O životu Barbare Kingslover

Barbara Kingsolver, autorka bestselera „Biblija otrovne masline“, upravo je dobila Pulicerovu nagradu za književnost za svoj novi roman pod naslovom „Demon Koperhed“. Nagrađeno delo u srpskom prevodu objaviće početkom jula Laguna, koja je već objavila „Bibliju otrovne masline“, kao i druge romane ove književnice – „Bujno leto“, „Lakuna“ i „Bez zaklona“.

Pročitajte više o životu Barbare Kingsolver, o njenim putovanjima i knjigama, šta je studirala, kad je počela da piše, zašto sebe smatra „ambasadorkom između očajnih svetova“ i zašto voli život na farmi u podnožju planine…

Pulicerova nagrada za roman o riđokosom dečaku

Roman koji je osvojio ovogodišnju Pulicerovu nagradu za književnost govori o izazovima odrastanja jednog riđokosog dečaka, o njegovoj borbi za život u siromašnoj i surovoj sredini, u provinciji Apalači, u kojoj on ipak nalazi lepotu i, uprkos svemu, ne želi da je napusti.

Iako u svojoj autobiografiji Barbara Kingsolver piše da svoje knjige nikada nije pisala na osnovu sopstvenog iskustva, ovaj detalj – ljubav prema životu daleko od urbanih centara – književnica deli sa svojim riđokosim junakom.

Ne želi da napusti Apalači, a za Gardijan izjavljuje: „Nikada nisam želela da budem slavna, i ni sad ne želim… Univerzum me je nagradio onim čega sam se najviše plašila.“

Obrazovanje od klasičnog klavira do biologije

Svoju ljubav prema prirodi Barbara Kingsolver ispoljava i kroz aktivizam na njenom očuvanju. U tom cilju, zajedno sa mužem i starijom ćerkom napravila je eksperiment – sami su uzgajali hranu na svojoj zemlji ili kupovali proizvode samo iz najbližeg susedstva.

Jedino su koristili kafu i maslinovo ulje, uzgajane na većim udaljenostima od njihovog doma. Ta iskustva Barbara je opisala u publicističkoj knjizi „Životinja, povrćka, čudo“ (Animal, Vegetable, Miracle).

Barbara Kingsolver nije samo ljubitelj prirode već je i diplomirani biolog. Zapravo, pre biologije dve godine je studirala klasični klavir, koji je svirala od detinjstva. U svojoj autobiografiji piše da je od klavira odustala jer se za „klasične pijaniste otvori svega šest radnih mesta godišnje, a ostali sviraju u lobijima hotela“. Oduvek je znala da mora da nađe posao od koga će živeti. Nije joj ni padalo na pamet da bi to moglo biti pisanje.

Detinjstvo, putovanja i borba protiv nepravde

Rođena je 5. aprila 1956. u Merilendu, a odrasla u ruralnom Kentakiju. Otac joj je bio lekar, pa je nekoliko godina radio u Kinšasi u Kongu, gde je poveo i celu porodicu. Iako je tada bila devojčica, Barbara je utiske koje je ponela iz Afrike unela u roman „Biblija otrovne masline“.

U autobiografiji piše da je za nju život u Africi bio fantastična avantura jer se igrala sa kongoanskom decom iako nisu mogli da razgovaraju, ali takođe piše: „To je zahtevalo ogromnu hrabrost od mojih roditelja koji su se borili s problemima kakvi su male boginje ili lepra…“

Osim što je oduvek mnogo čitala, „od stripova do Enciklopedije Britanika“ kako piše u autobiografiji, Barbara nije imala književne ambicije. Uvek ju je pogađala nepravda, a tokom studija učestvovala je u protestima protiv rata u Vijetnamu.

Posle diplomiranja provela je godinu dana u Francuskoj i Engleskoj, izdržavajući se kao pomoćna radnica na arheološkim iskopavanjima. Vratila se u Ameriku i odselila u Tuson u Arizoni gde je živela gotovo dve naredne decenije. Prvo je malo radila kao laboratorijski tehničar, a onda je upisala postdiplomske studije. Pisala je za novine i časopise o onome što je diplomirala, evolutivnoj biologiji i ekologiji.

O svojim književnim pokušajima nije nikome mnogo govorila. Bojala se da bi je kolege smatrale neozbiljnom. Sve dok jedna njena priča nije dobila nagradu na nekom lokalnom konkursu.

Prvi roman napisan u prvoj trudnoći

U to vreme se udala i radeći kao novinar pratila štrajk rudara. Od intervjua koje je uradila sa ženama rudarima u štrajku napravila je knjigu. Našla je agentkinju, ali agentkinja nalazila izdavača za knjigu o ženama štrajkačima. Barbara joj tada nije pominjala da piše i svoj prvi roman, koji je završavala tokom prve trudnoće, noću, boreći se sa nesanicom.

