U utorak, 15. aprila, u hotelu „Moskva“ održana je promocija nove knjige Vanje Bulića „Dosije Bogorodica“.
Popularni autor je pred beogradskom publikom predstavio uzbudljiv triler o tajni koju krije ukradeni plavi safir sa ogrlice Majke Božje.
O knjizi su, pored autora, govorili direktor Lagune Dejan Papić i istoričarka umetnosti Tamara Ognjević. Odlomke je čitao popularni glumac Dragan Vujić Vujke.
Osnivač i direktor Lagune Dejan Papić nije krio zadovoljstvo što je Bulić, novinar, televizijski voditelj i urednik, sada stekao reputaciju pisca odličnih akcionih istorijskih trilera, koji nimalo ne zaostaju za sličnim svetskim bestselerima.
„Iskreno se radujem kada nisam naslednik tuđih velikih uspeha u izdavaštvu, i što su ova tri romana ’Jovanovo zaveštanje’, ’Simeonov pečat’ i sada ’Dosije Bogorodica’ direktni rezultat naše neposredne saradnje“, rekao je Papić.
On je istakao da sve tri knjige dokazuju da se pravi, veliki uspeh može postići samo timskim radom i velikom dozom stasti koju treba da poseduje ne samo pisac dok stvara delo, već i izdavač kome je iskreno stalo do uspeha knjiga koje objavljuje.
Kao najveći kvalitet Bulića kao pisca, Papić je prepoznao talenat da ispriča dobru priču, što mu je bilo neophodno i da napravi sjajnu novinarsku karijeru.
„Taj bitan elemenat u svakom literarnom delu često nedostaje srpskim piscima“, smatra Papić, koji priznaje da „razume čitaoce koji strahuju od domaćih pisaca da će biti dosadni“.
„U Laguni imamo ambiciju da izmenimo takav odnos čitalaca prema domaćim delima i da im pokažemo da pisci, kao što je u ovom slučaju Bulić, mogu da napišu knjigu koja može da ih poduči i informiše o mnogim stvarima koje nisu znali, i da to urade na zanimljiv, ali i literarno kvalitetan način“, poruka je vlasnika ove izdavačke kuće, koja je dosad prodala petnaest izdanja „Jovanovog zaveštanja“, dvanaest izdanja „Simeonovog pečata“, a roman „Dosije Bogorodica“ ima već osam izdanja, iako se pojavio pre manje od mesec dana – 20. marta.
Istoričarka umetnosti Tamara Ognjević govorila je o autentičnosti priče koja odgovara na pitanja kakva je sudbina dve najveće hrišćanske svetinje (desna ruka Jovana Krstitelja i ikona Bogorodice Filermose), koje su nekad štitile malteške vitezove, a danas su u vlasništvu dinastije Karađorđević, i da li će ih oni vratiti malteškim vitezovima.
Ona je lično imala priliku da ih drži u rukama i sarađivala je sa istoričarem Budom Simonovićem koji je autor knjige „Tajne ostrškog blaga“, a koja je Buliću poslužila kao polazna tačka za njegova istraživanja.
Tamara Ognjević je odala prizanje Buliću da se veoma strogo držao činjenica koje govore o čudnom i komplikovanom putu ovih svetinja od Svete zemlje do Ostroškog manastira, Cetinja, šefova Udbe...
Ona smatra da se Bulić „bavio prošlošću na muški način“, što bi značilo da se nije trudio da „ulepša“ zbivanja, ali zato je dobio snažnu, uzbudljivu, dinamično ispričanu priču koja zvuči veoma uverljivo i tera čitaoce da se i zamisle nad čudnim putevima sudbine koji vode do naših dana, jer istragu vodi novinar Novak Ivanović.
Bulić nije želeo da govori koliko u knjizi ima autobiografskih elemenata, ali kaže da je želeo da oda omaž dobrim istraživačkim novinarima koji uporno tragaju za istinom i pozadinom nekih događanja. On je istakao da je ime glavne junakinje, takođe novinarke, Muška, neka kombinacija imena njegovih sjajnih koleginica dok je bio na čelu redakcije časopisa Duga.
Bulić je rekao da ga je o malteškim vitezovima informisao jedan od njih, Marko Nicović, i da je vodio računa da svi istorijski podaci budu tačni, a da su opisi događaja plod njegove mašte. Na kraju je poklonio knjigu svojoj vernoj čitateljki Jovani Đurović, koja ima samo 13 godina, ali je dosad pročitala sve što je Bulić objavio.
Brojni posetioci u predivnoj sali hotela „Moskva“, pored druženja sa Bulićem, uživali su i u sjajnim poklonima koje su obezbedile kompanije „Bambi“, „Mona“, „Podrum Radovanović“, „Lady Emilly“ i rakije „Šurlan“.