Matijas Edvardson, autor romana „Sasvim obična porodica“

„Sasvim obična porodica“ je pravi dragulj među novim trilerima. Ispituje granice do kojih bi jedna obična porodica išla da sačuva nekog od svojih članova. Iako je roman smestio u Švedsku, teme koje Edvardson obrađuje su toliko univerzalne da možete da se poistovetite sa likovima gde god da se nalazite.



Sa autorom smo popričali o inspiraciji, univerzalnosti priče, zakonima i budućim romanima.

Šta Vas je inspirisalo da napišete ovakvu priču?

Jedne noći me je mučila nesanica. Imam dve ćerke, imaju 3 i 6 godina. Razmišljao sam o tome kako ću za desetak godina isto tako ležati u krevetu, ali one neće mirno spavati u svojim sobama već će biti sa prijateljima. Mislim da svaki roditelj može da se poistoveti sa tim strahom da ne znate kada će vam dete doći kući. I tako sam zamislio da mi se ćerka vratila posle ponoći i kako je zatičem kraj veš mašine gde pokušava da opere krvavu odeću. Upitao sam se šta bih tada uradio. Ili kada bi je dovela policija izjutra optuženu da je ubila čoveka – šta bih rekao? Kako bih reagovao? I koliko bih razvukao istinu da bih zaštitio ćerku? Članovi porodice su nam najbliži, ali da li uvek znamo sve o svojim najbližima?

U središtu romana je jedna obična švedska porodica. Kako biste opisali glavne junake?

Adam je sveštenik u malom gradu Lund u Švedskoj. Oduvek mu je bilo važno da održi fasadu normalnosti, da svima pokaže da je porodica Sandel oslobođena problema. Ali kako njegova ćerka Stela odrasta, postaje nešto potpuno drugačije od onoga što je Adam očekivao. Stelu upoznajemo kada ima 18 godina. Pametna je i zabavna devojka koja radi i govori ono što želi i za razliku od svojih roditelja, nije je briga šta drugi misle. Njena majka Ulrika je advokat krivične odbrane koja oseća krivicu jer je zapostavila porodicu zbog karijere, a ujedno i ne uspeva da se u potpunosti poveže sa svojom kćerkom. Kada Stelu optuže za ubistvo, Ulrika konačno vidi priliku da izmiri dugove iz prošlosti.

Priča je univerzalna – ovo je moglo da se dogodi bilo kome i bilo gde na svetu. Zbog čega mislite da većina ljudi može da se poistoveti sa Stelinom?

Pisac ima mogućnost da se stavi na tuđe mesto, da postane neko drugi, da oseća junakova osećanja i misli njegove misli. Takođe, da bi lik bio stvaran, potrebno je uneti deo sebe u njega. Želeo sam da čitalac pomisli: „To bih mogao biti ja“. A imoralna dilema u knjizi je univerzalna – koliko daleko biste išli da sačuvate svoju decu? Sa time svako može da se poistoveti.

Jeste li mnogo istraživali o švedskim zakonima i procedurama kako bi pravni deo priče bio uverljiv?

Veoma me zanimaju stvarni zločini i kriminologija tako da sam poprilično dobro upoznat sa švedskim pravnim sistemom. Moj dobar prijatelj je advokat i on mi je mnogo pomogao.

Adam, Ulrika i Stela se smenjuju u pripovedanju ovog romana. Čiji glas je bilo najteže napisati?

Stelin glas je bio najzanimljiviji i najzabavniji zato što je tinejdžerka i koristi drugačiji jezik od svojih roditelja. Mada mislim da je teže bilo da učinim da se Adamov i Ulrikin glas razlikuju jer su slični. Zapravo, najteži posao je bio tokom procesa uređivanja i dodatnog pisanja kada sam morao da skačem iz glasa u glas i trudim se da ostanu različiti.

Da li ste imali osmišljenu putanju romana ili ste dozvolili priči da se prirodno razvija?

Počeo sam od toga da otac otkriva da je Stela optužena za ubistvo i mora da odluči da li će reći celu istinu ili prećutati neke delove. Zatim sam znao da će drugi deo biti iz Steline perspektive, ali kada sam počeo da pišem nisam znao da će Ulrika imati svoj deo, niti da će na kraju igrati veoma važnu ulogu u razvoju priče. Nisam od onih pisaca koji su dobro organizovani, radije pustim da me priča povede.

Kada ne pišete trilere, da li ih čitate? Koji Vam se poslednji baš dopao?

Čitam mnogo trilera i trudim se da čitam što više švedskih pisaca tako da bih vam preporučio romane Stine Džekson i Kamile Greb. A nedavno sam uživao u romanu „A onda je nestala“ Lise Džuel.

Za kraj nam recite na čemu trenutno radite?

Pišem novi roman istog žanra kao što je i „Sasvim obična porodica“. Ponovo je reč o porodici na koju će jedan zločin znatno uticati. Nadam se da će biti objavljen u narednih godinu dana.

Izvor: crimebythebook.com
Prevod: Dragan Matković