Ko je narcis?

Da li vas vaš partner ne sluša pažljivo? Da li vas on ili ona zanemaruje? Da li ponekad imate osećaj da pričate zidu? Da li kada počnete da obrazlažete probleme u vašoj vezi ispadnete paranoični ili ludi? Da li sve manje verujete u sebe i sve više gubite realnu sliku o stvarima u svom životu?



Da li vaš partner voli da kontroliše? Da li se ponekad osećate izmanipulisano?

A opet, nije li sve u vašem odnosu veličanstveno, grandiozno, da li imate osećaj da se ovako nešto dobija samo jednom u životu? Da li vaš partner ili partnerka obožava velike gestove, sve radi na sebi svojstven način, darežljiv je, obećava velike stvari, neponovljiv život i epohalnu budućnost? Da li je on ili ona uspešan, ima izgrađen socijalni status, da li je uvek u centru pažnje i pleni posebnom vrstom neodoljive harizme?

Da li vam vaš partner potanko objašnjava svoja osećanja, a da istovremeno osećate da je hladan i emotivno distanciran? Da li je on ili ona patološki lažov, manipulativna osoba koja nema osećaj za granice jer su one za obične ljude? Da li on ili ona veruje da za njega pravila ne važe, da li je ohol, samozaljubljen? Kako reaguje na kritiku? A na obožavanje?

Da li osećate da ste zarobljeni? Da li vam se čini da nikada nećete moći da doprete do svog partnera i da se ovde ne radi ni o kakvoj ljubavi, već pre o vrlo jednostrano postavljenom odnosu u kojem se od vas samo očekuje da dajete sve i ništa ne tražite zauzvrat?

Jer već imate vrhunsku premiju – njega ili nju.

Pažljivo razmislite o ovim pitanjima, jer ako ih čitate sa knedlom u grlu, vrlo je moguće da imate posla sa narcisom.

Ovo nije klinički priručnik, već priručnik za preživljavanje. Tako Ramani Durvasula, autorka knjige „Ostati ili otići“ predstavlja svoj „priručnik“ o narcisoidnosti.

Mit o narcisu samo je početna premisa onoga što se u kliničkoj psihijatriji naziva narcisoidnošću. Neko može imati odlike narcisoidnog ponašanja, ali ne mora imati narcisoidni poremećaj ličnosti. Prema petom izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika za duševne poremećaje (DSM-5), narcisoidni poremećaj ličnosti definiše se kao „prožimajući obrazac grandioznosti, potrebe za divljenjem i nedostatka empatije“. Dalje, karakteriše se kao „promenljivo i nestabilno samopouzdanje, koje se pokušava regulisati potrebom za pažnjom i odobravanjem, i skrivenom ili neskrivenom grandioznošću“. Osobu s narcisoidnim poremećajem ličnosti karakterišu simptomi poput fantazija o neizmernom uspehu, lepoti ili idealnoj ljubavi, kao i njeno uverenje da je posebna i jedinstvena. Za njih su karakteristični i osećaj privilegovanosti, zloupotreba drugih ljudi, zavist, arogancija, površna „bliska“ prijateljstva i nedostatak pronicljivosti.

Narcis je zagledan u svoj odraz u vodi ne zato što je zadovoljan njime, već naprotiv, zato što je suštinski nesiguran i neubeđen u svoju izuzetnost. Temelji narcisoidnosti su nedostatak samopouzdanja koji se manifestuje kao grandioznost, osećaj privilegovanosti, nedostatak empatije i potreba za divljenjem. Deca koja imaju nesaosećajne roditelje (narcisoidne roditelje) ostaju emocionalno gladna tokom celog svog života i stoga se usredsređuju na spoljašnji, umesto na unutrašnji svet.

Ficdžerald je možda najbolje uhvatio suštinu narcisoidnosti kad je Toma i Dejzi Bjukenan iz „Velikog Getsbija“ opisao kao nemarne: „Tom i Dejzi bili su nemarni – uništavali su stvari i bića i onda se vraćali svom novcu i svojoj nemarnosti ili bilo čemu drugom što ih je držalo zajedno ostavljajući drugima da počiste nered koji su oni napravili.“ Narcisi su upravo to: nemarni. Oni jure kroz život tretirajući ljude kao objekte, instrumente i budale. Iako se često čini da su okrutni ili surovi, time im se pridaje preveliki značaj. Oni su naprosto nemarni i zaista očekuju da drugi ljudi počiste nered koji su oni za sobom ostavili.

Ali to što su nermarni ne znači da ne mogu da vas povrede, čak naprotiv. Većina narcisa je u toj meri nesposobna da se poistoveti sa drugom osobom i istovremeno projektuje svoja osećanja na nju, da on ili ona prosto misli da vi mislite i osećate isto što i on ili ona. Ali nemojte da vam ovo bude opravdanje za njihove postupke, jer kad se osveste da su nekog povredili, neki narcisi i uživaju u tome. A većina nikad neće promeniti svoje ponašanje, već naprotiv, verovatno će ga sebi i vama predstaviti kao plemenito ili vođeno višom svrhom. A ono što je sigurno je da će ga ponoviti.

Ako je ovo vaša priča, čitajte „Ostati ili otići“ i gledajte kako da spasete zdravu glavu. Ne zaboravite, narcisu je neko nekada uskratio ljubav i mogućnost da se razvija u kompletnu osobu. Oni ne mogu da pruže ljubav, ne mogu da razumeju kako se vi osećate, i nikad se neće promeniti. Narcis je duboko nesigurna i nesrećna osoba koja zbog svoje patnje ne može da oseća druge ljude – a istovremeno su joj neophodni jer se hrane njihovom pažnjom. Ova knjiga vam može pomoći da razumete narcise, ali nemojte dozvoliti narcisu koji je već ušao u vašu glavu da izmanipuliše i ovim znanjem i da u vama probudi saosećanje za nekoga kome je empatija nepojmljiva i rezervisana za manje vredne ljude od njega ili nje same.

Autorka teksta: Nevena Milojević