VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
Prikaz knjige „Aleksandar Veliki“ Entonija Everita
29.04.2021.
.jpg)
Grčka. Bugarska. Turska. Sirija. Liban. Izrael. Egipat. Irak. Iran. Avganistan. Pakistan.
Za samo desetak godina Aleksandar Veliki je stvorio carstvo koje je zauzimalo veći deo ovih 11 država koje danas postoje. Ovaj podvig deluje neverovatno.
Još od smrti mladog makedonskog kralja u 33. godini 323. godine pre nove ere, svaka generacija je imala sopstvenu interpretaciju njegovih podviga. Kako autor Entoni Everit primećuje, za jednog čuvenog istoričara 20. veka, Aleksandar je bio pravi engleski gospodin, dok je za drugog prototip totalitarnog diktatora. Naravno, nije bio ni jedno ni drugo: bio je čovek svog vremena. U knjizi „Aleksandar Veliki: Njegov život i tajanstvena smrt“, Everit je kao izuzetan pripovedač vratio Aleksandra u kontekst tog vremena i pokušao da reši neke od misterija koje i danas postoje.
Da li je ubio svog oca? Da li je bio heteroseksualac ili gej? Vizionar ili zanesenjak? Genije ili je samo imao sreće? Velikog srca ili nasilna pijanica? I ultimativno pitanje: šta – ili ko – ga je ubilo? Everit se drži činjenica i lagano gradi slučaj. Usput nas vodi na produhovljeno putovanje kroz drevni svet – od Balkana do južne Azije – uz efektna objašnjenja bitaka i korisne opise života običnih grčkih vojnika.
Sasvim sigurno jedan zaključak je nepobitan: Aleksandar je bio vojni strateg retkog talenta koji je pobeđivao mnogo jače neprijatelje briljantnim analizama i korišćenjem taktika obmane. U tome mu je mnogo pomogla disciplinovana vojska koju mu je ostavio njegov pokojni otac Filip. Everit se posebno fokusira na uticaj koji su imali Aleksandrovi harizmatični roditelji, kao i na dvor na kome je odrastao koji je bio poput zmijarnika.
Aleksandar za sobom nije ostavio dinastiju, ali je promenio Bliski Istok za narednih nekoliko vekova. I još uvek ga pamtimo nakon više od 2000 godina. Bio bi veoma zadovoljan da zna da je tako!
Izvor: bookpage.com
Prevod: Dragan Matković
Za samo desetak godina Aleksandar Veliki je stvorio carstvo koje je zauzimalo veći deo ovih 11 država koje danas postoje. Ovaj podvig deluje neverovatno.
Još od smrti mladog makedonskog kralja u 33. godini 323. godine pre nove ere, svaka generacija je imala sopstvenu interpretaciju njegovih podviga. Kako autor Entoni Everit primećuje, za jednog čuvenog istoričara 20. veka, Aleksandar je bio pravi engleski gospodin, dok je za drugog prototip totalitarnog diktatora. Naravno, nije bio ni jedno ni drugo: bio je čovek svog vremena. U knjizi „Aleksandar Veliki: Njegov život i tajanstvena smrt“, Everit je kao izuzetan pripovedač vratio Aleksandra u kontekst tog vremena i pokušao da reši neke od misterija koje i danas postoje.
Da li je ubio svog oca? Da li je bio heteroseksualac ili gej? Vizionar ili zanesenjak? Genije ili je samo imao sreće? Velikog srca ili nasilna pijanica? I ultimativno pitanje: šta – ili ko – ga je ubilo? Everit se drži činjenica i lagano gradi slučaj. Usput nas vodi na produhovljeno putovanje kroz drevni svet – od Balkana do južne Azije – uz efektna objašnjenja bitaka i korisne opise života običnih grčkih vojnika.
Sasvim sigurno jedan zaključak je nepobitan: Aleksandar je bio vojni strateg retkog talenta koji je pobeđivao mnogo jače neprijatelje briljantnim analizama i korišćenjem taktika obmane. U tome mu je mnogo pomogla disciplinovana vojska koju mu je ostavio njegov pokojni otac Filip. Everit se posebno fokusira na uticaj koji su imali Aleksandrovi harizmatični roditelji, kao i na dvor na kome je odrastao koji je bio poput zmijarnika.
Aleksandar za sobom nije ostavio dinastiju, ali je promenio Bliski Istok za narednih nekoliko vekova. I još uvek ga pamtimo nakon više od 2000 godina. Bio bi veoma zadovoljan da zna da je tako!
Izvor: bookpage.com
Prevod: Dragan Matković
Podelite na društvenim mrežama:
Povezani naslovi
„Lepa Rozalina“ – priča o skrivenoj junakinji „Romea i Julije“: Ona koja je utekla
10.04.2025.
Moda ponovnog osmišljavanja poznatih priča, ali iz drugog ugla, najčešće savremenijeg feminističkog, odavno je do neukusa zavladala modernom književnom produkcijm. Umesto da predstavlja izazov novog p...
više
Prikaz romana „Tragovi čuda“: Novi stari dobri Sparks
10.04.2025.
U vreme kada se pojavila „Beležnica“, radila sam kao knjižar. Majka me je zamolila da joj nabavim primerak – iako nije bila neki veliki ljubitelj knjiga (pročitala bi možda jednu knjigu godišnje), rad...
više
Duelovanje: „Ulica Čajkovskog 40“
10.04.2025.
Marija i Tanja, članice Fejsbuk grupe Delfi Kutak, ovoga puta su ukrstile mišljenja o romanu koji vas vodi na vrtoglavo putovanje kroz rusku istoriju – „Ulica Čajkovskog 40“ Pitera Vaterdrinkera.
Z...
više
.png)
Kako od malih nogu razviti ljubav prema knjizi
10.04.2025.
Od prvog dana prve trudnoće bombarduju vas porukama o važnosti čitanja. I to iz dobrog razloga – čitanje je važno za svaki stadijum dečjeg razvoja, što je potvrđeno brojnim istraživanjima. Srećom, nav...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.