Njujork tajms objavio spisak 100 najboljih knjiga u 21. veku

Izborom 503 romanopisca, pesnika, kritičara, pisaca publicistike i drugih ljubitelja knjiga (uz malu pomoć redakcije The New York Times Book Review) objavljena je lista 100 najboljih knjiga u 21. veku.

Redakcija The New York Times Book Review je odlučila da u susret obeležavanju prvih 25 godina 21. veka sprovede ambiciozan projekat – istraživanje naših čitalačkih života. Na stotine književnih poznavalaca popunilo je anketu svojim izborom 10 najboljih knjiga objavljenih od 1. januara 2000. godine do sada.

U istraživanju su, između ostalih, učestvovali: Stiven King, Boni Garmus, Klodija Rankin, Džejms Paterson, Sara Džesika Parker, Karl Uve Knausgor, Elin Hilderbrand, Tomas Četerton Vilijams, Roksen Gej, Marlon Džejms, Sara Maklin, Min Đin Li, Džonatan Litem i Džena Buš Heger.

Nadamo se da će vam ova lista pomoći da pronađete knjigu koju ste oduvek želeli da pročitate, ili da se podsetite omiljene knjige koju biste rado ponovo pročitali. Pre svega, nadamo se da ćete pronaći inspiraciju i interesovanje u ovim naslovima koji pokrivaju najraznolikije teme, junake, stavove, iskustva i maštovitost.

Pored knjiga koja su se našla u prevodu izdavačke kuće Laguna (koji su verovatno već deo vaše kućne biblioteke jer su u većini odavno rasprodati), na listi su se našle i knjige autora poput Filipa Rota, Sidarte Mukardžija, Svetlane Aleksandrovne Aleksijevič, Majkla Šejbona, Marlona Džejmsa, Džefrija Judžinidisa, Zejdi Smit i Hilari Mantel.

O identitetu pisca čija se knjiga našla na prvom mestu ovog spiska se i dalje polemiše, ali vama verovatno neće biti teško da pogodite da se radi o knjizi „Moja genijalna prijateljica“ Elene Ferante, koja se i dalje krije iza pseudonima. Proučite ostatak pozicija koje su zauzele knjige koje su se našle u Laguninom prevodu, inspirišite se i uronite u nove (ili dobro vam poznate) priče.

98. „Bel kanto“ – En Pačet

Prelepa američka operska diva nastupa na luksuznoj i privatnoj rođendanskoj proslavi japanskog industrijalaca, u njegovom domu u Južnoj Americi. Znate već kakve su to zabave. Međutim, kada mladi gerilci upadnu na proslavu i zadrže sve goste kao taoce, radnja izuzetno izvedenog romana Pačetove (koji je inspirasan stvarnim događajima) postaje napetiji od struna na klaviru koje pogađaju najviše tonove. Roman je na srpski preveden 2003. godine, i svi primerci su, nažalost, rasprodati.

ZAŠTO SE NASLOV NAŠAO NA LISTI:

„Moja supruga i ja često preporučujemo svojoj deci knjige koje pročitamo, i nakon što sam sa oduševljenjem pročitao „Bel kanto“ (zbog tona, mesta odvijanja radnje, savršeno isprepletanih ljubavnih spletki i saspensa), poklonio sam primerke i svojoj deci koja su takođe bila oduševljena. Sin nam je tad bio u srednjoj školi, i nakon što je pročitao roman, počeo je sam da ga preporučuje svojim vršnjacima. Tada smo ga prozvali ’Zaštitinik Bel kanta’.“
– Džes Volter, autor romana „Predivne ruševine“

90. „Simpatizer“ – Vijet Tan Nujen

Napisan kao ispovest bezimenog severnovijetnamskog špijuna tokom pada Sajgona, dok iskrsavaju nove prilike u Americi, Nujenov slojevit roman istovremeno i u potpunosti potpada pod više žanrova, poput site zveri: u pitanju je politički triler obavijen prošlošću junaka, suluda metafikcija i zift-crna komedija.

