Intervju sa Rezom Aslanom

Najnovija knjiga Reze Aslana upoznaje čitaoce sa čitavim nizom obličja koja je ljudska civilizacija tokom istorije davala ideji o vrhovnom biću. Autor posebnu pažnju poklanja oduvek prisutnoj sklonosti pojedinaca i zajednica da entitetu kome se klanjaju pripišu svoje lične stavove, aspiracije i karakterne osobine.

Osim analize čovekove potrebe da boga učini sličnim sebi, u knjizi je na jasan i koncizan način izložena istorija monoteizma – počev od ranog Egipta, pa sve do njegove inkarnacije u islamu.

Reza Alan je trenutno jedan od najuticajnijih intelektualaca u američkom javnom životu,  naročito kada je reč o religioznim pitanjima. Oni koji su propustili njegovu knjigu „Zilot“ o Isusovom životu (ili njegov čuveni intervju o toj knjizi na televiziji Foks), možda su čuli za njegovu seriju Vernik na Si-En-Enu, koja je ukinuta zbog oštrih kritika koje je Aslan uputio predsedniku Trampu. U knjizi „Bog – Ljudska istorija“ ovaj autor elokventno, na inteligentan i dopadljiv način, prezentuje čitaocima pregršt informacija koje će produbiti njihovo razumevanje religije.

Šta vas je navelo da napišete ovu knjigu i kakvu reakciju očekujete?

Moje knjige se uglavnom bave religijom, njenom istorijom i ličnostima koje se za nju vezuju. Ovo je prva knjiga koju sam posvetio religioznom impulsu – ili, drugim rečima, verovanju. Namera mi je bila da istražim nastanak potrebe za verovanjem, a naročito poreklo impulsa da božanskom pripisujemo ljudske osobine i da boga smatramo uzvišenim odrazom nas samih. Želeo sam takođe da ponudim nešto drugačiji pristup ovoj tematici onima koji osećaju potrebu za duhovnim ispunjenjem, ali nisu zainteresovani za religiozni „prtljag“ koji sa njim obično dolazi.

Možete li ukratko da objasnite sadržaj knjige za one koji je nisu pročitali?

U knjizi je istorija ljudske duhovnosti – još od vremena pre pojave homo sapijensa, pa sve do današnjih dana – prikazana kao istorija naših pokušaja da sebi objasnimo boga, pripisujući mu ljudske atribute. Radi se o prilično opasnom impulsu da boga zamišljamo kao jedva nešto više od božanske verzije nas samih. Nakon toga, čitaocima nudim alternativni pristup promišljanju o bogu: manje kao o božanskoj ličnosti, a više kao o božanskoj suštini univerzuma.

Šta je, po Vašem mišljenju, najprovokativnija tvrdnja u knjizi?

Čitaoce najviše fascinira ideja da je prva poljoprivredna revolucija bila prirodna posledica rođenja organizovane religije. Znamo da su se prethodne teorije o tome zašto smo postali agrarno društvo pokazale neuspešnim. Tu se zapravo i nije radilo o stvarnoj revoluciji: njen rezultat bili su smanjenje proizvodnje hrane, manji unos kalorija i povećanje broja bolesti. Dugo smo pokušavali da utvrdimo zašto je do te promene uopšte došlo, kada se očigledno radilo o lošoj ideji. Među teolozima se postepeno formira konsenzus da je reč o posledici nastanka organizovane religije. Ljudi su prestali da lutaju zato što su božanstva počeli da smeštaju na tačno utvrđene lokacije. To ih je navelo da se skrase i posvete uzgajanju biljaka i životinja.

Govorite o tome kako su religiozni impulsi kroz istoriju navodili čovečanstvo na povlačenje destruktivnih poteza. Mnoge će to podsetiti na situaciju u kojoj se svet nalazi danas.

Centralna teza knjige je da ljudi stvaraju boga koji je odraz njihovih motivacija, emocija, predrasuda i zabluda. Kada zamišljamo boga, mi sebi samima dajemo božanski status i tako kreiramo božansko biće koje voli ono što mi volimo i mrzi ono što mi mrzimo. To prirodno vodi konfliktima i mržnji „u ime boga“ – a zapravo u naše ime.

Opisujete i političke posledice koje mogu proisteći iz načina na koji zamišljamo boga. Imajući u vidu Vaše objašnjenje uspeha Egipta i Rima, možete li nam reći kakav bog je karakterističan za Ameriku?

Američki bog je belac, Amerikanac i deli naša politička ubeđenja. To je ono što radimo. Mi smo u osnovi pretvorili boga u biće kome je stalo do Amerike, koje pripada našoj rasi i ima iste političke stavove kao i mi. To je deo destruktivnog impulsa o kome sam govorio i zato bi se tome trebalo odupreti iz sve snage.

Monoteizam dominira životom Amerikanaca, bili oni religiozni ili ne. Većina Amerikanaca će Vam reći da postoji jedan bog. Ali ne radi se o tome da li postoji jedan ili dva boga, već o tome na šta mislite kaga izgovorite reč „bog“. A kada većina Amerikanaca kaže „Bog“, oni misle na biće koje deli njihove karakterne osobine i vrednosti. Zato su hrišćani u Alabami u ime politike glasali za pedofila (kandidata za senat Roja Mura). Sve će vam biti jasno ako shvatite da pastor koji brani Mura ne govori o Bogu, nego o sebi.

Čini se da je kod očovečenog boga problematičan element ličnosti, a ne drugi prolazni kvaliteti.

Ljudi su sposobni da čine dobro i zlo, imaju vrline i mane, mišljenja i stavove, i sve to pripisuju bogu. Mnogi hrišćani u ovoj zemlji slažu se sa smanjenjem poreza bogatima. Oni otvoreno iskazuju mišljenje da briga o siromašnima nije dužnost zajednice i da je svaki pojedinac odgovoran za vlastitu sudbinu. Biblija, naravno, govori nešto sasvim suprotno i posebno ističe ulogu i odgovornost zajednice. Kao drugo, zašto bismo boga gurali u ekonomsku politiku države?

Knjiga ima 50% teksta, a 50% čine fusnote, bibliografija, indeks. Da li ste se namerno odlučili za takav format?

Tako izgledaju sve moje knjige. Želim da budu pristupačne i zabavne. Pišem za najširu moguću publiku i nadam se da će zainteresovati i one koji inače ne čitaju o religiji i njenoj istoriji. Ali ja sam i naučnik. Deo mojih čitalaca zainteresovan je za naučni aspekt onoga o čemu pišem i zato se trudim da im omogućim pristup objašnjenjima i bibliografiji, kako bi saznali kojom literaturom potkrepljujem svoje stavove. Ali to je stvar izbora. Imam dve vrste čitalaca: one koji jednostavno čitaju knjigu i prate argumentaciju i one koji su više zainteresovani za komentarisanje i diskusiju.

Koliko bi se promenila naša današnja situacija ukoliko bismo pristupili rekonstrukciji svoje ideje o bogu?

To bi pomoglo onima koji teže ispravnom, smisaonom životu, ali ne žele da učestvuju u bastardizaciji religije zarad promocije grotesknih političkih stavova. Pomoglo bi da dobijemo duhovnost bez uobičajenog prtljaga, kao i miroljubiviji, prosperitetniji način razmišljanja o bogu.
 
Autori: Čeriti Nebi, Danijel Boskalhon
Izvor: littlevillagemag.com
Prevela: Jelena Tanasković
Foto: roanokecollege - This file was derived from: Reza Aslan - April 2012.jpg / CC BY 2.0 / Wikimedia commons