Molitva, priča očeva a oda sinu

Najnoviji projekat Haleda Hoseinija je nastao gotovo slučajno. „Molitva moru“ se brzo čita ali ostavlja trajan utisak. Originalno je napisana kao govor koji je autor održao 2017. godine na dobrotvornoj večeri sakupljanja priloga za izbeglice.



Govor je bio poprilično uspešan – autor „Lovca na zmajeve“ je veoma ubedljiv govornik – i zatim je dobio novi život u vidu filma virtuelne realnosti u kome je muzičku pratnju pružio kvartet Kronos. Na kraju je izdavač predložio Hoseiniju da se govor učini besmrtnim tako što će ga objaviti u formi knjige. „Reč je o kratkoj knjizi, da, ali mislim da je ovo univerzalna priča“, kaže nam autor.

Napisana u formi monologa sirijskog oca, „Molitva moru“ je himna bezbrižnijim vremenima. Dok otac čeka svitanje i dolazak broda koji će njega i druge tražioce azila odvesti u Evropu, daleko od ratom iskidane domovine, seća se nad svojim usnulim sinom detinjstva u Siriji: zelenih poljana i prometnih bazara – „džamija za nas muslimane, crkva za naše komšije hrišćane“ – i završava najočajnijom nadom svih izbeglica: da uzburkano more bude blago prema njima i bezbedno ih prenese.

Knjigu prate akvareli britanskog umetnika Dena Vilijamsa i, koliko god da je knjiga kratka, one dodaju na snazi. Hoseini kaže da ga je na pisanje ovog dela inspirisala fotografija Alana Kurdija na kojoj se vidi telo trogodišnjeg Sirijca čiji je leš more izbacilo na tursku obalu septembra 2015. godine – slika koja je obišla svet i izazvala užas kod svakog ko je video.

„Zaista me je pogodilo, da budem iskren, tako da sam u priču ušao iz perspektive oca: o čemu bi on razmišljao u takvoj situaciji, pred tako opasno putovanje? Ovo je priča o ljudima koje su okolnosti van njihove kontrole primorale da donose bolne i teške odluke, a to su iskustva miliona ljudi.“
Hoseinijeva porodica je napustila Avganistan kada je on imao 15 godina. Nastanili su se u San Hozeu u Kaliforniji, a on je imao problem da se uklopi u novu sredinu. Ipak kaže: „Sada, kada smo svedoci ovih raseljavanja širom sveta, shvatam koliko sam imao sreće.“ Postao je lekar ni ne pomišlajući da bi jednog dana od svoje skrivene strasti prema pisanju mogao napraviti karijeru.

„Pisao sam ’Lovca na zmajeve’ kada se dogodio napad 11. septembra“, kaže autor. Nakon napada na Svetski trgovinski centar, napustio je knjigu ubeđen da svet ne bi prihvatio dirljivu priču smeštenu u njegov rodni Avganistan koji sada ljudi doživljavaju kao izvorište terorizma i talibana. „Ali supruga me je ubeđivala da se vratim priči. Rekla mi je da bi moja knjiga mogla da predstavlja drugu stranu naše zemlje i prikaže iskustva običnih ljudi.“

Njen instinkt je bio ispravan. Hoseinijeva tri dosadašnja romana – „Lovac na zmajeve“, „Hiljadu čudesnih sunaca“ i „A planine odjeknuše“ – prodate su u preko 55 miliona primeraka širom sveta. Ali za nekoga ko je toliko uspešan, pisac je ostao poprilično skroman.

„Pokušavam da ne razmišljam o broju prodatih knjiga, ali ne prestajem da se iznenađujem, i zahvalan sam što su moje reči našle svoj put do tolikog broja čitalaca, kao i da imam platformu putem koje mogu da govorim o temama koje su mi važne.“ U duhu svega toga, Haled i njegova supruga osnovali su dobrotvornu organizaciju koja pomaže izbeglicama širom sveta. Veoma je angažovan oko rada organizacije što ga drži podalje od radnog stola. Kada smo ga upitali da li radi na četvrtom romanu, tiho je uzdahnuo.

„Da ne ulazim previše u detalje, ali da, radim na knjizi već nekoliko godina.“

To su verovatno sjajne vesti za armiju njegovih čitalaca. Ali Hoseini je spor i metodičan pisac, za njegove knjige je potrebno vreme. „Još uvek radim na njoj“, kaže autor.

Izvor: Independent
Prevod: Dragan Matković