„Katedrala na moru“: od papira do televizije

Katedrala na moru izgrađena je na papiru. Preciznije, izgrađena je na 670 stranica knjige koju je španski kanal „Antena 3“  transformisao u audio-vizuelni materijal. Roman sačinjen od 60 poglavlja, objavljen 2006, autora Ildefonsoa Falkonesa pretočen je u osam pedesetominutnih epizoda. „Od trenutka kad je roman izašao, želeli smo da ga ekranizujemo, ali to nas je mnogo koštalo“, izjavio je Žaume Banakoloća producent iz kompanije „Diagonal TV“, koja je zaslužna za ovaj dugo očekivani televizijski projekat.

U izgradnji ovog hrama upotrebljeno je mnogo materijala, a to je slučaj i sa ovim televizijskim poduhvatom. Pre ovog poslednjeg, i konačnog, bilo je i drugih, propalih pokušaja, poput koprodukcije kompanije „Atresmedia“ sa Englezima, a kasnije i Nemcima – projekat je trebalo da bude rađen na engleskom jeziku, sa glumcima iz više zemalja. Projekat nije napredovao, i uskoro je potpuno zaustavljen iz ekonomskih razloga. A onda je u igru ušao Netflix. Došlo je do velikog broja promena u izboru glumaca, ali i u drugim segmentima. Konačno, u decembru 2016, završeno je snimanje serije, a svetlost dana ugledala je u sredu 23. maja na kanalu „Antena 3“, a od septembra će biti dostupna čitavom svetu na Netfliksu.

Većina serija koje se rade na osnovu književnih dela koriste književno delo kao predložak za potpuno novu priču. Ali, u ovom slučaju, producenti su želeli da budu verni romanu. „Apsolutno se poštuje knjiga koju je pročitalo mnogo ljudi. Nismo želeli da se postavimo iznad romana, koji je i sam veoma filmičan“, izjavio je reditelj Džordi Frades, „bilo bi apsurdno kupiti prava za roman 'Katedrala na moru' i onda napraviti nešto što sa tim nema veze.“

Scenarista Rodolf Sirera, u saradnji sa Antoniom Onetijem i Serhiom Barejonom, zadužen je da na jezik televizije prevede ovaj međunarodni bestseler – prodat je u više od šest miliona primeraka u više od 40 zemalja, a preveden je na 15 jezika. „Prvo što je trebalo uraditi jeste da rekonstruišem čitavu priču tako da bude razumljiva u potpuno drugačijoj formi“, izjavio je scenarista za jedan časopis. Njegov prvobitni plan bio je da napiše šest epizoda, ali je na kraju napisao osam.

Svako od poglavlja je u određenoj meri nezavisna priča kroz koju se razvija specifičan deo romana koji govori o životnoj priči jednog seljaka iz okoline Barselone iz XIV veka. Zahvaljujući ovakvoj strukturi romana, glavni likovi, kao nosioci radnje, se pojavljuju tek nakon nekoliko poglavlja, a tako je i u seriji, što nije uobičajeno za televiziju. „Naša namera je uvek bila da publika gleda roman u pokretnim slikama“, objašnjava Frades.

Osim toga, reditelj ističe da su „pojedini dijalozi u seriji u potpunosti preuzeti iz romana“. Takođe, otkriva nam da je predložio da se određeni delovi predstave baš onako kako su opisani u knjizi: „U prvoj verziji scenarija, drugačije je izgledao trenutak kada upoznajemo dvoje dece. Meni se mnogo više dopalo kako je ta scena napisana u knjizi, sa decom koja sede na drvetu.“ Scenaristi su se složili i scena je snimljena tako.

Da bi se jedan roman pretočio u scenario, ističe Sirera, ključno je „usredsrediti se na junake: videti šta oni rade i zbog čega nešto rade, a onda sve to prebaciti u formu koja je vizuelno razumljiva“. Banakoloća ističe upravo ovaj aspekt: „Morate znati kako da iznesete tačno ono što knjiga želi da prenese čitaocima. U ovom slučaju, priča govori o ličnim slobodama. Njena poruka glasi: nemojte dozvoliti sebi da budete potlačeni, budite slobodni.“

Scenario za „Katedralu na moru“ sadrži 400 stranica - svaka odgovara jednom minutu snimljenog materijala, što je standard u ovoj industriji. „Audio-vizuelni jezik je mnogo sažetiji i direktniji od književnog“, dodaje Sirera. Dakle, dok u romanu možete posvetiti stranice i stranice opisu nekog pejzaža, u televizijskoj verziji to se rešava kadrom koji traje nekoliko sekundi.  Kad je reč o romanu „Katedrala na moru“, ima mnogo delova koji se odnose na priče junaka koje dokumentuju istorijski kontekst, a potkrepljene su argumentima.

„Najvažnije je likove učinti što bogatijim, dati im što veću snagu, da bi ekranizacija bila što uzbudljivija i privlačnija za gledaoce“, objašnjava jedan od scenarista, odgovoran za izgradnju likova: „Ženski likovi – koje tumače izuzetno nadarene glumice – su veoma značajni u romanu, svaki od njih ima jaku ličnost, ali u scenariju, neophodno je to dodatno naglasiti.“ Kad je reč o glavnom muškom liku, Sirera je dodao još jednu značajnu nijansu: „Važno je da on ima veću snagu. U romanu on je neko ko trpi, ali u seriji smo mu dodelili malo aktivniju ulogu.“

Još jedna od specifičnosti ovog romana je lajtmotiv: izgradnja crkve Santa Maria del Mar. „U knjizi je prikazan duži vremenski period, u seriji nismo mogli da se držimo toga dosledno“, rekao je Banakoloća. Za potrebe serije izgrađene su kulise u blizini grada Kaseres, koje uključuju i repliku čuvene katedrale, simbola pokrajine Ekstramadura.

Izvor: elmundo.es
Prevod: Maja Horvat