GLAS DAO: pisac Stiven King.

61. „Demon Koperhed“ – Barbara Kingsolver

„Presadivši“ viktorijanskog (i engleskog) „Dejvida Koperfilda“ u Apalačke (američke) planine modernog doba, Barbara Kingsolver nadograđuje dikensovsku čaroliju sopstvenim stilom. Ona nas podseća da književnost može biti ludo zabavna – smešna, prostačka, sentimentalna, napeta – a da se istovremeno osvrće na društvene probleme. Ali takođe da su nepravde o kojima je Dikens pisao itekako i dalje među nama – stari otrovi u novim bočicama.“

– E. O. Skot, kritičar za The New York Times Book Review

GLAS DALA: Meri Rouč, spisateljica

54. „Deseti decembar“ – Džordž Sonders

Uz svu jezičku domišljatost i inovacije, kao i anarhično likovanje, priče Džordža Sondersa prati jasno razumevanje forme i njenog zadatka. Uzmimo, na primer, radnju: u „Desetom decembru“, njegovoj četvrtoj i najboljoj zbirci, čitaoci će se susresti sa otmicom, silovanjem, samoubistvom izazvanim hemijskim sredstvima, potisnutim besom slabića (ili više njih), impulsom veterana pod posttraumatskim stresom da spali do temelja kuću svoje majke – sve Sondersove priče o moralu su toliko razigrane i luckaste da je (zamalo) lako zaboraviti koliko su zapravo mračne.

ZAŠTO SE NASLOV NAŠAO NA LISTI:

„Niko ne piše kao Džordž Sonders. Izgradio je zaista originalni stil, ton koji je i presmešan i dubokouman, nežan i monstruozan, onostran i intiman, kao i psihičko stanje Amerike. U svakoj ćete se ovoj priči osećati da ste u rukama majstora – jer zaista jeste.“
– Metju Dezmond, autor knjige Evicted: Poverty and Profit in the American City

51. „Život posle života“ – Kejt Atkinson

„Da li možemo uopšte shvatiti život? Da li postoje izbori koji bi, naposletku, doveli do pravde ili srećnog kraja ili nas poštedeli bola? Upravo se ovim pitanjima autorka bavi u svom istorijskom, spekulativnom romanu, romanu o putovanju kroz vreme, živom portretu života pre, tokom i nakon rata. U pitanju je miks žanrova koje autorka bešumno stapa. Prokleto volim ovu knjigu.“

– Viktor Laval, autor knjige Lone Women

OMILJENI PASUS:

„Lisičje ćoše – tako bi trebalo da nazovemo kuću. Niko drugi nema kuću s takvim imenom, a nije li svrha upravo u tome?“
„Stvarno?“, pitao je Hju sumnjičavo. „To je pomalo bleskasto, zar ne? Zvuči kao priča za decu. Kuća na Lisičjem ćošku.“
„Malo šašavosti ne škodi.“
„Mada ako ćemo da budemo precizni, može li kuća da bude ćoše?“, zanimalo je Hjua. „Nije li kuća na ćošku?“
Dakle, ovo je brak – pomislila je Silvija.

„Njeno izoštreno uho. Njen humor. Njena otvorenost. Njen neobičan dar. Neke od njenih knjiga su perfekcija. Ostale su skoro pa savršene.“
– Ejmi Blum, spisateljica

47. „Milosrđe“ – Toni Morison

Nema mnogo milosrđa u devetom romanu Toni Morison, čija je radnja smeštena u 17. vek na zabačeni, kolonijalni posed u vlasništvu jednog zemljoposednika i robovlasnika. (Čak je i pronalaženje supruge, koja stiže iz Engleske, striktno transakcija.) Bolest se širi i deca bespotrebno umiru; nejednakost je svuda. Pa ipak! Toni Morison svojim magičnim rečima majstorski pripoveda priču koja večno ostaje u pamćenju.

