Momir Bulatović: Vlada nije spriječila pljačku svojih građana

Najnovija knjiga Momira Bulatovića pod nazivom „Nevidljivi lanci”, u čijem podnaslovu stoji još i „Moć nepostojećeg novca”, nedavno objavljena u izdanju Lagune, od samog pojavljivanja plijeni veliku pažnju javnosti. Naš sagovornik se u svom najnovijem delu usudio ne samo da shvati već i da pokuša da objasni svet visokih finansija, koji je tajan, ali upravlja sudbinama milijardi ljudi. Zato je ova knjiga dragocena svima koji se pitaju – Šta se to dešava, kuda ide ovaj svet – i kako da finansijski preživim u njemu? Šta ako stvarni novac uopšte ne postoji i šta ako je u pitanju velika i pažljivo smišljena iluzija?
 
U ovoj izuzetno zanimljivoj knjizi kriju se takođe odgovori na pitanja: kako banke, ni iz čega, stvaraju novac i kako prisvajaju tuđe depozite? Na čemu se zasniva američko bogatstvo? Kako Kina i Amerika razvijaju odnos složene međuzavisnosti? Kako je Rusija odgovorila na napad na njenu ekonomiju? Zašto se traži zlato i šta predstavlja bitkoin? Zašto je stvoren „laki” novac i kako je on postao „pametan”? Kako su velike američke i evropske banke opljačkale periferiju EU i posvađale zbratimljene narode Evrope? Šta se dešavalo na Kipru, u Grčkoj, Španiji, Francuskoj i Italiji? Kako Nemačka dominira Evropom i zašto je Dojče banka simbol lažne moći? Kako je nastala kriza kredita vezanih uz švajcarski franak? Kako sve to ima veze s našim sudbinama? Ima li izlaza iz krize i koje su mogućnosti za to?
 
Vaša knjiga intrigira već samim naslovom – „Nevidljivi lanci”… Kako ste došli do naslova i kako Vas je baš ova tema zaokupila? Šta je to što je bilo presudno da ,,presavijete tabak” i počnete da obrađujete upravo ovu temu?

Mnogo ljudi, kako u svetu tako i kod nas, ima paklene muke vezane za finansijsku održivost svojih života. Novac nam je svima neophodan, a mnogima ga nikad nije dosta. S njim ili, što je mnogo češće, bez njega, dospeva se u stanje veoma slično modernom ropstvu. Ono se na prvi pogled ne vidi, ali ovakvi lanci jesu čvrsti. Odavno se profesionalno bavim ovim fenomenom. Posle svetskog finansijskog sloma koji se desio pre deset godina, stanje u globalnoj ekonomiji je išlo od lošeg ka gorem. Liberalni kapitalizam je ispoljio svoju rušilačku moć, a stvarno stanje u privredama najmoćnijih država sveta je lažno prikazivano. Da nije bilo tako, odavno bi se desila pobuna širih razmera. Te laži su, u međuvremenu, postale toliko uverljive da ogroman broj ljudi misli o njima kao o prirodnom poretku stvari. Istraživanje ovog fenomena je za mene bilo uzbudljivo, nalik poslu policijskog inspektora koji istražuje monstruozni zločin.
 
Govorite o moći – nepostojećeg novca. Šta je to što tu moć drži u životu, ali i čitav taj sistem, mehanizam, koji je običnom svijetu na svim meridijanima poprilična nepoznanica?

Potrudio sam se da čitaocu koji nije ekonomista približim dokaze koji opravdavaju tvrdnju da novac, kako ga shvata većina ljudi, uopšte ne postoji. Velike banke i investicioni fondovi stvaraju novac ni iz čega, prikazuju ga kao svoje vlasništvo i daju ga na zajam vladama, korporacijama ili građanima. Kada uzme kredit od banke, građanin mora da zna da je jedini stvarni novac koji tu postoji njegov depozit i deo od njegove zarade koji, kao kreditna rata, pripada banci do vremena otplate.
 
Zanimljivo je da kao mogućnost navodite da, zapravo, iza te moći novca stoji „velika, pažljivo smišljena iluzija”, te da – novac ne postoji...

To nije mogućnost, već dokazana činjenica. Moderno bankarstvo nije zasnovano na prevari. Ono JESTE prevara. I to ne tvrdim samo ja, već i brojni umniji ljudi koji su se ovim fenomenom bavili mnogo prije mene. U knjizi navodim dovoljno primjera i dokaza za ovu tvrdnju, koja je istinita, iako će mnogima zvučati kao jeretička.
 
Vaša knjiga otkriva mnoge tajne, među kojima je i ona o ,,stvaranju novca ni iz čega i prisvajanju tuđih depozita”, pa i onu o temeljima američkog bogatstva... Kako to banke čine i na čemu se, zapravo, zasniva američko bogatstvo?

