Natali Hejns: Nepročitanim knjigama se treba radovati

Natali Hejns iza sebe ima sedam knjiga, uključujući i roman „Hiljadu brodova“, bestseler koji je 2020. godine bio u najužem izboru za Women's Prize for Fiction. Za Bi-Bi-Si je napisala i snimila radio-emisije pod nazivom Natalie Haynes Stands Up for the Classics. Pisala je za Tajms, Independant, Gardijan i Obzerver. Živi u Londonu, a danas razgovoramo o njenom najnovijem romanu „Meduzin pogled“.

Šta Vas je inspirisalo da napišete „Meduzin pogled“?

O Meduzi sam napisala poglavlje u svom poslednjem publicističkom delu „Pandorina kutija“. Obično bi to bilo dovoljno – osećala bih se zadovoljno što sam jedan lik podrobno obradila u eseju od 9000 reči, ispitujući mit, antičke izvore, a zatim i one koji su nastupili kasnije, sve do onih modernog doba. Međutim, i dalje sam bila ljuta zbog svega što ju je snašlo, čak i nakon što sam završila sa pisanjem o njoj. Nisam mogla da pređem preko toga koliko joj je nepravde naneto u svakoj etapi. Verujem da dugujete svom junaku da o njemu napišete roman kada se ljuti i nakon ispisanih 9000 reči. Stoga je moj odgovor na vaše pitanje – pravdoljubiv gnev.

Svi likovi ovog romana su zasnovani na junacima grčke mitologije. Da li ste bili zastrašeni ili ste se kolebali da napišete nešto novo, da ponovo izmaštate junake koji su toliko poznati, pogotovo kada se radi o onima iz grčkih mitova?

Nisam. Nema mnogo antičkih spisa o priči o Meduzi i likova koji nadopunjuju njen narativ. Pokoji redak u stihovima starogrčkog pesnika Hesoida, malo više kod Pindara. Ovoga puta sam više koristila ilustracije na vazama i skulpture kao izvor u odnosu na zapise. Toliko dugo živim sa svim ovim junacima (počela sam da učim latinski jezik sa 12, a starogrčki sa 14 godina – pravcati sam štreber) da ih poznajem kao svoje najbliže prijatelje. Osim toga, moj roman „Hiljadu brodova“ govori o junacima Trojanskog rata, što je podrazumevalo proučavanje dela Homera, Eshila, Euripida itd. To sam preživela, stoga nisam sebi dozvolila da me zastraše glineni ćupovi (iako moram da priznam da su me neke od oslikanih scena zaista ostavljale bez daha).

Kako se roman razvijao i menjao dok ste ga pisali i dorađivali? Da li ste se nekih junaka ili scena ratosiljali tokom procesa a da ste poželeli da se ipak nađu u finalnoj verziji?

Veći deo sam pisala u Londonu, u kom živim, tokom pandemije. Nisam primetila sve dok nisam završila sa pisanjem da sam suštinski za sebe stvarala prijatelje i članove porodice koji su mi pravili društvo. Pretpostavljam da se to bio prilično dug period da se bude sam. A tekst dorađujem do iznemoglosti – ne pišem ništa danas dok ne prepravim ono što je juče napisano. I kad završim jednu celinu (ovaj roman ima pet činova), počinjem isti proces ispočetka. Ništa dugo ne opstaje ukoliko ne doprinosi delu u celosti. Pred kraj ima scena za koju sam verovala da će biti duža i detaljnija, ali kada je ona došla na red, ispostavilo se da nije toliko važna za narativ koliko sam u početku pretpostavljala. Stoga je skraćena i podozrivo napisana. Pošto se odigrava baš na kraju, žao mi je ali ne mogu da vam kažem o kojoj se radi da ne bih odala nešto što će vam pokvariti užitak.

Koliko ste poznavali starogrčke bogove, boginje i polubožanstva pre nego šte ste napisali ovaj roman? Da li ste morali da ih proučavate? Koliko vremena Vam je bilo potrebno da ih istražite za potrebe pisanja?

Ha! Bio mi je potreban ceo životni vek za to, kao i za svaku knjigu koju napišem. Bila sam prilično dobro upoznata sa bogovima i boginjama, herojima i čudovištima grčkih mitova pre nego što sam počela sa pisanjem: većina mojih knjiga se bavi ovom temom na ovaj ili onaj način, a imam i diplomu klasičnih nauka, tako da sam na svom terenu. Istraživanja su se više ticala fizičkog aspekta našeg sveta u odnosu na mitski – naročito istraživanja Libije i bronzanog doba – jer sam želela da gorgonin dom deluje verodostojno dok o njemu čitate, a o Libiji, pre najezde Rimljana, nisam mnogo znala. Za to je bilo potrebno da se posvetim knjigama. Sa Atinom sam već bila dovoljno dobro upoznata, a Olimp sam stvorila uz osvrt na sve verzije koje su mojoj prethodile. Bilo je zabavno pronaći mesto na kom će se odigrati okršaj giganata (gigantomahija) – nikada nisam bila na Flegri (koja se u nekim antičkim izvorima navodi kao mesto okršaja), a u tom periodu nisam mogla da putujem. Stoga sam mesto morala da dočaram ilustracijama iz knjiga i slikama sa interneta. Srećom, imam bogatu biblioteku za reference...



Šta ste zanimljivo ili iznenađujuće otkrili tokom istraživanja?

