Iz ugla Tri Rajki: Manga stripovi doživljavaju najveću ekspanziju

Kada čitamo knjigu, često zaboravljamo koliko ljudi zapravo stoji iza ovog „proizvoda“, pored autora i prevodioca, a sve zapravo počinje otkupom autorskih prava, kada je reč o prevedenoj literaturi. Ljudi u izdavačkim kućama, koji se bave otkupom autorskih prava, kao na nekoj berzi utrkuju se za to da našem tržištu predstave najbolja izdanja. U našoj najvećoj izdavačkoj kući Laguni tri ljupke dame bave se ovim lavovskim poslom: Dunja Lozuk, direktorka Sektora za autorska prava, Ivana Veselinović, menadžerka Sektora za autorska prava, i Nevena Milojević, agent Prodaje domaćih autorskih prava strancima. Da, Laguna već uveliko zastupa regionalne pisce u inostranstvu, a tri uspešne dame otkrivaju nam i druge detalje svog posla. Doduše, jedino pitanje na koje nisu mogle da odgovore jeste, koliko obično koštaju autorska prava za jednu inostranu knjigu, jer je to profesionalna tajna...

Da li je prilikom otkupa autorskih prava za pojedine knjige važno reagovati brzo, može li da se desi da vas neko preduhitri?

Dunja Lozuk: Često se dešava da je hitra reakcija jedina koja dovede do uspešne kupovine nove knjige. Književna zajednica je veoma dinamična i velika je konkurencija, iako smo malo tržište. Ako prepoznamo potencijal u određenoj knjizi, reagujemo, čak i istog dana. Ovo je ključno kako bismo sačuvali ekskluzivnost i imali prednost u plasiranju novih naslova u Srbiji.

Dešava li se da vam neko „ukrade“ autora koji je važio za vašeg?

Dunja Lozuk: U našem književnom mikrouniverzumu sve je stvar dogovora i „krađe“ se vrlo retko dešavaju. Naša posvećenost odnosu s autorima i vlasnicima prava, transparentnost u poslovanju i korektni odnosi sa drugim izdavačima doprineli su održavanju određenog kodeksa među kolegama iz drugih izdavačkih kuća. Ako se i desi da neki autor pređe u drugu izdavačku kuću, to znači da je postignut takav dogovor koji prati pružanje podrške autorima i poštovanje njihovih prava i interesa.

Kako prepoznajete hit, dobru, čitanu knjigu?

Dunja Lozuk: Ovo je možda i najteži deo našeg posla, ali je svakako najdinamičniji. Tržište je nepredvidljivo, ali postoji nekoliko faktora koji uvek utiču na to da li se određeni naslov uzima u razmatranje. Mi se trudimo da neprestano analiziramo trendove i interesovanja čitalaca. Ocenjujemo kvalitet autorskog izraza, stila pisanja i naracije. Ako je knjiga dobro napisana, velike su šanse da će biti popularna kod naših čitalaca. Takođe proučavamo recenzije relevantnih kritičara, medija i čitalaca iz svih zemalja u kojima je knjiga objavljena. Trudimo se da pažljivo pratimo novitete u industriji i da osluškujemo komentare čitalačke zajednice.

Šta se sada posebno traži, pored grafičkih novela i trilera?

Ivana Veselinović: Manga stripovi doživljavaju najveću ekspanziju, kako na globalnom nivou tako i kod nas. U prvoj godini pandemije evidentiran je nezapamćen rast u prodaji ovog žanra. Mi smo 2022. godine krenuli u produkciju prvog manga serijala u Laguninom izdanju Laku noć, Punpune, a u toku ove godine započećemo objavljivanje tri nova serijala. Iako uvek ima knjiga koje ne podležu trendovima, top-liste najprodavanijih naslova govore u prilog tome da se šira čitalačka publika okreće, uslovno rečeno, laganijim temama, onom što se u našem poslu zove feel-good literatura. I dalje su izuzetno aktuelni romani koji za temu imaju ponovo ispričane mitove iz ugla neshvaćenih ili nepravedno zapostavljenih junakinja.



Koje autore smatrate svojim „otkrićima“?

Dunja Lozuk: Većina autora koje objavljujemo u prevodu su već etablirana imena u matičnim zemljama i šire, pa ne bismo mogle baš da tvrdimo da smo nekog otkrile. Međutim, možemo izdvojiti imena koja su se zahvaljujući našoj preporuci i upornosti našla u Laguni – Fredrik Bakman, Domeniko Starnone, Mamen Sančes, Tejlor Dženkins Rid, Madlin Miler, Samuel Bjerk, Andeš Ruslund, Doli Olderton, Alen de Boton, Robert D. Kaplan, Tim Maršal, Dejvid Gren i mnogi drugi.

