Laguna - Bukmarker - Održana tribina Laguninog književnog kluba o knjizi „Nesporazum u Moskvi“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Održana tribina Laguninog književnog kluba o knjizi „Nesporazum u Moskvi“

Roman-novela „Nesporazum u Moskvi“ Simon de Bovoar, koja govori o krizi identiteta sredovečnog bračnog para na njihovom putovanju u Moskvi, bio je tema desetog Laguninog književnog kluba koji se tradicionalno održava svakog prvog petka u mesecu. Ovaj naslov, prepun aluzija na odnos između Simon de Bovoar i Žan-Pola Sartra, objavljen je tek nakon autorkine smrti, a nedavno je po prvi put izašao u srpskom prevodu.
 


„Nesporazum u Moskvi“ govori o bračnoj krizi i krizi identiteta, problemu komunikacije, položaju žena, starosti, ali je i neka vrsta svedočenja o Sovjetskom Savezu šezdesetih godina prošlog veka, složili su se govornici.
 
„Već sam naslov novele upućuje na ono što je najvažnije u tekstu. Knjiga počinje sa problemima komunikacije. Taj zaplet koji se vrti oko nesporazuma mogao bi da bude odlična drama i to za komično izvođenje. Junaci su ljubomorni, sujetni... bez obzira na svoje godine. To nema ni veze sa starošću. Nikol nema pravu suparnicu, već je to Andreova ćerka iz prvog braka – Maša, koju su došli da posete u Moskvi. Ali s vremenom ispostavlja se da je i on je ljubomoran na njihovog sina. Ona čak kaže da nijedna majka ne želi da se njen sin oženi“, objasnila je Biljana Dojčinović, profesorka na Katedri za opštu književnost i rukovoditeljka projekta Knjiženstvo.
 
S druge strane je Moskva. „Dva intelektualca sa Zapada, levičara 60-ih godina borave u SSSR-u. Tu dolazi do čitavog niza konfliktnih situacija. Postavlja se pitanje koliko oni koji su iza mogu da razumeju da li je revolucija zaista uspela. Ali svi ljudi koji raspravljaju o tome su gostujući, čak i Maša, koja baš zato i može sebi da dozvali da ne razume šta se tu dešava“, istakla je profesorka. Ona je napomenula da je veoma važan trenutak u knjizi kada Nikol kaže da je Maša privilegovana jer je odrasla u društvu koje neguje njeno samopouzdanje. „Socijalizam je doneo ženama ravnopravnost kakva ni na zapadu nije postojala. To uviđa i junakinja knjige“, naglasila je Dojčinović.
 
Vukoman Stranjančević, diplomirani filolog opšte književnosti, smatra da se istorija književnosti može gledati kao istorija brakova, te tako i Nikol i Andre imaju svoje mesto u nizu koji počinje sa Agamemnonom i Klitemnestrom. S druge strane, tema starosti se javlja mnogo kasnije, a bračni parovi u poznim godinama su predmet pisanja tek u modernizmu. „Problem komunikacije je važna tema modernizma i feminizma. Problem između Nikol i Andrea nastaje iz neizgovorenog, a to je tipično modernističko. Ali taj patrijarhalni svet u kojem žive ne ograničava samo Nikol već i Andrea. I on se oseća neispunjenim. I on je neuklopljen u poziciju profesora univerziteta, ostaje jedan večiti dečak koji se, kako kaže, tek navikao da je odrastao, a sad je već starac“, napominje Stranjančević.
 
Antropolog Stefan Aleksić pomenuo je da uzrok problema koji nastaju nije samo u odnosu muško-ženskog, već i u pitanju identiteta. On je podsetio i da je glavna teza Simon de Bovoar u njenim feminističkim spisima i pre svega knjizi „Drugi pol“ da biti žena nije samo biološka stvar, već je to pitanje kulture i društvenih normativa koji se nameću kao poželjni modeli ponašanja.
 
Kad je reč upravo o tezi da se ženom ne rađa, nego da se ženom postaje i to nikada do kraja, Stranjančević je dodao da je to upravo i tema ovog romana. Iako je, međutim, Nikol neko ko potpada pod pritiske društva, te odbija da jede ili razmišlja o tome kako joj stoji odeća... Simon de Bovoar se nije ponašala kao svoja junakinja. „Za razliku od Nikol, Simon nije bila u braku jer je to smatrala činom potčinjenosti. Ona se u svom odnosu sa Sartrom smatrala ravnopravnom, ne njegovom učenicom već najboljim kritičarem njegovog rada. Ipak, za sebe je govorila da je privilegovana u odnosu na druge žene, ali se za njih borila“, rekla je Jasmina Rodojičić, urednica u Laguni i doktorantkinja na Filološkom fakultetu u Beogradu.
 
Iako se knjiga završava razrešenjem, nesporazum se i dalje nastavlja. „Na kraju teksta stoji pitanje ’Zašto si se osetila starom?’ Ono je tu s razlogom“, zaključio je Stranjančević.
 
Sledeća tribina Laguninog književnog kluba održaće se zbog novogodišnjih i božićnih praznika u utorak, 5. januara, a za temu će imati roman katalonske književnice Milene Buskets „I ovo će proći“. Ovaj roman je na popustu od 30% u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33 do 5. januara.
 
Marija Krtinić, Danas

  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna
  • laguna


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
mir je sve što nam treba predstavljena knjiga povratak u mir siniše ubovića laguna knjige Mir je sve što nam treba – predstavljena knjiga „Povratak u mir“ Siniše Ubovića
20.09.2024.
Nije postojao bolji način da Siniša Ubović dođe na promociju svoje knjige „Povratak u mir“, na koju je zbog velike gužve u gradu (čitaj igrala je Crvena zvezda) kasnio 15 minuta, nego da na delu prove...
više
ante tomić volim da kod čitalaca stvorim ugodno osećanje laguna knjige Ante Tomić: Volim da kod čitalaca stvorim ugodno osećanje
20.09.2024.
Govori se često da nas izbeglice ugrožavaju, da će uništiti naš način života i kulturu. Meni je bilo bitno da napišem da smo se mi na Mediteranu uvek mešali, da je ovo naš zajednički zavičaj, i hrišća...
više
predstavljanje knjige put carstva vranama na radost 24 septembra laguna knjige Predstavljanje knjige „Put carstva: Vranama na radost“ 24. septembra
20.09.2024.
U utorak 24. septembra od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC biće predstavljena knjiga Mladena Nestorovića „Put carstva: Vranama na radost“.   O knjizi će, pored autora, govo...
više
prikaz romana zmajeva žena ane atanasković  laguna knjige Prikaz romana „Zmajeva žena“ Ane Atanasković:
20.09.2024.
Često se setim da je moja nastavnica srpskog jezika, koja mi je i dan-danas uzor, rekla da profesori književnosti ne moraju da znaju sadržaj svih književnih dela koja su pročitali nego treba da budu o...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.