Kako čitanje e-knjiga utiče na percepciju

Može se sa sigurnošću reći da su i naučnici i ljubitelji knjiga već mnogo puta vodili rasprave da li je bolje čitati elektronske ili štampane knjige. Iako sam strastvena korisnica e-čitača, ne bih mogla da se priklonim isključivo jednoj od ove dve strane. Međutim, veoma me interesuje kako čitanje e-knjiga menja način interakcije između čitalaca i knjiga i način na koji doživljavamo romane koje čitamo u elektronskom formatu.

Početkom 90-ih na osnovu istraživanja se „došlo do zaključka da ljudi čitaju sporije, netačnije i sa manje razumevanja ukoliko čitaju sa ekrana nego sa papira“, kako to navodi časopis Sajentifik Amerikan.

Kasnija istraživanja su to potvrdila. Istraživanje urađeno među decom, u vezi sa stepenom uživanja pri čitanju elektronskih i štampanih knjiga pokazalo je da su „deca sklonija štampanim knjigama“ uprkos velikoj privlačnosti ekrana. Roditelji su takođe izjavili da su njihova deca „posvetila više pažnje“ štampanim knjigama. Istraživanje koje su Norvežani obavili među učenicima 10. razreda pokazalo je da su učenici koji su čitali štampane knjige nakon čitanja imali bolje rezultate na upitnicima od onih koji su čitali sa ekrana kompjutera, bez obzira na to da li je tekst informativnog ili narativnog karaktera.

Hajde da prodiskutujemo zašto je to tako.

Navigacija i razumevanje

Istraživanje iz 2014. godine je pokazalo da su odrasli ispitanici koji su čitali misterije u papirnom obliku „mnogo bolje zapamtili“ priču u poređenju sa onima koji su je čitali na e-čitaču. Psihološkinja Kejt Garland je u svom članku „Da li e-knjige otežavaju da zapamtite ono što ste upravo pročitali?“ navela da su ispitanici morali da pročitaju tekst više puta kako bi ga u istoj meri razumeli kao i oni koji su čitali štampani materijal. Univerzitet Stavanger u Norveškoj sproveo je istraživanje u kojem je 50 ljudi čitalo istu kratku priču, polovina njih na e-čitaču, a druga polovina u štampanom obliku. Došli su do zaključka da su „oni koji su čitali priču u štampanom obliku pokazali bolje rezultate u vezi sa empatijom, udubljivanjem u tekst i koherentnošću narativa, u odnosu na one koji su čitali tekst u digitalnom formatu“.

Otkriveno je i da oni koji su čitali digitalni tekst nisu bili u stanju da sklope celu radnju romana u glavi. Kako je navedeno u istraživanju za radio-stanicu PRI, „ljudi koriste različite delove mozga kada čitaju sa parčeta papira u odnosu na ekran… što više čitate sa ekrana, to se više vaš um prebacuje na 'nelinearno' čitanje – praksu koja uključuje preskakanje delova teksta na ekranu ili lutanje pogledom po veb-stranici“. Njujork tajms je izvestio da „ljudi čitaju za nekih 20-30 procenata sporije sa ekrana“.

Ali zašto nam je tako teško da se prisetimo informacija dok čitamo e-knjige? Zašto je potrebno toliko ponavljanja pre nego što se naše razumevanje izjednači?

Opipljivost knjiga

Neki čitaoci i istraživači ukazuju da problem leži u naprezanju očiju dok drugi naglašavaju sam fizički aspekt knjiga. Druga istraživanja naglašavaju teoriju da elektronski čitači ne pružaju osećaj „sreće“ i „kontrole“ nad knjigom koja vam je u ruci. To jest na ekranu.

Učesnici u ovim istraživanjima su izjavili da pri korišćenju elektronskih uređaja ne mogu lako da se vrate na neke odeljke ili pasuse kao što to rade dok čitaju štampanu knjigu. Ova pritužba na račun nedostatka taktilnih aspekata knjige javila se i u drugim istraživanjima. Ispostavilo se da je „implicitni osećaj saznanja o tome gde se čitalac nalazi u knjizi važniji nego što smo mislili“.