Dolar kao svetska valuta je najmoćnije američko oružje. On je jednako ubojit, kao i njen nuklearni arsenal. Istina on to čini na elegantniji način i s odloženim momentom razaranja. Ali, dolar ne kreira („štampa”) njena vlada ili predsednik, već konzorcijum velikih privatnih banaka pod zbunjujućim imenom Federalne rezerve. U Americi se banke vode pod imenom „industrija” čime se stvara privid da one nešto stvaraju, proizvode. Bankarska industrija je najrazvijeniji sektor američke privrede i u njoj se ostvaruje gotovo polovina ukupnih profita. Sve to bogatstvo je kula od karata koja se mnogo puta do sada srušila i pokazala svu svoju bedu. Zainteresovani čitalac će uočiti da ja ne iznosim tvrdnje zasnovane na nekim predubjeđenjima ili zluradosti, već na osnovu podataka i analiza nastalih upravo u Americi koje su kreirali njeni misleći ljudi.
 
Jedna od priča je i ona o tome kako Kina i Amerika grade odnos međusobne zavisnosti... Na čemu se taj odnos bazira?

U biologiji postoji naziv mutualizam, a označava povezanost dva organizma na način da oba od toga imaju koristi. Odnos Kine i Amerike se može nazvati složenim oblikom ekonomskog mutualizma. Kada sarađuju, obe strane imaju koristi, a kada se sukobljavaju, šteta ne može ostati samo na jednom učesniku sukoba. Odnos ove dve supersile u dobroj mjeri i sasvim neposredno određuje sudbinu ukupnog čovečanstva. Razumije se i da neposredno utiče na položaj ljudi i na ovim prostorima.
 
Razotkrivate i veo tajne o nemačkoj dominaciji Evropom i Dojče banci kao simbolu lažne moći...

Veoma sam tužan zbog činjenice da Nemačka dominira Evropom u ekonomskom i političkom smislu. Pri tome ne mislim da to rade obični Nemci, koji su vredni, strpljivi i kulturni ljudi. Nemačke banke, na čelu sa Dojče bankom, jesu one koje snose odgovornost za posvemašnju pljačku koja se zbila unutar Evropske unije i duboko posvađale njene „zbratimljene narode”. Da, Dojče banka je simbol lažne moći i to je utvrđeno nedavnim upozorenjem MMF-a, kada je ona imenovana kao najveća opasnost po svetski finansijski sistem. Iz unutrašnjih političkih razloga ova je činjenica gurnuta pod tepih, ali slon se ne može dugo skrivati na taj način.
 
Šta sve stoji iza misterije i ima li u perspektivi raspleta za mnoge iz naših krajeva koji su podigli kredite u švajcarskim francima?

Krediti indeksirani u švajcarskim francima su najbolji dokaz za tvrdnju da banke vole da lažu i potkradaju svoje klijente. Nemoguće je ovom prilikom dati šira objašnjenja, to sam uradio u knjizi, ali je neophodno istaći da vlade ni Srbije, ni Crne Gore, nisu sprečile i onemogućile ovu evidentnu pljačku. Na taj način su postale (nevoljni) saučesnici, što nikako ne umanjuje njihovu odgovornost. Ljudi koji su teško oštećeni ovom prevarom bili su jedan od mojih motiva za pisanje ove knjige.

Naše čitaoce umnogome će zanimati kako ste istraživali tokom rada na ovoj knjizi, na koje izvore ste se oslanjali u radu na njoj?

Svet visokih finansija je oduvek bio zatvoren za javnost. Njime vlada malobrojna, arogantna i prebogata šačica ljudi. Oni misle da upravljaju svetom (nekada i negde im to i uspijeva), ali to vole da čine iz senke. Monetarna ekonomija, kao nauka o novcu nema primarni cilj da otkrije istine o novcu, već da ih sakrije i tumači na način koji pogoduje krupnom kapitalu. Stoga se u ekonomskim udžbenicima ne možete obavijestiti o stvarnom stanju. Najobimniji izvori su takozvani „pokajnici”, ljudi koji iz tog tajnovitog i zatvorenog kruga izađu. Neki zgađeni zbog surovosti i obima pljačke koju su godinama radili, a drugi pošto su ostali bez posla i bez para. Posebno su korisni bili sajtovi koji pružaju savjete u stilu „kako postati milioner za deset minuta”. Oni su brojni, veoma posećeni i pružaju obilje činjenica koje treba znati pročitati i rastumačiti. Svetske finansije predstavljaju veoma složen sistem, ali je njegov epicentar (za sada) Amerika i njen Volstrit.
 
Autor: Mila Milosavljević
Izvor: Dan
Foto: Medija centar Beograd / CC BY-SA 3.0 / Wikimedia commons