Pisala je u ostavi da svetlo ne bi ometalo san njenog muža u njihovoj jednosobnoj kući. Nešto od bračnih situacija iz tog perioda našlo je odjek u njenoj zbirci priča Homeland and Other Stories. Spremajući kuću pred porođaj, razmišljala je šta da radi sa gomilom otkucanih strana, da ih baci ili ih pošalje agentu. Tako je izašao njen prvi roman The Bean Trees.

Kad je ćerka imala četiri godine, porodica se preselila na Kanarska ostrva. Barbara je planirala da obavi istraživanja za roman o Africi koji je želela da napiše. Ovoga puta živeli su u kući u kojoj je njen radni sto stajao u velikoj dnevnoj sobi ispod prozora sa pogledom na more.

Bolest, razvod i dolazak na bestseler listu

U Ameriku su se vratili 1992, a već sledeće godine njen život je dobio dramatičan obrt. „Nas troje borili smo se sa ozbiljnom bolešću i sa razvodom, a moja šesta knjiga Pigs in Heaven postala je moja prva koja se popela na bestseler listu Njujork tajmsa.“ Ta 1993. za Barbaru je bila „jedna od onih godina u kojoj se dobro i loše ne kombinuju tako da daju prosek“, kako je napisala. „Tokom sledećih deset godina naučila sam da prevazilazim teške udarce i, takođe, prihvatam zadovoljstva života književnice, koja nisam ranije planirala.“

Dobila je zvanje počasnog doktora književnosti na univerzitetu na kome je i diplomirala i držala predavanja iz književnosti. Na koledžu u Virdžiniji upoznala je biologa i ljubitelja ptica Stivena Hopa i udala se za njega, a dve godine kasnije, 1996, rodila je još jednu ćerku.

S porodicom je leta provodila na porodičnoj farmi u Virdžiniji, a školsku godinu u Tusonu u Arizoni. Bio je to privatno buran i književno plodan period. „Biblija otrovne masline“, objavljena 1998, bila je njena četvrta knjiga za osam godina.

Barbara Kingsolver – knjige i život na farmi

Osim slave, ovaj svetski bestseler doneo joj je i novac, pa je odlučila da deo izdvoji za osnivanje književne nagrade Bellwether Prize za prvi roman, koja se dodeljuje na dve godine.

Godine 2004, ne bez žaljenja, s porodicom je napustila Arizonu posle 25 godina i doselila se u Virdžiniju. Tu su obnovili sto godina staru kuću na farmi, zapatili jato kokošaka i stado ovaca, obnovili njive i voćnjake.

U sličnom ambijentu, u ruralnoj Virdžiniji odigrava se radnja njenog petog romana „Bujno leto“, u kome se bavi i prirodom, ali i ljubavima i gubicima. Sledeći roman „Lakuna“ dobio je nagradu Orindž, dok se priča romana Hight Behavior plete oko jata monarh leptira koji su zalutali usled klimatskih promena. I roman „Bez zaklona“ smešten je u američku provinciju i bavi se sudbinama dve porodice koje su živele u istoj kući u različitim periodima.

Spaja tradiciju i progresivne društvene odnose

Najnoviji roman Barbare Kingsolver, ovaj za koji je dobila Pulicerovu nagradu, bavi se siromaštvom i socijalnim problemima u američkom društvu, o čemu se nerado govori i piše.

Ali Barbara Kingsolver ostala je verna svom osećaju za socijalnu pravdu. Kritičari kažu da je taj roman, u stvari, omaž Dikensovom romanu „Dejvid Koperfild“, jer žigoše društvene nepravde, ali takođe zadržava optimizam da se problemi mogu rešiti.

Barbra Kingsolver objavila je i više knjiga poezije, eseja i publicističkih knjiga. Još u detinjstvu se uverila da je olovka moćno oružje. U jednom školskom zadatku, kad je imala osam godina, opisala je kako je otpao malter sa plafona učionice i povredio učiteljicu, a taj rad je objavljen u lokalnim novinama. Posle toga odobrena su sredstva za renoviranje škole.

Danas Barbara Kingsolver spaja suprotnosti i kaže: „Radim i rukama i glavom, posvećena nauci, veri, porodici, tradiciji i progresivnim društvenim promenama, pokušavam da budem koristan ambasador između očajnih svetova. Nadam se da ću provesti ostatak života u ovoj staroj kući na farmi u podnožju planine.“

Autor: Mirjana Mitrović
Izvor: tosamja.media