Istraživanja pokazuju da kada ljudi pokušavaju da lociraju neku informaciju, oni to često rade na osnovu „mesta na kome se u tekstu ta informacija pojavila“, „što uključuje i druge aspekte poput veličine knjige, boje poveza i pozicije informacije na stranici ili nizu stranica.“ Istraživači „sugerišu nedostatak 'prostorno-vremenskih markera' u elektronskoj verziji knjige kao moguće objašnjenje. Čitaoci štampanih knjiga često mogu mentalno da se vrate na određene informacije. Dok čitanje digitalnog teksta obično uključuje dugačke blokove i mnogo skrolovanja.“ Možda je to razlog zašto pojedini čitaoci koriste svoje elektronske čitače samo za „lako“ štivo, dok komplikovanije narative čitaju isključivo u štampanom formatu.

Nije ni čudo što oni koji čitaju e-knjige često primećuju da nemaju znanje koliko je obiman roman koji čitaju – ili se iznenade dodatnim sadržajem na kraju romana koji se uračunava u procenat pročitanih strana, ili odugovlače čitanje jer jednostavno ne mogu da pojme obim teksta u digitalnom obliku. Ljubitelji e-knjiga često se žale kada ne mogu da se vrate i pronađu neki deo teksta ili imaju problema sa praćenjem velikog broja likova ili vremenskih linija. Digitalni prostor, kao što kažu naučnici, otežava sposobnost navigacije. Osobe koje čitaju digitalni tekst plutaju romanom koji nije jasno omeđen granicama koje bi čitaocima mogle da posluže kao oslonac.

Ali da li je ova opipljivost, zajedno sa senzornim detaljima, toliko važna samo za čitanje? Kako se ispostavilo – ne.

Posmatranje umetničkih dela: digitalno nasuprot posmatranju uživo

Ovaj isti nesklad javlja se i kod posmatranja umetničkih dela. U eseju Voltera Benjamina iz 1935. godine zaključeno je da postoji „aura“ oko umetničkih dela kada se posmatraju uživo, a koja se ne doživljava kada gledate reprodukcije. Observer piše: „Gledanje video-zapisa ili fotografija plafona Sikstinske kapele ne ostavlja onaj visceralni efekat na nas gledaoce kao kada original vidimo uživo u Vatikanu.“

Neki kažu da je to zato što srce prvo odreaguje. „Umetnička dela su nam dirljivija kada ih vidimo uživo.“

Međutim, istraživanje koje je obavio Institut za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) pokazalo je da oni koji posmatraju umetnička dela u okruženjima proširene ili virtuelne stvarnosti podjednako (ako ne i jače) reaguju na umetnička dela kao i kada ih posmatraju uživo. U istraživanju se ističe činjenica da još nije jasno da li je razlog tome posmatranje samih umetničkih dela ili su subjekti, „hiperstimulisani novom tehnologijom“, reagovali na tehnologiju umesto na sama dela. Observer primećuje da se putem ovog istraživanja nije došlo do objašnjenja za „auru“ o kojoj je Benjamin pisao. Način na koji čitaoci govore o opipljivosti štampanog romana mogao bi da se uporedi upravo sa onim o čemu je Benjamin govorio. „Aura“ je doživljaj umetničkog dela obogaćen dodatnim čulnim iskustvom.

Upotrebljivost i pristupačnost

Pošto je jedno istraživanje otkrilo da „srednjoškolci koji koriste tablet čitaju brže, ali su im rezultati na proveri razumevanja jednaki onima koje dobiju kada čitaju sa papira“, a drugi eksperiment pod nazivom „Sklupčani uz dobru e-knjigu“ je otkrio da „nema razlike“ u pamćenju same priče bez obzira na to da li su majke i njihova deca čitali digitalne ili štampane knjige (iako su interakcija, toplina i bliskost bili prisutniji pri čitanju štampane), kao pozitivne strane čitanja e-knjiga najviše se naglašavaju njihova pristupačnost i upotrebljivost. Istraživanje koje se fokusiralo na prednosti e-knjiga za osobe sa problemima u učenju ili smetnjama u razvoju otkrilo je da su učenici sa disleksijom „lošiji“ kada čitaju štampane knjige, dok im je čitanje sa ekrana „poboljšalo sposobnost dekodiranja i razumevanje reči“. Istraživanjem iz 2013. godine se „došlo do zaključka da osobe sa disleksijom uspešnije čitaju kada koriste e-knjige u poređenju sa štampanim knjigama.“

