Nova istraživanja o radu mozga prilikom sticanja veštine čitanja

Nova istraživanja sugerišu da kada učimo da čitamo, mi ne olakšavamo samo sebi život, već doslovno menjamo način na koji mozak radi jer time poboljšavamo povezanost između moždanih regija.

„Pokušavamo da shvatimo osnovni princip rada mozga‟, kaže Fajl Hutig, istraživač iz odseka psihologije jezika na Maks Plankovom Institutu za psiholingvistiku. „Dobar način za razumevanje rada mozga je posmatranje kulturoloških izuma, u koje spada čitanje koje je prilično mlado u istoriji čovečanstva.‟



Čitanje je naročito zanimljivo zato što je složeno. Ono zahteva prepoznavanje šablona i dekodiranje simbola radi stvaranja značenja. Uzmite, na primer, reč „plavo‟. Da biste je pročitali, morate u milisekundi da prepoznate svako slovo, šta ona znače kada su na ovaj način poređana, i da tu kodiranu poruku povežete sa bojom koja postoji u stvarnom svetu.

Da bi razumeli kako čitanje utiče na mozak, Hutig i tim istraživača sa Instituta posmatrali su odrasle nepismene Indijce u tridesetim godinama koji govore hindi jezik, i podelili su ih u dve grupe na osnovu pola, visini prihoda, da li su desnoruki ili levoruki, na osnovu broja pismenih članova porodice i inteligencije. Ispitivanje je vršeno na odraslim ljudima, a ne na deci, jer je dečji mozak izuzetno prilagodljiv. Zato deca uče strane jezike mnogo lakše od odraslih; ona konstantno uče nove stvari, što otežava određivanje koja se promena u mozgu odnosi na novostečenu veštinu.

Članovima obe grupe su skenirali mozak magnetnom rezonancom kako bi razumeli osnovne principe rada njihovih mozgova. Nakon toga, jedna grupa je šest meseci učila devanagari pismo koje se koristi u nekoliko jezika, uključujući i hindi. Druga grupa nije imala ovakav tretman. Nakon šest meseci istraživači su ponovo skenirali svoje ispitanike.

Prateći dotok krvi u različite delove mozga, istraživači su otkrili da je grupa koja se opismenila imala značajne promene na mozgu. Delovi cerebralnog korteksa, spoljašnji sloj cerebruma koji ima udela u pamćenju, pažnji i mišljenju i govoru (jeziku) su se promenili. Ali to nije bilo iznenađenje. Prethodna istraživanja su pokazala da se delovi korteksa menjaju kada naučimo da čitamo.

Ono što je zapravo bilo iznenađujuće bilo je povećanje funkcionalne povezanosti između dubljih moždanih regija, uključujući i potiljačni režanj (koji igra ulogu u obradi vizuelnih podataka).

„Dosad nije bilo pokazano da se čak i ove veoma duboke, evolutivno stare strukture u mozgu fundamentalno menjaju, da se prilagođavaju novoj veštini i da efektivno počinju da komuniciraju s delovima korteksa kao što je vizuelni režanj‟, kaže Hutig.

Hutigovo istraživanje takođe sugeriše da prethodna istraživanja vezana za disleksiju mogu biti pogrešna. Neke studije su kao uzrok poremećaja veštine čitanja navodile abnormalnosti u dubokim strukturama mozga. Ali u Hutigovom istraživanju, prvi krug skeniranja mozga pokazao je neke od ovih abnormalnosti, tj. nepismene odrasle osobe imale su mozak koji mnogo liči na mozak onih sa disleksijom, ali u grupi koja je naučila da čita sve su abnormalnosti nestale.

„Ono što naše istraživanje sugeriše jeste da ove promene u dubokoj strukturi mozga imaju mnogo više veze sa time kako učimo da čitamo‟, kaže Hutig. Disleksija nije uzrok razlika između ljudi koji znaju da čitaju i onih koji ne znaju dobro da čitaju.



Naravno, ovo istraživanje ima izvesna ograničenja. Na primer, teško je odrediti koliko je napredovao vizuelni sistem ispitanika, budući da je devangari pismo izuzetno vizuelno.

„Znamo da postoji osnovna mreža čitanja, bez obzira na to kakvo pismo uče (čak i Brajevu azbuku)‟, kaže Hutig, ,,ali postoje i drugi dodatni delovi u mozgu koji se menjaju u zavisnosti od toga kakvo pismo se uči. Na primer, ako učite kineski jezik, onda znate da će desni deo mozga biti aktivniji, verovatno zato što su ovi slovni karakteri mnogo kompleksniji.‟

Dok je nekoliko studija pokazalo da učenje drugog jezika može sprečiti nastanak demencije u kasnijem  životnom dobu,  manje je proučavano čitanje i pisanje potpuno drugačijeg pisma. Institut trenutno istražuje kako se mreža čitanja menja kada Holanđani uče arapski, kineski, ili muzičke note, ali to istraživanje i dalje traje.

Ali čak i za nas koji već znamo da čitamo, studija kaže da je mozak odraslih osoba i dalje prilagodljiv.

„Čak i kasnije u životu čovek može da uči kompleksne radnje poput čitanja, što i nije jednostavna veština za nekog ko nikad nije pokušao da čita”, kaže Hutig.
 
Izvor: popsci.com