Gradimir Stojković, pisac legendarnih
romana o Hajduku, povodom
Dečjih dana kulture odgovara na naša pitanja.
Koja Vam je omiljena knjiga iz detinjstva?
A. A. Milnova „Vini Pu“, „Vasek Trubačov“ V. Osejeve i „Karik i Valja“ J. Larija.
S kojim književnim junakom biste se družili?
Moj omiljeni junak je Robin Hud, no sa njim se nikako ne bih družio. Kao dečarac voleo sam da zamišljam sebe u drugovanju s Aleksandrom Zadorovim (lik iz Makarnkove „Pedagoške poeme“).
Koliko dugo se piše jedna knjiga?
U počecima mog pisanja za decu i mlade pisao sam relativno brzo, jer sam poduže nosio u sebi ono što bih potom pisao, pa kad bih seo i pisao, to bi trajalo nekoliko meseci najduže. Primera radi, knjigu „
Hajduk u Beogradu“ napisao sam za nepunih mesec i po dana. Danas već to traje duže, čak i nekoliko godina. No sada i ne pišem – bolest mi ne da. Kad i nju pobedim, eto mene. Imam započeta čitava tri rukopisa...
Da li inspiraciju pronalazite u svom detinjstvu?
Svakako. Nije to puka insipacija, no više sećanje i iskustvo. Imao sam običaj da kažem kako moji likovi razmišljaju i postupaju onako kako ja to činim ili kako bih to činio. Ipak, većina mojih knjiga nije iz mog detinjstva, no iz kasnijeg doba, uglavnom iz perioda druženja sa decom i mladima iz škole u kojoj sam radio i okruženja tog i sadašnjeg doba.
Koje pisce moramo obavezno da čitamo kako bismo postali ozbiljni knjigoljupci?
Dobre i istinske pisce. Nikako ne ovo što se danas piše i štampa. To je ravno katastrofi neukusa i ostalog što unižava književnost. Čitajte
Dostojevskog i Foknera,
Andrića,
Sremca i Glišića, a od savremenika izdvaja se
Goran Petrović. Za decu i mlade
Ršum, neobični
Uroš Petrović, a posebno
Igor Kolarov i Dobrica Erić.
Izvor: Laguna