Za one koji uče strani jezik „elektronski uređaji su u potpunosti promenili paradigmu i napravili preokret u čitalačkom iskustvu za svakoga ko je ikada pokušao da pročita knjigu na jeziku koji nije njihov maternji“. Učenicima se sviđa što „ne morate da skidate pogled sa ekrana; a u mnogim slučajevima gotovo da se i ne prekida sam proces čitanja. To je kvantni skok od nekadašnjeg učenja jezika, gde je traženje nepoznate reči zahtevalo da napravite pauzu u koncentraciji od najmanje minut ili dva kako biste odložili knjigu, uzeli rečnik i potražili problematičnu reč“. Sposobnost da se u trenutku nauče definicije nepoznatih reči, čak i za one koji čitaju e-knjige na svom maternjem jeziku, zaista je revolucionarna. Ne morate čak ni da skrećete pogled sa ekrana.
 

Uključivanje publike u proces čitanja

Dodavanje Goodreads funkcije, koja omogućava onima koji čitaju e-knjige da odmah podele svoje beleške i napomene sa drugima, uključuje i publiku u proces čitanja. Pitanja koja možete da nažvrljate na marginama sada postaju komentari koje svi vaši pratioci mogu da vide. Goodreads čak bira delove teksta koji su označeni i beleške čitalaca koje će objaviti. Ovo, kao što primećujete, uključuje publiku u ono što je često predstavljalo veoma lično i intimno iskustvo: sam čin čitanja (i razmišljanja o pročitanom). Čitaoci se često pozivaju na vlastite napomene, kao da njihov broj svedoči koliko im se svidela neka knjiga.

Igra brojeva

Čitaoci na Goodreadsu se često pozivaju na brojke koji su sastavni deo interfejsa čitača e-knjiga. Oni će zabeležiti koliko strana romana su pročitali u procentima ili naznačiti tačan momenat kada se u romanu dogodio neki preokret. Interesantno je što čitaoci često ubacuju kao napomenu preko kog uređaja čitaju knjigu kako bi objasnili poreklo tih brojeva.

Oni koji čitaju e-knjige često se pozivaju i na preostali broj stranica/preostalo vreme koji se nalaze pri dnu ekrana čitača. Čitaoci kažu da gledaju te brojke dok čitaju, i da ih ti brojevi dodatno pritiskaju da brže završe čitanje. Često se pominje i trajanje baterije čitača. Ako vam se baterija na čitaču ispraznila dok ste čitali – to je najveća pohvala za knjigu. Ako ste morali da čitate dok se baterija na čitaču punila, to opet svedoči – o kvalitetu knjige. Pretpostavljam da je ovo digitalni ekvivalent situacije kada ostajete budni cele noći kako biste završili dobru knjigu.

Funkcija pretrage omogućava čitaocima da navedu koliko se puta u knjizi pojavila neka reč ili fraza. Recenzije e-knjige „Kuća zemlje i krvi“ Sare Dž. Mas navode tačan broj psovki po stranicama. Čitaoci više nisu zadovoljni uopštavanjem, umesto toga mogu da daju tačan broj kao dokaz da je njihova procena tačna.

A možda, baš zato što ste „zalepljeni“ za ekran, prekidi u čitanju koji su nastali jednostavnim postojanjem ovih brojeva menjaju vašu percepciju. Istraživanja koja su se fokusirala „na stavove ljudi prema različitim vrstama medija“ otkrila su da „bez obzira na to da li to shvataju ili ne, mnogi pristupaju računarima i tabletima sa stanjem uma koje je manje pogodno za učenje“.

I tako je čitanje e-knjiga postalo igrarija brojkama.

Ništa od svega navedenog ne znači da je čitanje e-knjiga bolje ili lošije, već da je drugačije. I da se način na koji ih doživljavamo, takođe, razlikuje.

Autor: Edison Rajzer
Izvor: BookRiot
Prevod: Kristijan Vekonj