„O miševima i ljudima“ – kako je kritika reagovala na ovaj roman

Objavljen 1937, roman „O miševima i ljudima“, ostaje zapamćen kao jedan od Stajnbekovih najznačajnijih i najuticajnijih romana. Priča koja prati period od nekoliko dana u životima dvojice nadničara, Džordža Miltona i Lenija Smola, čini da roman „O miševima i ljudima“ predstavlja poražavajuće svedočanstvo o posledicama Velike krize na živote i materijalnu situaciju velikog broja Amerikanaca. Ovaj roman, kao i Stajnbekovo drugo delo koje je napisano u doba Velike krize „Plodovi gneva“ (1939), govori o nedostižnosti američkog sna i lažnim obećanjima  materijalnog bogatstva kojima se mahalo pred očima pripadnika niže i srednje klase. Naslov za svoj roman Stajnbek je preuzeo iz pesme Roberta Bernsa „To a Mouse“ („Jednom mišu“): "The best laid schemes o' mice and men/ Gang aft a-gley/ An' leave us naught but grief an' pain/ For promised joy" – Berns („I najbolji planovi miševa i ljudi, padaju u vodu, ostavljajući za sobom samo patnju i bol, zbog izneverenih nada...“). Kritičar Majkl Mejer, u članku za časopis Literary Encyclopedia, kaže da je za Stajnbeka „naročito važna paralela nagoveštena u pesmi koja naglašava apsurdnost situacije u kojoj plug slučajno uništava dom malog miša“. Mejer dalje objašnjava da je Stajnbek osećao da postoji očigledna sličnost između „sudbina miševa i ljudi... da su ljudski napori i snovi da se dosegne ono nedostižno, jednako besmisleni kao i pokušaji jednog glodara da zaštiti svoj dom od moćnog sečiva pluga“. Centralna tema Stajnbekovog romana postaje nemogućnost dostizanja američkog sna usled nepremostivih i nepredvidivih teškoća, kao što su prirodne katastrofe i ekonomske krize. 

Kako ističe Megan Čode u knjizi „20th Century American Best Sellers“ („Američki  bestseleri 20. veka“) roman „O miševima i ljudima“ je od kritike tog vremena „uglavnom dobio pozitivne ocene, kao još jedan u nizu odličnih Stajnbekovih romana“. Osim toga, ovo delo je bilo očekivano sa velikim nestrpljenjem, sa „117.000 primeraka prodatih pre zvaničnog datuma objavljivanja, 25. februara 1937“. Takođe, izabran je i za knjigu meseca. Prema podacima biografa Džefrija Nelsona roman je „gotovo momentalno dospeo na listu najprodavanijih knjiga. I Holivud i Brodvej su odmah počeli sa ispitivanjem dramaturškog potencijala romana“. Holivudski sudiji su vršili pritisak na Stajnbeka da što pre napiše scenario i prva faza produkcije počela je odmah po objavljivanju knjige. Prema recenziji iz 1937 objavljenoj u časopisu „New Republic“, roman „O miševima i ljudima“ – „poseduje osobinu zajedničku svim najboljim književnim delima, nagoveštaj radnje koji ima mnogo dublje značenje od same radnje“. Dalje, u tekstu časopisa „New Republic“ stoji: „Knjiga je dobro osmišljena, sažeta i efektna, odvija se brzo i direktno, a napisana je veličanstveno kao i prethodna četiri Stajnbekova romana o Kaliforniji“. Mnogi kritičari su pohvalili Stajnbekovu hrabrost da iznese tako značajne i pronicljive stavove o čoveku i njegovoj neprekidnoj borbi da se izdigne iznad sopstvenih nedostataka, u tako kratkom tekstu. Džejms Braun je u članku za Saturday Review of Literature iz 1937 napisao „priča je jednostavna, ali genijalna upravo zbog svog minimalizma i nedorečenosti, zbog realizma koji je iskorišćen da ilustruje same likove i situacije, a ne ponašanje“.  Tom Kameron je u članku za Los Angeles Times 1939, o romanu „O miševima i ljudima“ napisao da je reč o savršenom primeru „živopisno predstavljene stvarnosti protkane intelektualnim stavovima“ karakterističnim za Stajnbekova najbolja dela, što se promenilo kada se Stajnbek 1939. preselio u Njujork.

Iako su reakcije na roman „O miševima i ljudima“ uglavnom bile pozitivne, jedan od Stajnbekovih neumoljivih kritičara Edmund Vilson, kritikovao je roman zbog „autorove preokupiranosti biologijom“, koja je „za rezultat imala to da je 'predstavio život ljudi na način na koji bi predstavio život životinja“. Za njega je roman „O miševima i ljudima“ predstavljao samo Darvinovu teoriju o preživljavanju najsposobnijih jedinki primenjenu na ljudsko društvo. Leni mora da umre jer on predstavlja slabu kariku društva, nesposobnu za opstanak. Jedna od prvih kritika u časopisu The Book Review Digest izražava veoma sličan stav optužujući Stajnbeka da je stvorio likove nesposobne za racionalno mišljenje: „čini se da svako od njih sledi nekakav instinkt, poput bika koji sledi lanac kojim mu je probušen nos, ili krabe koja se prikrada svom plenu“. Neki kritičari su bili razočarani jer Stajnbek svojoj publici nije priuštio tipičan srećan kraj, uobičajen za autsajdere u književnosti kakvi su Džordž i Leni. Umesto toga, Stajnbek je izabrao da prikaže realnost života i nepredvidivost ljudskih sudbina Lenijevom smrću i Džordžovim gubitkom.

Iako je tokom poslednjih sedamdeset godina bilo negativnih kritika na račun ovog romana, koji je bivao i cenzurisan i zabranjivan zbog toga što sadrži neke uvredljive komentare, „i dalje se smatra izuzetno uticajnim na međunarodnoj sceni“, a posebno je popularan u Japanu i Velikoj Britaniji. Preveden je na veliki broj jezika i još uvek je neverovatno popularan u Sjedinjenim Državama. Poput mnogih drugih Stajnbekovih dela, roman „O miševima i ljudima“ predstavlja primer autorove sposobnosti da verno dočara važan trenutak u američkoj istoriji, istovremeno promovišući vrednosti koje prevazilaze određeno vreme i kulturu. I ne samo to, likovi iz romana „O miševima i ljudima“ prenose čitaocima tešku istinu o usamljenosti i nedostižnom snu – a to je nešto sa čim se većina ljudi, bez obzira na nacionalnu pripadnost i društveni položaj, može poistovetiti.

Izvor: sits.sjsu.edu
Prevod: Maja Horvat