Piter V. Bret: Uzbudljivo je danas biti čitalac

Pisac serijala Demonski ciklus Piter Bret bio je nedavno u Srbiji. Bookmate žurnal je iskoristio priliku da sa njim popriča o stripovima, knjigama, fantastici i uzbudljivim vremenima koja nam predstoje.



Postoji li bolji način da iskoračite iz svoje zone bezbednosti nego iz bezbednosti omiljene fotelje za čitanje? Studirali ste englesku književnost, šta Vas je podstaklo da se otisnete u nepoznato – pisanje, a onda i pisanje fantastike?

Od malih nogu sam znao da želim da budem pisac fantastike. Prva knjiga koju sam pročitao bio je „Hobit“. Pročitao sam stotine romana fantastike u godinama koje su usledile, obožavajući autore onako kako su drugi dečaci obožavali fudbalere. Napisao sam prvi roman kada sam imao 17 godina.

Da ne bude zabune, to nije bio dobar roman. Znao sam da moj rad i nije spreman za objavljivanje. Zapravo, proći će još 17 godina pre nego što sam se osetio spremnim i našao hrabrosti da pokušam da prodam nešto što sam napisao. U to vreme studirao sam književnost na fakultetu i, aktivnije, pripovedanje organizujući nedeljnu igru Dungeons&Dragons. Posle diplomiranja pokušao sam da se zaposlim u izdavaštvu kako bih bio bliži industriji, ali su jedini koji su plaćali bili naučne i medicinske publikacije. Tamo sam naučio da uređujem, radim lekturu i korekturu, kao i kako funkcioniše štampanje i druge veštine koje su izuzetno važne za jednog pisca.

Sve vreme pisao sam knjige čiji se kvalitet postepeno popravljao. „Noć demona“ je, zapravo, moj četvrti roman, ali prvi koji je objavljen.

Napisali ste svoj prvi (objavljeni) roman na mobilnom telefonu u njujorškom metrou? Kako Vam je to pošlo za rukom?

Uticajni književni agent mi je rekao, nakon što je pročitao prvu ruku „Noći demona“, da knjiga ima dosta grešaka i nije spremna za objavljivanje. Rekao mi je i da misli da knjiga, i ja kao pisac, imamo dosta potencijala. Rekao mi je i da će, ako budem poradio na tekstu, ponovo pročitati knjigu i da će me možda predstavljati.

Bio je to veliki projekat. Trebalo je baciti nekih 60-ak procenata knjige i ozbiljno preraditi ostatak da bi bila na profesionalnom nivou.

U to vreme bio sam u ranim tridesetim, imao posao i porodicu koja je rasla i aktivan društveni život. Nisam imao mnogo vremena za pisanje, ali je ovo bila retka prilika i bilo mi je važno da joj se posvetim. Razmislio sam kada imam vremena za rad i shvatio da putujem do posla javnim prevozom. U to vreme živeo sam u Bruklinu, a radio na Tajms skveru na Menhetnu, tako da sam provodio dva sata na putu svakog dana. Deset sati nedeljno koje sam do tada koristio za čitanje. Odlučio sam da iskoristim produktivno to vreme.

To je bilo pre ajfona, ali sam imao mali HP-ov telefon koji je imao pravu tastaturu i jednu verziju vorda, tako da sam mogao da ga povežem sa kompjuterom. Podelio sam knjigu u poglavlja kako bi fajlovi bili manji i svaki dan sam pisao. Izveštio sam se u tome! Napisao bih 300 reči na putu ka poslu i 300 reči na putu kući. Onda bih se povezao na kompjuter, ispravio greške u kucanju i dodao još nekoliko paragrafa na, u proseku, 1000 reči dnevno.

Godinu dana sam tako radio pet dana nedeljno pre nego što sam završio drugu ruku knjige. Nedelju dana nakon što sam je poslao, moj agent je pristao da me predstavlja. Tri meseca kasnije knjiga ne samo da se prodavala u SAD već sam dobijao ponude iz ostatka sveta.

Priča se da će „Noć demona“ biti pretočena u film. Kako taj projekat napreduje?

Projekat je u razmatranju, a imamo i producenta i režisera. Međutim, dok se ne pojavi investitor koji će finansirati projekat, nema drugih vesti. Razgovaramo sa studijima i striming servisima i nadamo se da će nas u jednom trenutku izabrati. Kada se to dogodi, razglasiću dobre vesti na sav glas.

Fantastika i distopija su žanrovi koje vole i čitaoci i čitateljke. U čemu je privlačnost ovih žanrova?

Fikcija omogućava čitaocima da kroz bezbednost mašte iskuse stvari koje bi u stvarnom životu mogle da budu poražavajuće ili traumatične. Gradi empatiju i budi kreativne misli dok čitaoci prate živote ljudi drugačijih od njih samih ili pronalaze inspiraciju u njihovim borbama.

Fantastika na prvi pogled nudi beg – priliku da nakratko prestanemo da brinemo o problemima u stvarnom životu i budemo negde drugde. Negde gde jedna osoba može da napravi razliku.