GLAS DALA: Onore Fenon Džefers, spisateljica

32. „Nit lepote“ – Alan Holingherst

O kako je lepo živeti kao gost u kući bogatog prijatelja! A tek saznati, kao što to Holingherstov junak iz srednje klase 80-ih godina u Londonu saznaje, da postoji ceo jedan omamljujući svet bogom danih privilegija i seksualnog buđenja koji čeka na nas. Međutim, kao što vreme dešavanja radnje implicira, oseća se da u pozadini preti SIDA, kao tmurni oblak koji se nadvija nad henridžejmsovskim sjajem i bleštavilom zabava i kokaina. Požuda, novac, književnost, moć: retko kada je jedan roman uspeo da ih prikaže tako divne, a tako razarajuće.

GLAS DAO: Kertis Sitenfeld, romanopisac

28. „Atlas oblaka“ – Dejvid Mičel

Mičelov skoro nepojmljivo ambiciozni roman zaista je kao neki oblak: kondenzacija ludačkih i vazdušastih ideja, stilova i dalekih svetova, čija je jedina spojna tačka reinkarnisana duša koja se nalazi u njegovom središtu. Šest narativa koji strukturom podsećaju na ruske matrjoške – sa radnjom koja se odigrava od Novog Zelanda tokom 1850-ih preko Belgije 30-ih godina prošlog veka, veselih sedamdesetih u Kaliforniji, do (verovatno) savremene Engleske, preko distopijske Koreje i Havaja – često ostavljaju dojam postmodernističke slagalice koja okretanjem i spajanjem delova, dok se svetovi kojima tumaramo okreću oko svoje ose, pršte rečenicama punim naboja u kojima se istovremeno kriju filozofske misli, sama suština i vatrena ljubav prema ljudskom rodu.

GLAS DALA: En Napolitano, književnica

27. „Amerikana“ – Čimamanda Ngozi Adiči

„Ovo je ljubavna priča – ali kakva! Priča, koja se prostire na tri kontinenta i kroz vreme, prati Nigerijku po imenu Ifemelu, koja otkriva šta znači biti crn nakon imigracije u Ameriku i koja pisanjem o tome na svom blogu stiče slavu. Njena petljanja sa raznim muškarcima predstavljaju grubu tapiseriju života pod vladavinom Baraka Obame, a i šire. Autorkino kontinuirano preispitivanje apsurdnih društvenih rituala – poput bolnog profesionalnog tretmana „neprihvatljive“ kose – zaista je revolucionarno.“

– Aleksandra Džejkobs, kritičarka

GLAS DALA: Džuno Dijaz, spisateljica

15. „Pačinko“ – Min Đin Li

„Istorija nas je izneverila, ali nije važno.“ Tako počinje ovaj roman, bogato ispripovedana i duboko dirljiva hronika jedne korejske porodice, priča koja nas vodi kroz četiri generacije koje je pogodio rat, kolonizacija i lične nedaće. Iz vreve uličnih pijaca, preko dvorana najboljih japanskih univerziteta, do salona za igranje pačinka kojim upravlja zločinačko podzemlje, kompleksni autorkini junaci, kao i svi mi, nemaju zagarantovan dobitak u životu, i uprkos tome i dalje se kockaju.

