Kako zainteresovati mališane za knjige nakon letnjeg raspusta?

Kada sam bio klinac, tokom leta sam bukvalno gutao knjige. Odrastajući u ruralnoj Kanadi, najviše vremena sam provodio napolju i radio sve ono što su inače radila sva deca, ali sam takođe i mnogo čitao. Bio sam opsednut knjigama čija se radnja odvija u svetu zaboravljenih kraljevstava i molio sam roditelje da me odvedu u najbližu knjižaru, koja je bila udaljena na više od sat vremena vožnje, kako bih kupio knjigu od novca zarađenog košenjem travnjaka. Zatim bih se smestio u svoju kućicu na drvetu i čitao dok me ne oteraju u kuću.

Možda zvuči kao da pokušavam da oslikam neko idilično kanadsko iskustvo iz detinjstva, ali čitanje knjiga tokom leta je izuzetno važno. To je najvažnija aktivnost koju deca mogu da upražnjavaju a da je povezana sa učenjem i školom.

Istraživanja koja datiraju od pre 50 godina pokazuju da, ukoliko dete tokom tog perioda ne čita, to može da dovede do nazadovanja na polju razumevanja pročitanog, naročito kod dece iz siromašnijih porodica.

Želja mi je da vam pružim nekoliko saveta kako da motivišete decu da nastave da redovno čitaju, bilo tokom leta ili nakon raspusta, kako bi čitanje postalo zadovoljstvo.

Samo pozitivno o čitanju i knjigama

Možda izgleda kao jednostavan zadatak, međutim, u školskom okruženju čitanje se često smatra kaznom. Od učenika koji su kažnjeni se često traži da sede i čitaju kako bi prekratili vreme. Učenicima se traži i da „odu po knjigu“ ukoliko su zaboravili svoje udžbenike ili drugi materijal koji im je potreban za čas. Iz prve ruke sam video kako sve ovo može da ima negativan uticaj na dečju percepciju čitanja iz zadovoljstva. Isto tako, čitanje je često povezano sa domaćim zadacima, pa i tako može negativno da se odrazi na decu.

Čitanju se zato mora pristupiti na pozitivan način. Jedan od načina da to postignete jeste da deci čitate naglas, bez obzira na njihov uzrast. Postoji ogromna zabluda da deca kada završe osnovnu ili prva dva razreda srednje škole ne uživaju dok im se čita. Radim kao školski bibliotekar i svakodnevno naglas čitam tinejdžerima. Verujte mi kada vam kažem da oni to zapravo vole, iako to sigurno neće javno priznati.

Ukoliko sa entuzijazmom čitate deci naglas, i knjige ne koristite kao kaznu već im pristupate sa radošću, onda će se takav stav preneti i na vaše učenike.

Vodite primerom

Ne postoji jednostavniji način da od svoje dece ili učenika (ukoliko radite u školi) stvorite čitaoce nego da se i sami latite knjige. Putem obimnog istraživanja koje je obavljeno na Kembridž Univerzitetu otkriveno je da deca koja od malih nogu čitaju iz zabave imaju bolje rezultate na kognitivnim testovima, ali i bolje mentalno zdravlje kada uđu u adolescenciju. To uključuje i razvijeniji govor i poboljšanu pažnju, kao i manje učestalo ispoljavanje problema u ponašanju, poput agresije, ali zato utiče na bolje pamćenje, verbalno učenje, itd.

Pošto ste vi odrasla osoba koja je uključena u detetov život, ukoliko vas ono nikada ne vidi da čitate, zašto bi i samo osećalo potrebu da uzme knjigu u ruke? Postoji stereotip da mi, školski bibliotekari, po ceo dan sedimo i čitamo, što svakako nije slučaj. Međutim, kada imamo časove u biblioteci, provodimo deo vremena čitajući knjige koje volimo. U tom slučaju sedim i čitam zajedno sa učenicima. U suprotnom bi im delovalo da je to što moraju da dođu i čitaju neka vrsta kazne. Nekoj deci će se to sviđati, nekoj neće. Moj posao je da i jednima i drugima sa entuzijazmom prenesem ljubav prema čitanju knjiga.

