Boje opažamo bez intelektualnog filtera. Zato lako mogu da nas uzbude, razljute ili umire, a pogodne su i za manipulaciju masama. Stručnjak za boje i autor knjige „
Velika knjiga o bojama“
Klausbernd Folmar u razgovoru govori o plavom cveću, crnoj odeći i belim kupatilima.
Mnogi od nas žude za snežnim Božićem. Da li je bela boja žudnje?
Žao mi je što moram da Vas razočaram, ali boja žudnje i čežnje je plava. U našoj kulturi je to usko povezano sa romantikom i plavim cvećem. Pored toga, plava odvlači pogled u daljinu. Kada se zagledamo u daljinu, sve što vidimo je plavo: nebo, more, atmosfera.
Ali Božić nije plav...
Kada govorimo o Božiću, prvo što nam pada na pamet je snežni pokrivač. U eri globalnog zagrevanja „beli Božić“ simbolizuje čežnju za prošlošću, za radostima detinjstva poput pravljenja Sneška Belića i sankanja.
Bela je, čini se, sa Božićem povezana na još jedan način. Većina likovnih prikaza tek rođenog Isusa obiluje belom bojom. Isto važi i za anđele.
U kontekstu Božića, bela boja simbolizuje nevinost, a samim tim i devičanstvo Isusove majke Marije. Bela boja ukazuje na odsustvo seksualnog čina, koji u hrišćanstvu ima negativnu konotaciju jer je ta religija neprijateljski nastrojena prema telesnosti kao takvoj. Za hrišćane je tu, pre svega, reč o duhovnom rođenju, činu do koga je došlo posredovanjem Svetog Duha.
Da li bi se moglo reći da bela boja uglavnom ima pozitivne konotacije?
U hrišćanstvu, da. Postojale su, doduše, i mnoge stare kulture koje su pozitivna svojstva uglavnom pripisivale crnoj boji, jer se većina stvari na ovom svetu rađa i razvija u mraku. Jedan od dobrih primera iz istorije je crno blato reke Nil. Crna boja se stoga povezivala sa plodnošću.
Zašto se takav stav nije održao?
Do promene odnosa prema crnoj i beloj boji došlo je u Persiji, sa pojavom Zoroasterovog (Zaratustrinog) učenja o svetlosti, a trend se zatim nastavio u hrišćanstvu. Sledbenici nove religije više nisu želeli da usmeravaju pogled nadole, ka zemlji, što je obeležje matrijarhalnog pogleda na svet. Oni su prihvatili patrijarhalnu perspektivu, koja podrazumeva pogled naviše, ka nebu i svetlosti. Tako je bela postala pozitivna boja jer je najsvetlija.
Svetlost je nešto lepo. Znači li to da je bela isključivo vesela, lepa i dobra boja?
Nikako. Bela ima i svoju veoma agresivnu stranu. Setite se samo belog kita iz
Melvilovog „
Mobija Dika“. Ili velike bele ajkule. Ili belog medveda, životinje koju mnogi idealizuju iako je zapravo reč o jednoj od najopasnijih grabljivica na svetu. A u istoriji hrišćanstva, krstaši su odlazili u rat obučeni u belo. Đavo je, sa druge strane, prikazivan kao crn ili crven.
Mogu li nas boje zaista učiniti agresivnim? Ili je to samo izmišljotina?
Nije izmišljotina. Naučnici su to dokazali brojnim istraživanjima. Kada vidimo crvenu boju, krvni pritisak nam se blago podiže, telesna temperatura takođe, kao i nivo uzbuđenja. Kada vidimo žutu, postajemo komunikativniji. Plava nas smiruje, ali ima i snažno emotivno dejstvo. U opažanju boja važnu ulogu uvek igraju dva aspekta. S jedne strane imamo procenu vrednosti boje u mozgu. Mi, naime, ne opažamo boje direktno, već mozak prvo „čita“ talasnu dužinu svetlosti koja je dospela u oko, posle čega se u posmatraču stvara predstava o određenoj boji.
A sa druge?
