Prikaz knjige „Krvava zemlja“ Džoa Aberkrombija

Džo Aberkrombi je trenutno jedan od najboljih autora fantastike. Nalazi se na čelu sadašnjeg trenda u fantastici da se pišu dovitljive, cinične priče koje se odvijaju u svetovima sivih boja, za razliku od tradicionalno crnih i belih. U njegovim romanima nećete naći dečaka sa farme kome je sudbina da spase čovečanstvo. Nećete naći plemenite vitezove, zapravo nećete neći plemenitost uopšte. Ali pronaći ćete sukobljene likove, sa mnogo mana, pojedince koji imaju dobre namere, kao i prave skotove. Suprotno od tradicionalne crno-bele moralnosti tipične epske fantastike, Aberkrombijev svet je sive boje koja naginje crnoj.

Sa svim navedenim Aberkrombi je našao svoj put do uspeha i do sada je svojim čitaocima podario trilogiju „Prvi zakon“ („Oštrica“, „Vešala“ i „Poslednji argument kraljeva“) koju prate tri samostalna romana „Osveta“, „Junaci“ i „Krvava zemlja“, sve smeštene u istom svetu i sadrže gotovo iste iste likove. Otkrio sam ga 2010. godine kada sam pročitao priču „The Fool Jobs“ koja se nalazila u antologiji „Swords & Dark Magic“, zbirci priča o mačevima i čarobnjaštvu koja je izašla tog leta. Bila je to kratka priča u kojoj se nalazila zanimljiva skupina likova, kao i jedna od najbolje opisanih akcija koje sam ikada pročitao. To me je nateralo da potražim još i, malo pre objavljivanja „Junaka“ februara 2011. godine, seo sam i pročitao odjednom sve njegove knjige, nisam mogao da se zaustavim.

„Krvava zemlja“ je njegov poslednji roman koji prati osvetu začetu u romanu „Osveta“ i rat koji je pomenut u „Junacima“. „Krvava zemlja“ prati sličan šablon mešanja fantastike sa drugim žanrovima, a u ovom slučaju reč je o meni omiljenom – vesternima. Evo zvaničnog sažetka romana:

Šaj Saut se nadala da će moći da zaboravi na svoju krvavu prošlost i da će živeti mirnim životom. Ali neko se usudio da joj dira porodicu i sada će brzo morati da se priseti svih loših navika da bi spasila brata i sestru. Pre svega, ona nije žena koja će ustuknuti pred onim što se mora.

U poteru kreće u društvu dva vola i jedne kukavice – svog očuha, čoveka zvanog Jagnje. Ispostaviće se, međutim, da i Jagnje krije svoju prošlost, i to još krvaviju. A tamo, u bezakonju i divljini Daleke zemlje, prošlost nikada ne ostaje dugo sakrivena...

Putovanje će ih odvesti preko surovih i beskrajnih ravnica do rudarskog grada gde vlada zlatna groznica, kroz krvne osvete, dvoboje i masakre, visoko u neistražene planine, u susret Utvarama. Još i gore, nateraće ih na savez sa Nikomom Koskom, zloglasnim najamničkim vođom i njegovim prevrtljivim pravnikom Templom, ljudima kojima niko ne bi smeo da veruje...“

Aberkrombijevovi fanovi će u ovoj knjizi naći mnogo toga što im se dopada. Naslov savršeno opisuje postavku romana, predeo bez zakona u kome je nasilje veoma često. Nasilje znači da će knjiga obilovati Aberkrombijevim tečno napisanim akcionim scenama. Oštri i dovitljivi dijalozi po kojima je poznat su takođe na svakoj stranici, ovoga puta sa prizvukom vesterna.

