Intervju sa Nilom de Gras Tajsonom: „Razmišljam o stvarima o kojima većina razmišlja dok sedi u baru“

Čuveni astrofizičar je čitav život posvetio razmišljanju o univerzumu što mu je pružilo jedinstvenu poziciju – zahvalnosti prema naučnicima spremnim da rizikuju i oštrine prema onima koji ne razmišljajući delaju.

Nil de Gras Tajson (58) je američki astrofizičar i direktor Hejden planetarijuma u Njujorku. Posvećen je popularizaciji nauke, te se često pojavljuje u televizijskim emisijama, a objavio je i 13 knjiga, od kojih je poslednja „Dobro došli u svemir“.

Ovog leta (intervju je vođen 2016) otkrivena je stenovita planeta Proksima b kako orbitira oko zvezde koja je najbliža našem Suncu, na udaljenosti na kojoj je moguće da na površini ima tečne vode, što je, potencijalno, čini sličnom našoj Zemlji. Neki nagađaju da na njoj može da opstane život. Šta vi mislite?

Trebalo bi da proširimo svoja znanja o planetama koje su nam bliže, poput Marsa, i o nekim prirodnim satelitima koji se nalaze unutar našeg sunčevog sistema, kao što su Evropa koja kruži oko Jupitera ili Saturnov Encelad. Na njima postoje uslovi koji bi mogli da podrže život kakav mi poznajemo, ali u ekstremima – ekstremna hladnoća, ekstremna suša ili ekstremna radijacija. A ako pronađemo život u našem sunčevom sistemu, to bi nam pokazalo da je život sveprisutan. U tom slučaju, za svaku planetu za koju otkrijemo da postoji dovoljno dugo možemo da očekujemo da ćemo na njoj pronaći život, umesto da se pitamo da li postoji.   

Da li bi prvo trebalo da se vratimo na Mesec?

Mislim da bi trebalo da se prisetimo kako smo otišli na Mesec, ali verujem da je Mars daleko zanimljiviji u biološkom smislu jer postoje dokazi da na njemu postoji voda, u tečnom stanju – postojala je milijardama godina. Oduvek sam smatrao da bi trebalo da imamo Mars na umu, čak i ako odlučimo da se vratimo na Mesec.

Da li biste vi otišli na Mars?

Otišao bih, ali tek nakon što bi osoba koja je konstruisala svemirski brod poslala svoju majku! Nisam od onih koji odmah prihvataju stvari koje niko nikada nije probao da uradi, ali drago mi je što imamo odvažne ljude koji žive među nama, a koji su spremni da na sebe preuzmu takav rizik. Nikada ne bismo napustili ni pećinu da nije bilo takvih ljudi.

Ko će prvi da stigne na Mars: Mask? Bezos? Nasa? Boing? Kina?

Na osnovu mog poznavanja i tumačenja istorije, na Mars će prvi stići programi koje finansiraju vlade, kao što je Nasa. A zašto je tako? Zato što to nikada pre nije urađeno, ne sa ljudima – to je neverovatno skupo i nosi neopisive rizike. Kada se sve to uzme u obzir ne postoji poslovni model koji može to da podrži. Mislim da je najverovatniji scenario da vlada odluči da ode na Mars, a kompanije, kao što je „SpaceX“ odluče da izgrade svemirske brodove i Nasa im za to plati. Njihov poslovni model u tom slučaju podrazumeva prodaju proizvoda vladi neke države.

Dosta se raspravlja o tome kako bi mogao da izgleda život na nekom drugom mestu u univerzumu; da negde možda postoji inteligentan život u vidu veštačke inteligencije ili na nivou mikroba. Koja je vaša pretpostavka?

Meni se dopadaju sve te pretpostavke. Ako uzmemo Zemlju za primer znamo da je najveći deo živog sveta na nivou mikroba. Ali zamislite mogućnost da konstruišete robota koji može da proizvede  novog robota koristeći prirodne resurse i pošaljete ga na neku planetu i on stigne i na toj planeti napravi još tri sebi slična robota, a onda oni krenu na tri nove planete – za relativno kratko vreme mogli biste da nastanite čitavu galaksiju.

