Izložba posvećena Teriju Pračetu nam daje šansu da zavirimo u piščev svet

Rekonstruisana soba u kojoj su nastajali romani o Disksvetu je centralno mesto izložbe i dokazuje da je podjedanko eklektična kao i sam autor.



Sama postavka izaziva osećaj prijatnosti, ali i nostalgije; na njoj su izloženi predmeti iz Terijevog života  – od značke „Blue Peter“ (dodeljuje se deci ili odraslima koji su učestvovali u određenim BBC emisijama), pa do onih značajnijih poput sjajnog mača optočenog kamenjem meteorita koji je kreirao sam autor i posvetio ga svom vlastitom kraljevstvu.

Obožavaoci će, bez sumnje, biti oduševljeni živopisnim, autentičnim slikama likova iz Pračetovog Disksveta, kao i šansom da zavire u do detalja rekonstruisanu piščevu radnu sobu, koja je nazvana Kapela.

Novopridošle u svet ovog autora koji je bio veliki humanista i aktivista, mogao bi iznenaditi bes koji je Pračetu služio kao inspiracija i koji ga je vodio na stvaralačkom putu i kroz razne kampanje koje je vodio.

Mnoge osobenosti ovog voljenog britanskog pisca fantastike su predstavljene na izložbi pod nazivom „Teri Pračet i njegov svet“ koja je otvorena u subotu u muzeju Salsberi u Velikoj Britaniji, nedaleko od Viltšira gde je preminuo u martu 2015. godine.

Sećanja na ovog autora su od izuzetnog značaja baš kao i sam piščev rad, od njegove pisaće mašine marke Imperial 58 kupljene u prodavnici polovne robe za 14 dolara, do kožne jakne sa njegovim zaštitnim znakom i čuvenih šešira „Lousiana“.

Na samoj izložbi sve pršti od humora, kao na primer majice sa natpisoma: „Tolkin je mrtav, JK Rouling je odbila, Filip Pulman nije uspeo da dođe; zdravo svima, pozdravlja vas Teri Pračet.“

Ušuškana u uglu jedne sobe, nalaze se razna obeležja Pračetovog kraljevstva, ali u samom centru dominira mač koji je sam iskovao. Napravio ga je na teži način  –  iskopavao je rudu gvožđa iz zemlje, topio je u svojoj bašti, a onda dodavao komadiće meteorita kako bi sve dobilo magični efekat.

Međutim, najbitniji deo izložbe je morao biti posvećen izgradnji njegove radne sobe u koju je postavljeno i šest monitora koje je koristio. Jednom prilikom je izjavio: „Zašto imam šest monitora? Pa zato što nemam mesta u sobi za osam.“ Njegove naočare stoje položene na stolu baš kao da ih je maločas tu spustio, a ispod stola je mesto gde je njegov mačak Pongo imao običaj da se smesti. Naokolo po zidovima smeštena su umetnička dela vezana za Pračeta i njegov rad, uključujući i 40 originalnih slika i crteža Pola Kidbija koji dizajnira korice romana o Disksvetu od 2002. godine.

Entuzijaste će sigurno uživati i u crtežima samog Pračeta, poput jednog na kome je čarobnjak Rinsvind i koji je propraćen njegovim opisom: „opšte zabrinut izgled, neuredna brada, odora koja visi na njemu.“

Još jedna izuzetan eksponat sa izložbe je i hard disk preko koga je na zahtev autora, a nakon njegove smrti, prešao valjak i smrvio ga. Na disku se najverovatnije nalazilo desetine tekstova na kojima je radio kada ga je zadesila smrt.

Glavna zamisao izložbe je da Pračetova životna priča bude preneta njegovim rečima. Sve što je ikada objavljeno, svi intervjui i nacrti, sve je to na izložbi  – zabava, veselost i žestina.

Na jednoj tabli u prvoj sobi, koja predstavlja Pračetov rani život, nalaze se njegova sećanja na osnovnu školu: „Gospodin Tejm, moj razredni starešina, smatrao je da može da pretpostavi koliko ćemo biti uspešni u kasnijem životu na osnovu toga koliko dobro umemo da čitamo i pišemo do svoje šeste godine. Meni je rekao da nikada ništa neću postići.“

Ima i besa u njegovim opisima kako se morao boriti za lečenje kada mu je na početku dijagnostikovan redak oblik Alchajmerove bolesti koji se zove posteriorna kortikalna atrofija (PCA). Nije mu čak ni ponuđeno lečenje.

„Osećao sam se potpuno ogoljeno i usamljeno. Moj bes se mogao koristiti za varenje čelika koliko je bio jak, ali se nikada nisam osećao življe. Mislim da je bes ono što me je održalo.“

Prelepa, puna detalja, skica konjanika koju je Pračet nacrtao 1971. stavljena je u jukstapoziciju sa nekim skicama iz 2009. i 2010. godine kako bi se prikazalo kako je postepeno gubio sposobnost da crta i piše. „Jezivo je očaravajuće kada pisac počne postepeno da gubi moć nad svojim rečima“, napisao je jednom.

Kako je izložba poprimala sve jasniji oblik dolazilo se do sve potresnijih saznanja. Kada je Pračetov zastupnik otvorio jednu kesu, iz nje su ispale tablete za grlo, za otežano varenje, kao i letak švajcarske organizacije „Dignitas“, koja pruža pomoć onima koji pate od neizlečivih bolesti i neizmerih bolova da ih smrću okončaju.

Rob Vilkins, Pračetov dugogodišnji prijatelj i asistent (koga je pisac imenaovao za „Velikog majstora reda Pčela“ kada su košnice prijatelja i rodbine želele da „zaštite“ njegovo nasleđe), izjavio je da ga je izložba potpuno preplavila.

„Sve mi je ovo izuzetno važno. I vrlo je ugodno dati ljudima priliku da sagledaju na jednom mestu sve ono što je činilo Terijev svet .“

I dok posetioci napuštaju izložbu, prolaze ispod omiljenog Pračetovog pozdrava: „Pazite kako idete.“

Izvor: theguardian.com
Foto: Myrmi