Likovi su takođe uglavnom poprilično zanimljivi. Nekoliko likova iz prethodnih romana se pojavljuju, neki u boljoj neki u goroj verziji sebe. Nikomo Koska uspeva da, kao i obično, ukrade sve scene, iako na trenutke nije ni blizu tako simpatičan kao ranije. Deluje da je sa godinama samo dublje potonuo u ono što ume da bude – sebični, plaćenički ološ. Logenov dugoočekivani povratak je tu i deluje uglavnom kao i ona stara verzija lika u koga su se čitaoci zaljubili: čovek koji pokušava da pobegne od svoje nasilne prošlosti. Otmica dece tera Logena da napusti život koji je do tada vodio i vrati se iznova Logenu iz prošlosti. Iako nije lik iz čije perspektive pratimo dešavanja, Logen ostaje zanimljiv lik kakav je i ranije bio i predstavlja savršenu sliku čoveka koji je u konfliktu sa samim sobom. Njegov povratak je sve ono što i treba da bude. Držite otvorene oči jer ima i nekoliko usputnih pojavljivanja dobro znanih likova tokom romana.

Novi likovi su predivno napisani. Šaj Saut je žilava mlada žena sa prošlošću koje se stidi. Spremna je da učini sve što je potrebno kako bi spasila svoje rođake, iako ne uživa ni najmanje u nasilju. Osveta joj nije toliko važna koliko spašavanje dece. Veoma je dopadljiva i uprkos mutnoj prošlosti, deluje kao da je u grupi dobrih likova. Templ se pojavljuje kao Koskin advokat i verovatno je najzanimljiviji među novim likovima. I on je jedan od onih koji imaju sramotnu prošlost, ali njegova je ispunjena kajanjem za razliku od većine čije su prošlosti veoma nasilne. Ima veoma nisko mišljenje o sebi, brzo misli i deluje da uvek ide kraćim putem, iako ga sve vreme muči savest. Želi da čini dobro, ali nije dovoljno siguran u sebe. Tokom romana naći će se na pravom putovanju preko Daleke zemlje. Zanimljiv lik je i misteriozni čovek koji će putovati sa njim, Savijan. Opisan kao sedi, žilavi stariji čovek sa žmirkavim očima, mirnog i tihog ponašanja, i grubog glasa – sve ukazuje na to da je ovaj lik ustvari Klint Istvud koji se na kratko pojavljuje u romanu.

Što se kombinovanja tiče, mnogi fanovi su se pitali kako li će ispasti ta kombinacija fantastike i vesterna. „Krvava zemlja“ je zaista veoma srodna vesternima, u svom tonu, jeziku i temama. Umesto pištolja sa šest metaka imamo noževe i mačeve. Kada je reč o izvorima iz kojih je Džo crpio inspiraciju, mislim da je više nego očigledno. „Dedvud“, „Neoprostivo“, „Divlja horda“ i svaki „špageti vestern“ Serđa Leonea mogu se smatrati uticajima jer su definitivno ove dovitljive i nasilne priče sigurno dale najviše inspiracije. U knjizi su i trke kočijama, bitke sa divljacima, gradovi na granici vođeni kriminalom, izobilje skotova van zakona, duplih prevara, dvoboj koji je opisan tako da bi se uklopio u svaki Leoneov film, i likovi koji odjašu ka zalasku sunca. Sve zajedno, čini knjigu vesternom koliko god je to moguće.

Zaplet romana je veoma direktan: Šaj i Jagnje su ostali bez porodica koje su otete, kreću preko zemlje kako bi ih povratili sakupljajući saveznike i neprijatelje tokom puta. Koska i njegova družina plaćenika su takođe na putu kroz zemlju, uposleni od strae Inkvizicije da hvataju odmetnike. Pomešajte ovakav posao sa pohlepom plaćenika prema blagu i nije teško zamisliti kakav problem dolazi sa ovakvim ljudima. Ovo je knjiga u kojoj su čak i „dobri ljudi“ nitkovi, tako da čitalac koji želi da vidi nevine i pravedne protagoniste će biti poprilično razočaran.

Fanovi prethodnih Aberkrombijevih dela bi trebalo odmah da se zapute u knjižaru. Oni koji vole i fantastiku i vesterne će verovatno u romanu naći dosta toga što će voleti, iako je verovatno najbolje čitati sve njegove knjige redom umesto da se odmah bacite na ovu koja dolazi na samom kraju. Sveukupno, ovu knjigu veoma preporučujem i svaki ljubitelj fantastike koji ga do sada nije čitao bi trebalo da odmah odloži knjigu koju čita, ode u knjižaru i kupi svaki Aberkrombijev naslov. Možete mi kasnije zahvaliti.

Izvor: arkhamdigest.com