Više od toga, fantastika omogućava čitaocima da se suoče sa problemima koje imamo u stvarnom životu, ali iz drugog ugla koji ponekad zaobiđe naše urođene predrasude. Stvaranje drugačijih svetova omogućava piscima da istraže stvari za koje misle da su važne a da pritom ne upiru prstom ni u koga u stvarnom životu.

Uz to magija je zabavna! Ponekad je toliko zaslepljujuća da čitaoci čak i ne shvataju da uče.

Napisali ste tekst za strip „Crvena Sonja“ za kompaniju Dynamite. Šta Vas je privuklo ovoj heroini? Da li ćete ponovo raditi na nekom stripu? Ko je Vaš strip junak iz snova?

Voleo sam „Crvenu Sonju“ (i sve druge stripove) kada sam bio tinejdžer. Kada je Dynamite decenijama kasnije vratio lik, ponovo sam počeo da je čitam i uživao sam. Jedne godine, na njujorškom Komik konu gde sam predstavljao svoje knjige, upoznao sam se sa predsednikom kompanije Dynamite i šefom njihove produkcije. Pomenuo sam im da mi je drago što sam ponovo video Sonju i počeli smo da pričamo o istoriji njenog lika. Ubrzo potom pozvali su mog agenta i ponudili mi da napišem scenario za strip.

Imam hiljade stripova u kolekciji i arogantno sam mislio da će, pošto sam već romanopisac, pisanje stripa biti lako.

Dragi čitaoče, nije bilo! Pisanje scenarija za strip zahteva potpuno drugačije veštine od pisanja proze i bilo mi je potrebno mnogo vremena i mnogo saveta od drugih profesionalaca, pre nego što sam naučio to da radim kako valja. Veoma sam ponosan na rezultat. Svih pet delova kolekcije Red Sonja: Unchained je na neki način omaž različitim fazama evolucije lika.

Voleo bih da pišem o Marvelovim superherojima poput Spajdermena ili Iksmena, ali realnost je da mi je, dok sam pisao o Sonji, bilo teško da radim u tuđem svetu. Svaku ideju moraju da odobre vlasnici prava. Navikao sam se da radim šta želim i nemam običaj da odustanem od neke ideje samo zato što nije dobila nečije odobrenje.

Ako se ikada vratim stripu, voleo bih da radim nešto originalno, možda zasnovano na svetu iz „Noći demona“ kako bih zadržao kreativnu kontrolu.

I ranije ste bili u Srbiji. Koliko su se stvari ovde promenile? Da li Vas iznenađuje što su Vaše priče toliko popularne? Da li je „supermoć“ fantastike to što okuplja razne ljude?

Verujem da fantastika ima moć da prevaziđe barijere. Svaka kultura ima svoj folklor i versku istoriju i čitaocima je lako da sa tim razumevanjem pristupe fantastici. U serijalu Demonski ciklus čudovišta vrebaju u tami, a kontrolišu ih simboli koji čuvaju od zla. Takav koncept postoji u brojnim religijskim sistemima širom sveta i pruža dobru osnovu za izgradnju priče.

U Srbiju sam prvi put došao na Sajam knjiga u Beogradu, jedan od najvećih na svetu. Očekivao sam gužvu generalno, ali nisam bio spreman na broj ljudi koji je došao da vidi baš mene. Ostao sam mnogo duže nego što je trebalo da bih se sa svima upoznao. Bilo je tu čitalaca sa svim mojim knjigama, čitalaca sa tetovažama „Noći demona“, čak i kosplej takmičenje sa likovima iz mojih knjiga. Bio je to jedan od najvećih događaja na kom sam bio. Imao sam jedan dan slobodno i proveo sam ga obilazeći Beograd i Kalemegdan koji mi se mnogo dopao. Moj izdavač (Laguna) je bio fantastičan domaćin i tretirali su me kao člana porodice.

Nedavno sam posetio Festival fantastike u Nišu, manji događaj u gradu koji ne poznajem. Nisam znao da li će imati istu magiju kao Beograd, ali sam želeo da upoznam još Srbije i rado sam se odazvao. Bio je to drugačiji, ali ništa manje magičan događaj. Niš je divan grad sa bogatom istorijom i domaćini su me divno ugostili sa preukusnom hranom i rakijom. Stotine čitalaca iz cele Srbije (i susednih zemalja) su došle da me vide, uključujući i kosplej igrače i dugogodišnje obožavaoce. Moj omiljeni deo putovanja je bio sedenje na terasi u neformalnom razgovoru sa čitaocima dok im potpisujem knjige.

Radujem se trećoj poseti!

Doskora je fantastika bila prilično evrocentrična ili inspirisana istorijom Evrope. Sada imamo sve više priča iz raznih delova sveta, inspirisanih raznim kulturama. Šta to znači za budućnost žanra?

Znači da je uzbudljivo biti čitalac. I dalje ima dosta evrocentrične fantastike, ako je to ono što volite, ali se tržište širi svežim idejama koje unose novi život u žanr gde su brojni mejnstrim aspekti počeli da se ponavljaju. Kako je naš svet sve povezaniji, logično je da i pripovedanje uhvati korak sa tim. Rast i razvoj slede kada iskoračite iz svoje zone bezbednosti, a postoji li bolji način da počnete to putovanje nego iz bezbednosti omiljene fotelje za čitanje?

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Bookmate žurnal