Postoje li mesta susreta za ovaj posao, pored velikih sajmova?

Ivana Veselinović: Pored velikih sajmova koje posećujemo, u Londonu, Bolonji i Frankfurtu, sa inostranim kolegama se sastajemo i kod nas u redakciji. Takođe smo prisutni i na međunarodnim okupljanjima koja se organizuju širom sveta, zvanim – fellowships, gde pored sastanaka sa agentima imamo priliku da prisustvujemo panelima i seminarama na aktuelne teme u izdavaštvu. U proteklih nekoliko meseci Laguna je učestvovala na ovim formatima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Rusiji i Indiji.

Koliko se poslova sklopi i elektronskim putem?

Ivana Veselinović: Naša komunikacija sa saradnicima, a samim tim i sklapanje poslova, gotovo isključivo se odvija elektronskim putem. Najveći deo radnog dana provodimo upravo u pisanoj komunikaciji sa stranim partnerima.

Kako dalje sarađujete sa prevodiocima i ostalim staraocima jedne knjige kod nas?

Ivana Veselinović: Od našeg sektora zapravo počinje čitav izdavački proces. Čitamo rukopise, sprovodimo selekciju i predlažemo naslove za objavljivanje. Nakon što obezbedimo autorska prava, naslov odlazi u produkciju. Urednici su zaduženi za komunikaciju sa prevodiocima, a mi smo karika između vlasnika prava i naših kolega koje učestvuju u ovom procesu. Učestvujemo i u promotivnim aktivnostima kada knjiga izađe, bilo da su u pitanju tekstovi za blog na Laguninom sajtu ili časopis Bukmarker, bilo medijska gostovanja i promocije u knjižarama i kulturnim institucijama.

Odskora zastupate domaće pisce u inostranstvu. Kako napreduje ta delatnost i sa kakvim poteškoćama se susrećete?

Nevena Milojević: Od prošlog februara okupili smo odabrane autore iz Srbije, ali i Crne Gore i Hrvatske, i spremili naš prvi katalog za inostrano tržište. Spremili smo i odlomke reprezentativnih romana na engleskom i profile pisaca sa njihovim biografijama i sažecima romana. Od tada ja, kao agent, idem na evropske sajmove i konferencije iz izdavaštva i širim svest o srpskoj i balkanskoj književnosti. Ovo nije lak posao, jer do sada gotovo da nije postojala tradicija agenture i profesionalnog zastupanja domaćih pisaca u inostranstvu, pisci su bili prepušteni sami sebi. Bilo je neophodno da se i oni, ali i svi profesionalci u poslu, edukuju o tome kako svetsko izdavaštvo funkcioniše. Ovo je i projekat koji ima misiju da privuče pažnju svetske čitalačke javnosti na region i u tom smislu ima i elemente kulturne diplomatije. Na svim svojim putovanjima, ali i u redovnim predlozima za objavljivanje koje šaljem preko imejla govorim o svim srpskim i regionalnim autorima, i opipavam šta svet želi da čita sa ovog podneblja. Za sada, s obzirom na to da je projekat tek u začetku, imali smo dosta uspeha – uspeli smo da dopremo do najekskluzivnijih svetskih izdavača i urednika koji uveliko razmatraju srpske autore i one iz regiona.

I šta svetski izdavači očekuju da čitaju sa ovog podneblja?

Nevena Milojević: Balkan ima jednu auru nečeg neobičnog, a opet bliskog, i mnogi urednici žele da čitaju o ovdašnjim socijalnim problemima i kulturološki obojenim pričama. Pa ipak, nema puno interesovanja za domaću istoriju, čak ni za onu iz devedesetih godina prošlog veka. Najviše ih ipak interesuje ono što je autohtono i autentično sa ovog podneblja, a opet napisano u formi koja je u skladu sa perceptivnim i kulturološkim očekivanjima zapadnog sveta. Otuda je ovaj posao težak, jer stalno moramo da operišemo sa preduverenjima koja nas egzotizuju, ali istovremeno čine zanimljivim. Takođe, sve je veća želja da se pročita nešto od novije generacije koja promišlja društvene okolnosti Balkana i života u Srbiji.

Autor: Marina Vulićević
Izvor: Politika