Ostati zajedno podrazumeva neumornu nadu

Džini Sajfer je njujorški psihoterapeut čija je najnovija knjiga „Drugo lice ljubavi“ predivno napisan, dobro istražen pogled na „zavisnost“ koju je većina nas iskusila – potragu za nedostupnim partnerom.

Uživala sam u ovoj knjizi i potpuno mogu da se poistovetim sa njom. Iako su moj brak i razvod bile zajedničke odluke, mogu da pronađem u svojoj prošlosti iskustvo gde sam bila zaljubljena u nekog ko nije bio zaljubljen u mene.

Posle razvoda, mnogi se muče da se u potpunosti oslobode emotivne povezanosti sa bivšim ljubavnikom, čak i ako je veza postala jednostrana ili je postojala mahom samo u našoj glavi. Preterana fokusiranost na nekoga ko nije tu može vam doneti niz problema i otežati vam oporavak.

List „Pablišers vikli“ naveo je da je knjiga Sejferove provokativna i korisna svima koji pate od neuzvraćene ljubavi, lažnih prijateljstava ili romantičnih opsesija. „Ova knjiga nudi utehu i strategije preživljavanja.“

Srela sam se sa Dženi i njenim višedecenijskim predivnim suprugom u kafiću na Menhetnu. Razgovarali smo o vezama, ljubavi, i razvodu.

Kažete da je gotovo svako u jednom trenutku bio nesrećno zaljubljen. Kako se to odražava na razvod?

Mislim da je neuzvraćena ljubav endemična za razvod. Postoji toliko fantazija o braku. Kada shvatite da stvari ne funkcionišu, to može da vam bude neizdrživo. Može da se pojavi osećaj „Šta nije u redu sa mnom kada ne mogu da učinim da ovo funkcioniše? Zašto mi ne odgovara?“

Pokušavate, očajnički, strastveno, neumorno da promenite osobu koja vam ne odgovara ili samo povremeno odgovara. To je suštinski uvid koji sam ja imala o neuzvraćenoj ljubavi: ne možete da podnesete da se suočite sa ograničenjima te osobe koja su često veoma isključiva.

Postoji neki duboko suštinski način na koji se više ne osećate voljeno ali je veoma teško reći: „Ne pružaš mi ono što mi je potrebno. Ne ceniš me. Ne poznaješ me. Ne osećam se dobro kad sam sa tobom.“ Potrebno je mnogo vremena da prihvatite da je to kako se osećate legitimno, i dokaz da vam nije mesto sa tom osobom.

Znam kako je kad partner sa kojim si u vezi, čak i u braku, ne uzima u obzir tvoja  osećanja, to sam iskusila. Ja sam se tada ovako razmišljala: „neko drugi bi bio srećan pa zašto ja ne mogu?“ Odakle potiče ta naša nesposobnost da prihvatimo svoje nezadovoljstvo?

Mislim da je u pitanju nesigurnost. Može da bude i porodica. Moja majka je ostala u braku sa mojim ocem uprkos svemu. Ne znam koliko je izleta imao moj otac, ali ona nije odustajala. A nije bila krpa od čoveka. Kada mi je otac umro, zaista je raširila krila. Muškarci su obletali oko nje. Imala je 68 godina tada. Obišla je svet i zaposlila se.

Ja sam u jednom trenutku bila potpuno i očajnički zaljubljena u jednog muškarca. Udala bih se za njega da me je pitao. Bilo mi je važno da ne odustanem da ne se bih osećala neuspešno, kao osoba koju je nemoguće voleti ili koja je slaba. Moć koju tražite je da učinite tu osobu da vas voli, da dobijete odgovor koji vam treba. Onog trenutka kada zaista shvatite da to nije moguće, bićete slobodni.

Šta ako neko prolazi kroz razvod i i dalje fantazira o bivšem i nada se pomirenju, misleći da će se on promeniti ovoga puta? Ili fantazira o nekome nedostupnom, nekome ko mu je promakao?

Prvo što morate da uradite jeste da prepoznate da to potiče od vas. Nije samo u pitanju to da je tip kreten. Pronašli ste ga, prihvatili čak i pored znakova da je loš za vas. Morate da pogledate svoju prošlost i brak vaših roditelja. Sve je to možda posledica vaše prošlosti, ali ne na očigledan način. Razmislite o vašim prošlim vezama, pronađite paralele – sličnosti i razlike. Razmislite o tome da li ste u vezi koja liči na brak vaših roditelja, ili je gora. „Čak i ako su ostali zajedno i nije sve bilo toliko loše, kako ja proživljavam njihove probleme? Odakle mi ideja da ne mogu da odem, da me niko drugi neće voleti?“

Pišete i o opijajućem iskustvu nestalnog ojačanja. Možete li da pojasnite?

Nestalnost pokreće ljude. Postoji nešto u ideji da ako samo izdržim ili se promenim ili počnem da cenim lepe stvari koje dobijam da ću ih dobijati sve vreme. Ali nestalne veze su nestalne veze. Nikada nisam videla vezu gde par malo jeste, malo nije zajedno, i onda odjednom budu zajedno. Na početku da, ali tokom vremena ne.

Ostati zajedno podrazumeva ono što ja zovem „neumornom nadom“. To znači držati se nečega kada više nema nade jer ne možete da podnesete da to spoznate. Možda ne možete da poništite činjenicu da je postojao neko ko vas nije voleo u prošlosti, koga niste mogli da naterate da vas voli. Zato ste izabrali osobu koja se teško prepušta vezama i ljubavi uopšte da biste od nje napravili osobu čiju ljubav želite. Mislim da to sve otkriva. U ovom slučaju, to znači da radije birate da preobrazite nekog nego da kukate nad svojom sudbinom nevoljene osobe.



Kako prevazići ovu zavisnost od povremene ljubavi?

Mislim da je svima potrebna neka vrsta terapije, na ovaj ili onaj način zato što je tu potrebna druga tačka gledišta. Razvod je vreme kada zaista treba duboko da se zagledate u sebe i u svoj život, a terapija vam pomaže u tome. U svakom prelomnom trenutku u životu, ona može sve da promeni. Kako vidite prošlost, sebe. Veliki sam pobornik terapije.

Verujem u koncept „afirmativnog ne“. Postoje razni načini na koje možete da se izborite za sebe, ne radeći baš ono što se očekuje od vas. Ovaj koncept je vezan za volju. Mislim da je potrebna ogromna hrabrost da se izađe iz braka. Potrebne su ogromna hrabrost i volja. Mislim da je to nešto što potcenjujemo. Reći, na primer: „Odustajem od ovog braka. On nije dobar za mene. Iako moj partner nije loš čovek.“

Treba da budete ponosni ako to uradite. Treba da odrastete dovoljno za taj ponos. Za to da radite ono što treba, bez obzira na to što neko očekuje od vas. Treba da budete fokusirani na sebe i svoje potrebe.
  
Autor: Vendi Paris
Foto: ©Susan Shapiro
Izvor: yourtango.com