Neka upoznaju pisce

Potpuno sam svestan da ovo nije uvek izvodljivo. Dok sam odrastao, pretpostavljao sam da su svi pisci milioneri. Nisam upoznao nijednog autora sve dok nisam počeo da radim kao bibliotekar u javnoj biblioteci u svojim kasnim dvadesetim. Već deset godina radim kao školski bibliotekar u Ujedinjenom kraljevstvu i mogu bez ikakve sumnje da kažem da, kada učenici upoznaju nekog pisca, to ostavi ogroman uticaj na njih. Nacionalni fond za pismenost je ustanovio da kada učenici upoznaju nekog pisca imaju više entuzijazma prema čitanju i kreativnom pisanju.

Kada pisci posete školu, njihove knjige će u narednim mesecima biti najtraženije u školskoj biblioteci. Prošle školske godine učenici su pozajmili više od 10.000 knjiga!

Dajte im mogućnost izbora

Kada je u pitanju čitanje iz zadovoljstva, mogućnost izbora je apsolutno ključna. Dobrotvorna organizacija BookTrust navodi najbitnije razloge zašto je to tako. Izbor podstiče kreativnost i pomaže nam pri definisanju nas samih kao individua. Ja želim da učenici u mojoj školi prepoznaju sebe u knjigama koje čitaju. Želim da se povežu sa životima tih likova, zato što odrastaju u sličnom komšiluku, iste su religije kao i glavni junak, ili žive u sličnoj porodici – želim da pronađu sebe u tim knjigama. To je sjajan način da deci, od kojih neka možda pokušavaju da se izbore sa različitim problemima, poručite: „Niste sami na ovom svetu; postoji neki vid povezanosti.“

Sa druge strane, želim da deca nauče da se stave u kožu drugih ljudi, ljudi o kojima možda imaju unapred formirane ideje – posebno onih iz marginalizovanih grupa. Čitanje iz zadovoljstva je najbolji način da se učenicima usadi empatija.

Kao roditelji, nastavnici ili bibliotekari, moramo deci pružiti mogućnost izbora. Ukoliko im budemo rekli da određene knjige nisu „prave knjige“ ili da ponovno čitanje iste knjige nije dozvoljeno, stvorićemo osobu koja mrzi da čita. Zašto deca ne bi mogla ponovo da čitaju omiljene knjige? Ne razumem mentalni sklop onoga ko to sprečava. Ponovno čitanje omiljene knjige nije možda nešto što bih ja lično uradio; međutim, poznajem gomilu dece koja pronalaze veliku utehu u ponovnom čitanju iste knjige, naročito iz nekog serijala. Moj zadatak, kao bibliotekara, jeste da im preporučim: „Hej, evo pozamašne liste drugih knjiga koje možeš da pročitaš, a koje su slične tvojim omiljenim knjigama“, i ako se opredele za neku od tih knjiga – to je prosto sjajno. A ako se drže svojih omiljenih knjiga, to je takođe sjajno.

I stripovi se računaju

Roditelji i nastavnici često gledaju na stripove kao na niži oblik književnosti, a istina je sasvim suprotna od toga. Postoje mnoga istraživanja koja ukazuju na vrednost stripova. Njihov vizuelni aspekt omogućava čitaocima koji ne mogu lako da se povežu sa obimnim tekstovima da imaju stalnu vizuelnu referencu na koju mogu da se vrate. Ovo je od velike važnosti za one učenike koji se unervoze kada se nađu pred pozamašnom knjigom, koji zbog toga osećaju teskobu zbog koje sigurno neće uživati u njoj. Ne samo da se u stripovima koristi kompleksan vokabular, već postoji i velik broj neverovatnih stripova o skoro svakoj temi koju možete da zamislite, od najraznolikijih autora. Ako ste neko ko ima decu koja beži od knjiga kao đavo od krsta – nabavite stripove. Ili posetite svoju omiljenu biblioteku ili knjižaru u potrazi za njima.

Autor: Lukas Maksvel
Izvor: bookriot.com
Prevod: Kristijan Vekonj