Da je Sahara bila bogatija zelenilom tokom bronzanog doba. Nisam to otkriće iskoristila, ali mi se svidelo što sam saznala.

Da li je Meduza Vaš omiljeni lik iz grčke mitologije? Šta Vas kod nje privlači? Možda je to neki drugi lik?

Omiljeni lik je onaj o kom trenutno pišem – okoreli sam monogamista i u životu i dok radim. A ne mogu da vam odgovorim da ne upropastim iznenađenje. A Meduza jeste i uvek će biti među favoritima, bez obzira na to o kojoj mitologiji se radi: uživala sam u godini koju sam provela u njenom društvu i društvu njenih sestara. A uživala sam i u šest meseci koje sam provela uz gorgone promovišući ovaj roman po Evropi. Ali kad bih bila potpuno iskrena, morala bih da priznam da mi je njena sestra Eurijala miljenica.

Koji su Vam omiljene, a koje omražene filmske ili televizijske interpretacije grčkih mitova?

Svih grčkih mitova? Bez sumnje mi je Diznijev „Herkules“ omiljeni. Pruža neverovatno zadovoljstvo, sjajan crtani. A što se tiče Meduze, naravno Meduza u „LEGO filmu“.

Retko pamtim ono što mi se ne dopada – godinama sam pisala filmske kritike i jedino sam tako prebrodila ono što mi se ne sviđa.

Da li imate predstavu ili teoriju zašto i kako su grčki mitovi, koji su stari hiljade godina, i dalje kulturološki značajni?

Ovo je opasno pitanje za ženu koja bi rado zaustavljala neznance na ulici da proćaska o starogrčkim mitovima. Verujem da je to zato što su Grci stvorili mitove po ugledu na sebe – čovek je merilo svih stvari, kako je Protagora nekad napisao. U njima vidimo svoj odraz, i to sa jasnošću koja zabavlja i razoružava. Mitovi su ogledala – odražavaju vremena u kojima ih čitamo podjednako kao vremena u kojima su nastali.

Koja knjiga Vam se trenutno nalazi na nahtkasni?

All the Beauty in the World (Sva lepota sveta) Patrika Bringlija koja govori o deceniji koju je proveo radeći kao obezbeđenje muzeja „Metropoliten“ u Njujorku. Sjajna je – ne mogu dovoljno da je nahvalim.

Navedite pet najomiljenijih pisaca ili onih koji su na Vas najviše uticali.

To nikako ne mogu. Zaljubljujem se u novu knjigu jednom nedeljno. Ove godine sam mnogo volela grčkog pisca i geografa Pausaniju, a njegova dela su mi godinama stajala na policama. Ali evo modernijih (prema mojim kriterijumima) uticaja – Borhes. Prosto ga obožavam. A zaista moderan uticaj? Margaret Atvud i Ali Smit. Pročitala bih bukvalno šta god da napišu.

Koja Vam je bila omiljena knjiga kad ste bili mali?

„Dolazak tame“ autorke Suzan Kuper. I dalje ga smatram remek-delom, tako da je očito da sam oduvek imala istančan ukus.

Da li ste čitali knjigu koju ste morali da skrivate od roditelja?

Ha-ha-ha! Ne! Oba moja roditelja su takođe okoreli knjigoljupci – mama je predavala engleski jezik, a tata istoriju. Dobili su ćerku baš kakvu zaslužuju, tako da sumnjam da bi ih išta šokiralo.

Da li postoji knjiga za koju lažete da ste je pročitali?

To se dešava samo kad ne želim da povredim osećanja autora... A iz istog razloga sam lagala i da je nisam pročitala. Uglavnom ne lažem jer sam pročitala tone i tone knjiga, ali se ni ne osećam loše zbog onih koje nisam. Nepročitanim knjigama se treba radovati. Ili ih izbegavati...

Da li se sećate knjige koju ste kupili zbog korica?

„Troje“ Džulijana Barnsa. Zaljubila sam se u naslovnu koricu (ukrala sam, tj. spasla plakat sa posla kad sam bila tinejdžer), a kad sam je kupila i pročitala, zaljubila sam se i u knjigu. I dan-danas je taj poster okačen na mom zidu, a Džulijan mi je oprostio krađu promotivnog materijala kada sam bila mlađani delinkvent.

Da li postoji knjiga koja Vam je promenila život?

Prvi udžbenik iz grškog jezika – Thrasymachus.

Koja knjiga je Vaša „biblija“ i koju smatrate da svako mora da je pročita?

Svi moraju da pročitaju Ovidijeve „Metamorfoze“. Zaista su nestvarne. Ali ja sam spremna da vam čitam i preričam delove, tako da ne brinite ukoliko nemate vremena da sami pročitate.

Da li postoji knjiga koju biste želeli da ponovo pročitate prvi put?

Imam jednu zbirku Borhesovih pripovedaka koju nikad nisam pročitala. Mislim da je imam već 25 godina. Ne mogu da podnesem pomisao da nemam nešto iz njegovog pera što ću moći da pročitam prvi put.

Kako izgleda Vaš savršen dan (gde biste otišli, sa kim biste se sastali)?

Pitajte me ponovo kad ispoštujem rok za knjigu koju trenutno pišem...

Na čemu trenutno radite?
Na nastavku „Pandorine kutije“. Izlazak se očekuje na jesen ove godine.

Izvor: lapl.org
Prevod: Aleksandra Branković