Sa druge strane, percepcija boja ima svoju striktno psihološku komponentu. Na primer, kada vidimo belu boju, relativno velika količina pigmenta rodopsina se razlaže u štapićima (nervnim ćelijama) mrežnjače. Oko je u tom trenutku veoma aktivno, dešava se mnogo toga. Ako pak opažamo crnu boju, u oku se ne dešava apsolutno ništa. Zato plava boja ima umirujući efekat.
Ali ako bela može da bude agresivna i iritantna, zašto onda većina ljudi kreči dnevne sobe u belo i postavlja bele pločice u kupatilu?
Bela boja vizuelno uvećava prostor. Kada su se krajem 19. veka pojavila prva kupatila, ona nisu bila mnogo veća od plakara. Za taj problem je vrlo brzo pronađeno rešenje: bela boja stvara utisak da je neki prostor veći nego što zaista jeste. A što se dnevnih soba tiče, bela boja je popularna zbog svog neutralnog karaktera: kada su zidovi neke druge boje, izbor boje nameštaja, tepiha i ukrasa je daleko ograničeniji, jer želite da izbegnete neslaganja. Ozbiljnim proučavanjem uticaja boja na utisak o veličini prostorije prvi su se bavili barokni arhitekti. Hladne boje, poput plave, čine da prostorija deluje manje.
Zašto su bolnice uglavnom bele?
To jednostavno ima veze sa higijenom. Tamne boje nas asociraju na prljavštinu. Osim toga, na beloj površini je lakše uočiti nečistoće.
Zadržimo se nakratko na zdravlju. Lekare mnogi smatraju „bogovima u belom“. Šta nam to govori?
Govori nam da ne smemo zanemariti ulogu koju u našem društvu igra autoritet. Bela i crna su boje autoriteta, što je uverenje koje vuče korene iz poznog srednjeg veka. Plemstvo je za svoja heraldička obeležja oduvek koristilo različite kombinacije upečatljivih boja. Od 15. veka, međutim, uticaj i uloga buržoazije postaju sve važniji i mnogi pripadnici tog staleža su želeli da svoj status potvrde usvajanjem sličnih obeležja. A pošto se, u strahu od reakcije plemstva, nisu usuđivali da u imitiranju idu do kraja, jedine boje koje su im bile na raspolaganju bile su bela i crna. Od tada se te boje vezuju za građanstvo. Tu treba tražiti i poreklo nekih današnjnih modnih trendova, kao što su crno odelo i bela košulja za muškarce i „mala crna haljina“ za žene.
Da li je bela erotska boja?
Bela je magnet za prljavštinu. Prosto poziva na skrnavljenje. Ona je simbol nevinosti koju treba zavesti. Ali kada je reč o boji donjeg veša, bela je tek druga po popularnosti. Prvo mesto pripada crnoj boji. To se objašnjava tajanstvenom prirodom crne boje.
Mogu li se boje koristiti za manipulaciju?
O da, to je jedno od važnih obeležja marketinga. Postoje proizvodi koje možete reklamirati samo određenim bojama. So se, recimo, ne reklamira toplim bojama. O tome postoje brojna istraživanja. Sve što ponudite u crnoj, naročito u mat-crnoj boji, deluje ekskluzivno. U većini slučajeva, narandžasta deluje jeftino. U današnje vreme firme angažuju čitave timove stručnjaka čiji je posao da razmišljaju o dizajnu i prezentaciji njihovih proizvoda. Epl se, na primer, odlučio za belu boju – sa jabukom, naravno.
Ali kako boje zapravo utiču na nas?
Boje na nas utiču direktno, jer mi sve oko sebe opažamo direktno, kao svetlosne impulse. Svako opažanje je povezano sa emocijama. Boje nam se uvek obraćaju bez intelektualnog filtera.
Imaju li Nemci omiljenu boju?
Da, plavu. Isto važi i za ostale zemlje Srednje Evrope.
A Vi?
Meni je draga kombinacija plave i žute boje. Gete je rekao da žuta boja predstavnik svetlosti, a plava predstavnik tame. Mislim da je to dobar opis ljudske prirode: na kraju krajeva, svi mi živimo između svetlosti i tame.
Autor: Kristijan Tec
Izvor: rnd.de
Prevod: Jelena Tanasković