Ilon Mask i Stiven Hoking su izrazili zabrinutost zbog veštačke inteligencije. Šta vi mislite o tome?

Ja sam potpuno opušten po tom pitanju. Verujem da će veštačka inteligencija da se razvija i nastavi da izlazi na kraj sa raznim izazovima koje je čovečanstvo sebi nametnulo, i da će se to dešavati putem niza divnih kompjuterskih aplikacija koje će služiti ljudskim potrebama. Da li će se automobil kojim upravlja veštačka inteligencija zaustaviti, izvući oružje i pucati u vas? Ne!

Ako uzmemo u obzir to koliko smo uspeli da uništimo našu planetu Zemlju, da li je vreme da tražimo drugo mesto za život?

Ako želite da pošaljete milijardu ljudi na Mars i ostavite ih da tamo žive na način na koji su živeli na Zemlji, prvo je potrebno da teraformirate Mars – a to znači da pretvorite Mars u neku vrstu oaze. Ako biste raspolagali takvom vrstom geoinženjeringa kojim biste uspeli da teraformirate Mars i napravite uslove kakvi postoje na Zemlji, onda znači da ste u stanju da vratite Zemlju u prvobitno stanje. Prema tome, tvrdnja da pošto smo upropastili Zemlju moramo da tražimo novu planetu, po mom mišljenju, ne stoji. Nisam ubeđen da je beg sa Zemlje i ostavljanje ostalih da pomru najrazumnije rešenje.

Da li mislite da su nakon Pariskog dogovora o klimi konačno ućutkani skeptici? Da li smo sada svi na istom zadatku?

Pre nekoliko nedelja postavio sam na Tviteru nešto što je izgleda imalo veliki odjek. Napisao sam: „Lične istine uspostavlja vera, objektivne istine ustanovljavaju dokazi, a političke istine nastaju neprestanim ponavljanjem“. Dakle, bilo šta može da postane istina ukoliko to neprestano ponavljate. Nova politička istina je nastala samo zahvaljujući ponavljanju. U politici, jedini način da ispravite one neistine, za koje ljudi veruju da su istine, jeste da na izborima izaberete nekog drugog.

Na Tviteru ste bili veoma oštri prema reperu BoBu koji zastupa teoriju da je Zemlja ravna ploča...

Previše je ljudi sa tim stavom na koje ne želim da traćim svoju energiju, a zašto se on razlikuje od ostalih? Zato što ima milione sledbenika na Tviteru i zato što se pozivao na fiziku kako bi dokazao da je Zemlja ravna. E, to su stvari koje treba pobiti, pa sam pregledao tvitove gde je tvrdio da je izneo dokaze i onda sam mu odgovorio da nije dovoljno dobro savladao fiziku. I pokazao sam kako da se sve to zaista računa i gde je on napravio grešku. U svakom slučaju, radije bih se bavio učenjem ljudi da od početka pravilno razmišljaju, nego da kasnije popravljam nešto što je ponekad nepopravljivo.

Izjavili ste da ste ponekad „istovremeno polaskani i vrlo uznemireni“ kada vam se nakon nekog vašeg tvita ljudi javljaju sa pitanjem da li ste na drogama. Da li je to zato što vaši tvitovi odražavaju vaša nesvakidašnja razmišljanja o svemiru?

Misli koje se meni svakodnevno vrzmaju po glavi su misli kakve se većini jave samo dok sede u baru ili pivnici nakon nekoliko piva, kada počnu da preispituju sopstveno postojanje, ali mi u astrofizici to radimo stalno.
 
Autor: Nikola Dejvis  (intervju je rađen u oktobru 2016.)
Izvor: theguardian.com
Prevod: Maja Horvat
Foto: Norwegian University of Science and Technology - Norwegian University of Science and Technology Flickr account / CC BY-SA 2.0 / Wikimedia commons