Prikaz mladih kritičara: „Carstvo oluja“

Ova knjiga je po mnogim stvarima drugačija od prethodnih. Prvo, od početka koji (verovatno) nagoveštava Elinine muke u predstojećem ratu, kroz oči kraljice Elene, koja je vodila rat sličan Elininim pre više stotina godina. Ona ima mnogo različitih i jednako neočekivanih obrta, dramatičnijim i neočekivanijim, mesta za naše likove i manjka ordeđenog lika, o čemu ću kasnije.

Osim Elin, u ovoj knjizi pratimo i dosta likova, od kojih su u ovoj knjizi novi Elida i Lorkan! Iako čitamo o Elidi još od prošle knjige, „Kraljice senki“, ali sada možemo da vidimo kakva je ona bez uticaja Manon i drugih veštica! Tokom svoje misije da pronađe kraljicu Terasena i Selenu Sardotijen, nesvesna da su njih dve zapravo ista osoba, upoznaje Lorkana, koga mi znamo kao ne baš najbolju osobu. Manon je, ipak, ostala u Moratu, ali ne dugo. Od napada na (bivši) stakleni zamak u Riftholdu, Manon pravi kobnu grešku. Iako je uradila nešto ispravno, ona je uradila nešto neoprostivo za jednu vešticu, što je dovodi u veliku opasnost.

Iako je Elin na kraju prošle knjiga otišla u Terasen nakon deset godina, nemojte se nadati da će se većina knjige odvijati tu. Nakon nekih nesloga s lordovima i grofovima Terasena, Elin više nije zvanična kraljica, nego samo prineza po krvi, makar dok ne skupi vojsku koju ona opisuje kao vojsku ubica, lopova, izgnanika i prostog sveta, ali će samo će vreme reći da li će uspeti u tome. Umesto toga, ona odlazi iz hladnih oblasti Terasena do toplog Lobanjinog Zaliva kako bi probala da zakopa ratne sekire sa čuvenim kapetanom gusara. Ipak, ona nije tu samo kako bi probala da stekne nove saveznike. Nakon susreta sa Branonovim duhom u njegovom hramu, ona zna da se Usudkapija krije blizu, ali dovoljno daleko da traži pomoć od kapetana sa magičnom kartom istetoviranom po šakama, koji joj u nalasku site može pomoći.

Nakon više knjiga bez nje, Elena se konačno vratila! Iako je uvodno poglavlje u knjizi napisano s njene tačke gledišta dok je još uvek bila živa, nego kao lik koji će igrati bitnu ulogu u Elininoj, po nekima već suđenoj, sudbini. Još jedan lik koji će se vratiti, ali ovaj put na vrlo, vrlo kratko je Nehemija! Iskreno mi je nedostajala, tako da je to jedno-dva poglavlja u kom se nešto dešava u vezi s njom pred kraj knjige bila prava poslastica.

Lik koji nedostaje, za razliku od njih dve, su Kejol i Nesrin. Iako ne govorim puno o tome, Kejol mi je apsolutno najneomiljeniji lik u celom serijalu, pa je to bila željena pauza od njega. Ovo je takođe zgodno vreme da spomenem da se njegova priča u Tore Cesmeu odvija u „Tornju Praskozorja“, koji trenutno čitam. Mnogi čitaoci serijala preporučuju da se ova knjiga i nastavak čitaju istovremeno, zato što su radnje paralelne. Ja lično ovo nisam probala, ali verujem da je to odličan savet za one koji jedva čekaju da saznaju šta se dešava nakon kraja koji nas ostavlja zatečene. O „Tornju“ i tome kako je Kejol tu mnogo zanimljiviji nego u „Kraljici senki“ je priča za sebe, tj. – za prikaz o toj knjizi! :)

„Carstvo oluja“ mi je trenutno omiljeni deo ovog serijala. Od „Staklenog prestola“ pa do ove knjige, pisanje, priča i likovi su se samo razvijali i poboljšavali. Ovaj serijal nikada nije bio bolji, a verujem da će se samo pobošljavati do kraja. Na početku, bilo je moguće dosta lakše predvideti kako će priča da teče, a sada je skroz suprotno. Moguće je da se pogađa, ali 90% mojih pogađanja su bila nadmašena na naizgled očigledan način, a priča je bila bolja nego ono šta sam očeikavala. Događaji se menjaju strahovitom brzinom, tolikom da je teško da se nađe adekvatno vreme da se knjiga ostavi.

Elin mora da okupi vojsku. Mora da povede istu tu vojsku u rat. U rat protiv Eravana, kralja svega mračnog i zlokobnog demona koji se stopio u telo čoveka. Vrlo moguće i protiv kraljice feja koja vlada koristeći svoju moć kako bi širila teror na kontinentu do Erileje, ali i šire. Da li će njen plamen obasjati kontinent ili će pak tama progutati njenu svetlost?

Autor: Tisa, 13 godina