrenjem da jednom nedeljno izlazi izvan zidina škole sa njihovim rođakom. Mladi par se sada lakše sreće i zajednička popodneva sve češće provodi u krevetu. Devojka po imenu Selest, koja se kreće u istim krugovima, upozorava Lili da Hjugo možda nije toliko zaljubljen kao što joj se čini. Lili odbacuje ovo upozorenje, misleći da je Selest verovatno ljubomorna. Nedugo zatim će shvatiti da muškarci često nonšalantno izlaze iz veze, dok žene moraju da snose posledice.

U ovom romanu mi se dopao način na koji su prikazane nejednakosti u društvu – da se žene smatraju odgovornim, dok muškarci mogu jednostavno da nastave dalje i izaberu sledeću metu. Mogla sam da osetim strah koji su osećale Flo i Lili kada su želele da pređu preko krutih granica koje je njihovo društvo zacrtalo, ali i kajanje zbog vremena izgubljenog na poštovanje konvencija. Smatram da se autorka fantastično razume u psihologiju ljudi, jer lepo ukazuje na to kako loše mentalno zdravlje može da se prenese na sledeću generaciju. Karla je toliko plašljiva da sam se ponekad i sama lecnula tokom njenih razgovora sa ćerkom, jer sam mogla da vidim kakvu štetu će joj njene reči naneti. Ona toliko želi da zaštiti svoju ćerku da joj zapravo čini medveđu uslugu. Sva mesta u kojima se ova priča odvija, bio to umetnički studio ili užarena južna Francuska, neverovatno su dočarana i vrlo živopisna. Okolina Lilinog doma je tako idilična da sam i sama poželela da posetim Francusku. Ne računajući Hjuga, ovo je roman koji obiluje ženskim likovima i bilo je sjajno pratiti priču koja veliča prijateljstvo među ženama. Čak je i Selest pokušala da bude prijatelj Lili, na svoj način, jer je želela da podeli sa njom ono što zna. Svidelo mi se i kako je autorka, uz pomoć flešbekova, pokazala koliko je važno podeliti mudrost. Često vrednost učenja od žena iz našeg okruženja uočimo tek kada smo stariji. Mnogo mi se svidela i razlika u godinama između prijateljica. To daje mogućnost onim starijim da nauče ponešto o svemu što je aktuelno i novo. Sa druge strane, mudrost i iskustvo starijih prijateljica služe kao podrška mlađima. Flo želi da se uveri da se ni Karla ni Alis ne pribojavaju za svoju budućnost, kao što je ona sama strahovala. Ono čemu se Flo najviše divila kod svoje prijateljice Lili bilo je to što je uvek preuzimala odgovornost za svoje postupke, čak i onda kada bi njihov ishod prouzrokovao poteškoće ili pretio da joj zauvek promeni život. Jednostavno je prihvatila svaki izazov na koji je nailazila. Pročitala sam ovu knjigu vrlo brzo, jer prosto nisam mogla da se otrgnem od ove fenomenalne priče o ove četiri zanimljive žene. Divno je napisana, dirljiva i iskreno veliča radost prijateljstva među ženama.

Izvor: lotuswritingtherapy.com
Prevod: Kristijan Vekonj