Od svih sjajnih stvari i iskustava koja su se dogodila zahvaljujući ovom blogu, najviše volim mogućnost da se povežem sa autorima i koji stvaraju krimiće koje volim i zbog kojih blog „Crime by the book“ postoji. Razgovar sa
Sarom Bledel, danskom kraljicom krimića, izuzetno talentovanom autorkom koja je odgovorila na mnoga pitanja koja nas sve zanimaju.
Lik Luiz Rik nije zanimljiv samo zbog potrage za nestalim osobama i istražiteljskog rada koji obavlja već i zbog otkrivanja njene lične priče koja je multidimenzionalna. Šta vas je inspirisalo da stvorite ovakav lik?
Inspiracija je potekla od moje prijatljice, ali sam i tada već znala da želim da stvorim lika koji će biti otelotvorenje moje radoznalosti. Mislim da Luiz Rik, uz podršku Kamile Lind, uspeva u tom cilju i iskreno mislim da je Luiz našla mene, a ne ja nju. Odjednom se stvorila. Videla sam je jasno, znala sam gde radi i želela sam da je upoznam.
U romanima na sjajan način stvarate istinski uvrnute i mračne likove, „negativce“, čiji zločini drže čitaoca napetim i u neizvesnosti. Kako stvarate i razvijate ovakve likove?
Iskreno verujem da svako od nas može da postane negativac ako ga tama obuzme. U romanima uvek pokušavam da prikažem ljudsku stranu počinioca. Nisu oni istinski zli, uvek postoji neka vrsta objašnjenja koja, nadam se, kod čitaoca budi sposobnost da razume okolnosti i ljudskost tog lika.
Detektivski posao je verodostojno prikazan, kako se pripremate?
Mnogo vremena sam provela u razgovorima sa patolozima, a neki od njih su danas moji prijatelji i savetnici. Misija mi je da unesem autentičnost i da sve teče što realnije i potpuno organski. O svakom zapletu prvo porazgovaram sa patologom i posećujem ih u sali kada nemaju posla, diskutujemo o svim forenzičkim elementima koji su mi potrebni za knjigu. Prolazimo kroz detalje, opisuju mi izveštaje sa autopsije. Isto je i sa policijom u Kopenhagenu – imam izuzetnu sreću da je nekoliko ljudi tamo voljno da mi pomogne. Postoji mnoštvo detalja koje ne bih znala da nemam uvid u policijski posao. Mnogo vremena provodim istražujući. Najbolji kompliment mi je dao jedan detektiv: „Ponekad pomislim da zapravo radiš ovde.“ Bila sam jako srećna zbog toga!
Zanima nas i vaš proces pisanja: da li prvo osmislite kostur priče pa je dalje razvijate?
O, da, uvek to uradim. Imam kartice – nazivam ih „karte zapleta“ – u različitim bojama. Svaka priča unutar romana dobija svoju boju. Ranije sam imala „zid ubistava“ u radnoj sobi, ali sada sam se navikla na ovaj sistem koji mi baš odgovara. Svaka knjiga ima 3-4 boje i kartice su naslagane na gomilu centimetara. Naravno, uvek nešto može da se desi u trenutku i do sada nikada nisam napisala knjigu a da nisam ozbiljno skrenula sa puta koji je na karticama. Ali mi one ipak daju osećaj kontrole.
U skandinavskim krimićima ima mnogo žena – kako autorki tako i jakih ženskih likova oko kojih se priča vrti. A vi i Luiz ste pravi primer toga! Kako je to biti žena u svetu krimića? Jeste li se susreli sa nekim posebnim izazovom zbog toga?
Ne, nisam. Naravno da sam svesna postojeće diskriminacije, ali je nikada nisam osetila – bilo od kolega, čitalaca ili medija. Imam tu sreću da su mnogi čitaoci mojih romana muškarci. Izgleda da im se dopada moja snažna i sposobna junakinja.
Šta je po vama izuzetan kriminalistički roman?
Uvek me najviše zanima ljudski ugao priče. Odličan krimić može da napiše samo pripovedač koji iskreno želi nešto da kaže. I naravno, obožavam zaplete koji vas oduvaju, kao i neverovatan osećaj kada možete da osetite sve izbliza.
Koga biste posebno izdvojili među autorima ovog žanra?
Ima toliko sjajnih pisaca misterija koje volim da čitam. Majkl Koneli i
Karin Sloter su moji omiljeni! I volim
Jua Nesbea. Tu je još mnogo skandinavskih autora koji su sjajni.
Šta trenutno čitate?
Pomalo me je sramota, ali razumećete jer je ovo blog o krimićima, zar ne? Zapravo čitam veoma obimnu knjigu o poslovanju pogrebnih preduzeća.
Izvor: crimebythebook.com
Prevod: Dragan Matković