GLAS DALA: Roksana Gej, spisateljica i urednica

7. „Podzemna železnica“ – Kolson Vajthed

„Roman kroz neukrotivu junakinju Koru iz Džordžije razotkriva složene aspekte ropstva i neopipljive obrise slobode. Neprimetno kombinujući istoriju, horor i fantastiku sa filozofskim spekulacijama i kulturološkom kritikom, autor ispreda neverovatno pitak, terorom prožet narativ o devojci nesalomive volje koja prati misteriozan životni put svoje majke Mejbel, jedine osobe koja je ikada uspela da pobegne sa Rendalove plantaže. Jedva sam uspela da progutam ovu neverovatno tužnu i brutalnu prču. A nisam želela ni da je ispustim iz ruku. Iz romana kao krv navire istina, retko kada ispoljena u prikazima ropstva, bilo u fikciji ili publicistici. Vajthedovi prikazi motivacija, interakcija i ljudskog raspona emocija potpuno će vas oboriti s nogu u svoj svojoj složenosti. Brutalnost je prikazana do koske, kao i ranjivost dubine okeana, pa ipak hrabrost i nada isijavaju iz Korine nezaustavljive želje da pronađe slobodu. Navijala sam za nju, kao što nikada do tada nisam navijala ni za jednog književnog junaka, dok mi se srce slamalo u svakom trenutku narušavanja njenog duha. Kao što Kora nasleđuje majčinu baštu, koja je za nju simbol pobede, tako i čitalac putem Vajthedovog remek-dela preuzima hrabrost njegove nezaboravne junakinje.“

– Tija Majls, autorka knjige All That She Carried

OMILJENI PASUS:

Mejbel se spremila za svoju avanturu. Ponela je mačetu. Kremen i trud. Robinji iz kolibe ukrala je cipele, koje su bile u boljem stanju od njenih. Nedeljama je njena prazna bašta bila potvrda njenog čuda. Pre nego što je zdimila, povadila je sav jam iz leje, glomazan i nepreporučljiv teret za putovanje koje je iziskivalo brze noge. Grudve i rupe u zemlji bile su podsetnik svakome koji bi tuda prošao. A onda je zemlja jednog jutra zaravnjena. Kora je klekla i ponovo zasadila leju. Bilo je to njeno nasledstvo.

6. „2666“ – Roberto Bolanjo

Bolanjov grozničav i vrtoglav roman počinje Bodlerovim epigrafom: „Oaza užasa sred pustinje dosade.“ Priča se potom nastavlja na preko 1000 stranica, prizivajući čitav svet koji je podjednako pod uticajem dosade i najvećeg užasa. Posthumno objavljena knjiga je podeljena na pet letimično povezanih delova, u kojima pratimo junake koje iz najrazličitijih razloga privlači fiktivni meksički grad Santa Teresa: grupu akademika koji su opsednuti čudnovatim romanopiscem, ostarelim profesorom filozofije, policajcem koji pati zbog neuzvraćene ljubavi i američkog reportera koji istražuje slučaj serijskh ubistava žena, koji prilično podseća na femicid koji se zaista odigrao u Sujidad Huarezu u Meksiku. Bolanjov roman je dubok, misteriozan i vrtoglavo uzbudljiv. Dok ga čitate, osećate se kao da posmatrate tornado koji vas usisava u svoj vrtlog, sve dok konačno ne posumnjate da biste i sami mogli biti tornado.

GLAS DAO: Pol Tramble, romanopisac

5. „Korekcije“ – Džonatan Frenzen

Satiričnim osvrtom na krhkost i nedoslednost ljudskog karaktera Frenzenov komičan roman o raspadu porodice i danas je zabavan koliko je bio i kada je prvi put objavljen krajem prošlog milenijuma. Priča o majci, koja je odlučila da svoje troje odrasle dece namami kući za verovatno poslednji Božić koji će provesti sa ocem, dotiče se raznoraznih tema, od neumerenosti u poslovnom okruženju preko savremene opsesije hranom do razuzdane ekonomije u postkomunističkoj Istočnoj Evropi – teme koje, uvek i sve, prožima nit porodice. Spretnim pomeranjem fokusa sa jednog junaka na drugog, čitalac biva zarobljen u saosećajnosti koju će prema svakom od njih osetiti. Romanom koji raskrinkava svako ljudsko osećanje i nedostatke Frenzen svetskoj književnosti u amanet ostavlja iskreno razumevanje svojih nesavršenih junaka.

Izvor: Njujork tajms
Prevod: Laguna

Podelite na društvenim mrežama: