„Mala sirena“ – istorijat priče

Na današnji dan pre 186 godina prvi put je objavljena bajka „Mala sirena“.

Priča o Maloj sireni je omiljeni dragulj književnosti za mnoge ljude širom sveta, ali koliko dobro poznajete originalnu priču i njen mračniji kraj?

Zamislite kako uranjate u dubine mora i otkrivate očaravajuće kraljevstvo kojim vladaju sirene. Možda biste se zapitali ko bi ikada poželeo da napusti čarobnu podvodnu palatu, ali jedna mlada sirena ne želi ništa više nego da živi iznad površine, na svetlosti dana, i da joj ljubav uzvrati jedan zgodni princ...

Ko je napisao „Malu sirenu“?

Hans Kristijan Andersen je napisao bajku „Mala sirena“ 1836. godine. Andersen je bio danski pisac, rođen 2. aprila 1805. godine u Odenseu u Danskoj. U početku je imao težak život, jer je rođen u siromašnoj porodici koja je stanovala u jednosobnoj kući. Njegov otac je bio bolestan i preminuo je kada je Hans imao samo jedanaest godina, zbog čega je majka morala da ga pošalje da zarađuje novac. Bio je šegrt u tkalačkoj radionici, a potim je radio u krojačkoj radnji i fabrici duvana.

Napustivši Odense u četrnaestoj godini, Andersen je pokušao da se ostvari kao pevač, baletski plesač i fizički radnik. Međutim, njegova prava strast bilo je pisanje. Sa sedamnaest godina, kada je upoznao Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog danskog pozorišta u Kopenhagenu, sreća mu se osmehnula. Kolin je ubedio kralja Frederika VI da pomogne u finansiranju Andersenovog obrazovanja, čime mu je pružena prava šansa da postane uspešan pisac. Andersen je te godine opisao kao najnesrećnije trenutke u svom životu; bio je zlostavljan od drugih učenika, svog učitelja, a možda je patio od disleksije. Uprkos tome, nastavio je da studira na Univerzitetu u Kopenhagenu, a zatim je putovao, pišući svoje poznate putopise.

Andersen je pisao romane, drame i poeziju, ali su njegove bajke ostale poznate i voljene širom sveta. Šarmantna, originalna priča o Maloj sireni objavljena je 7. aprila 1837. godine u Kopenhagenu kod izdavača C. A. Rajcel, u prvoj zbirci „Bajke za decu“ (dan.: Eventyr, fortalte for Børn. Første Samling).

Originalna priča o Maloj sireni

Originalna priča prati sličan zaplet mnogim adaptacijama koje danas znamo i volimo: mlada sirena žudi da napusti sumorne dubine okeana i pridruži se ljudima iznad talasa. Nakon što spasi zgodnog princa od utapanja, ona uz pomoć morske veštice dobija priliku da se pridruži svom voljenom na tlu u zamenu za svoj glas. U Andersenovoj verziji morska veštica seče sirenin jezik (krvav detalj koji je Dizni razumljivo izostavio) i zauzvrat joj daje par nogu. Noge pak dolaze po većoj ceni. Svaki korak koji sirena napravi osećaće kao da hoda po noževima, a kada preuzme ljudski oblik, nikada više neće moći da ponovo postane sirena. Neće moći da pliva u dubinama okeana, niti da vidi svoju porodicu. Međutim, najgori od svih uslova morske veštice je ako sirena ne učini da se princ u nju zaljubi, umreće prilikom prvog izlaska sunca kada se on oženi drugom. Uprkos svemu, sirena pristaje na veštičine uslove i kreće u osvajanje srca svog zgodnog princa u potrazi za pravom ljubavlju.

Na nesreću male sirene, kraj nije srećan kao što je očekivala. Umesto da se princ zaljubi u nju, on se greškom zaljubljuje u drugu devojku. Mala sirena je slomljena i može samo nemo da posmatra kako joj ističe vreme da osvoji prinčevo srce. Poslednje veče sireninog života njene sestre izranjaju iz vode da bi je obavestile da su postigle dogovor sa morskom vešticom. Sestre su svoju kosu zamenile za čarobni nož. Ona mora da zabode oštricu u prinčevo srce i pusti da njegova krv kaplje na njene noge. Tada će se ponovo spojiti u riblji rep i biće joj dozvoljeno da se vrati u okean. Sirena toliko voli princa da ne može sebe da natera da mu uskrati život. Ona baca nož u more i sama se žrtvuje, nakon čega se u osvit zore pretvara u morsku penu.

Originalni kraj

„Mala sirena“ nije bio Andersenov prvobitan izbor za naslov ove bajke. Radni naslov bio je „Kćeri vazduha“ jer se priča završava tako što sirenu nakon smrti dočekuju duhovi. Oni imaju besmrtne duše i pristup večnom životu koji mogu da dobiju nakon što 300 godina provedu čineći dobra dela za čovečanstvo. Sirena je dobila šansu za večni život time što je sebe žrtvovala kako bi spasla princa. Priča se završava moralnom poukom za decu: kćeri vazduha govore sireni da će za svako dete koje čini dobra dela biti oduzeta jedna godina od njihovog tristagodišnjeg zadatka, ali da ih svako neposlušno dete tera na suze, i da se za svaku prolivenu suzu dodaje još jedan dan.

Istina iza bajke

Andersen je često pisao o neuzvraćenoj ljubavi i slomljenim srcima. On se zapravo nikada nije ženio, iako se čini da se mnogo puta zaljubio. „Mala sirena“ je napisana nakon venčanja njegovog bliskog prijatelja Edvarda Kolina. Andersen je pisao Kolinu ljubavna pisma sa osećanjima poput: „U ovom trenutku čeznem za tobom kao da si prelepa devojka... Moja osećanja prema tebi su kao u žene. Ženstvenost moje prirode i naše prijateljstvo moraju ostati misterija“. Činjenica da Kolin nije uzvratio ova osećanja bila mu je uzrok velike tuge. Teme melanholije i čežnje da se bude deo nečega nedostižnog bile su prisutne u Andersenovom privatnom životu i odražavaju se u njegovom pisanju, posebno u „Maloj sireni“.

Mala sirena i njene adaptacije

Postoji bezbroj reinterpretacija „Male sirene“, ali u većini su zadržani mnogi likovi originalne priče. Verovatno najpoznatija adaptacija jeste Diznijev animirani film iz 1989. godine, i premda se mnogi od originalnih likova u njemu pojavljuju, jedna od najuočljivijih razlika je izostanak sirenine bake. U Diznijevom crtaću kralj mora se zove Triton, i za razliku od bajke, ima znatno veću ulogu. U originalnoj priči kralj mora dobija pomoć u odgajanju svojih kćeri od svoje majke, i ona ima najvišu vlast. Baka Male sirene vodi mladu princezu kroz život: otkriva joj tajne ljudi i besmrtnih duša. Ona najviše tuguje za svojom unukom kada ona odluči da postane čovek. U bioskope veoma uskoro stiže nova Diznijeva adaptacija sa Hale Bejli u ulozi Arijel. Biće zanimljivo videti kako će se igrana verzija porediti sa animiranom iz 1989. godine, ali i s Andersenovom originalnom pričom.

Statua Male sirene

Još jedna nadaleko čuvena adaptacija bajke jeste produkcija Kraljevskog danskog baleta. Karl Jakobsen, sin osnivača pivare Karlsberg, gledao je predstavu u Kraljevskom danskom pozorištu u Kopenhagenu. Jakobsen je bio očaran baletom i naručio je od Edvarda Eriksena statuu sirene. Skulptura je zasnovana na liku Elen Prajs, balerine koja je igrala glavnu ulogu 1909. godine. Statua je otkrivena 23. avgusta 1913. godine i bila je Jakobsenov poklon Kopenhagenu. Glavna je turistička atrakcija i zvanična kopija statue i dalje stoji na stenama luke, pozdravljajući brodove koji pristižu.

Ilustracije

Andersenova bajka ima lepe, živopisne scene, pa ne čudi što je mnogo talentovanih ilustratora svoje tumačenje priče stavilo na papir. Kaj Nilsen je bio glavni umetnik čija je vizija iskorišćena za Diznijevu animiranu adaptaciju iz 1989. godine; ilustrator je u međuvremenu preminuo, ali su korišćena njegova konceptualna rešenja. Drugi umetnici koji su ilustrovali „Malu sirenu“ uključuju imena iz sveta umetnosti kao što su: En Anderson, Honor Eplton, Hari Klark, Edmund Dulak, Dženi Harbur, Artur Rakam i V. Hit Robinson.

Izvor: pookpress.co.uk
Prevod: Laguna